Зато што не можеш да користиш туђе власништво - небитно да ли је у питању земљиште, стан, пословни простор или уштеђевина у кешу - без сагласноси власника и одговарајуће надокнаде. А о томе шта је одговарајућа надокнада може да одлучује само власник, не ти. И ту никакве везе нема колики су његови улазни трошкови, да ли је стан добио на поклон или је паре добио на лутрији, или је за њих црнчио целог живота.
Итекако је битно, јер између њих постоји суштинска разлика. Новац је имовина исто колико и дужни метар, секунда или ампер. У питању је дакле мера вредности, а не сама вредност. Па не вреди новац због тамо неке безвредне хартије, већ због оне бројке што је на њу уписана и која ти гарантује куповину добара и услуга. Е сад, те бројке које зовемо номинална вредност новца се морају негде уписати из чисто практичних разлога, да би се знало ко и колико потражује/дугује за испоручену робу и услуге.
И друго, постави себи питање, чега се то власник новца одриче, што би представљало неки основ за наплату камате? Ако му новац треба за личну или инвестициону потрошњу, зашто га не употреби? Лакше је експлоатисати друге, јел да?
И кад смо већ код те приче о трошковима производње новца - пошто су у протеклих 3000 година (са изузетком задњих стотинак) ти трошкови били сасвим реални (јер су новац били сребро и злато), да ли то значи да онда камата није била зло, него је то постала тек кад се прешло на декретни новац који настаје без трошкова?
Наравно да је била зло, јер је сама употреба племенитих метала као новчаног медијума зло и лудост у исто време, и у том смислу нема никакве разлике у односу на данашњу "примопредају" емисије декретног новца у руке приватника. И једно и друго ствара оскудицу. Злато је природна реткост, док се оскудица декретног новца вештачки одржава, а резултат је у оба случаја деструкција економије и људских живота.
Свака роба се може монетизовати и прогласити средством размене, али није свако средство размене новац. Злато, сребро и сви други метали су опипљиве, материјалне ствари, дакле представљају робу у процесу репродукције, док је новац апстрактан и служи само као посредник у размени.
Иначе, Кинези су користили папирни новац још у 11. веку, а Енглези негде у истом периоду новац од лесковог дрвета, специјално дизајниран и отпоран на фалсификовање. Римљани су користили бронзани новац вишеструко веће номиналне вредности него што је била вредност самог метала, итд. Информације ради, злато су често копали робови, нарочито кад је откривен "Нови свет", тако да ту и није било трошкова производње.
Наставља се низ бесмислених аргумената... Па хајде да се угледамо на прошла времена, па да забранимо и слободу мишљења, говора, кретања и вероисповести, пошто све то мора да су велика зла чим су била забрањена у исто време кад и камате...
Е да ми је таква памет... Па јел друштво данас моралније него што је било или су се ствари мало "отеле контроли"? Где је данас слобода говора и мишљења, сем на интернету за кога су неки амерички политичари рекли да им је жао што је измишљен. Слобода вероиспосвести је илузија, јер су мас медији преузели улогу дежурног испирача мозгова. Култ личности и слепо веровање ауторитетима је и даље уобичајена појава. Овце су дакле и даље остале овце, само што су их преселили на другу ливаду.
Што се камата у Енглеској тиче, време њихове забране је било време просперитета, радници су радили много мање него данас и имали више слободног времена. Оснивањем приватне централне банке и увођењем камата, животни стандард је драстично опао, људи су масовно запали у беду, о чему је писао и Бенџамин Френклин када је у неколико наврата посетио Лондон и касније Чарлс Дикенс у својим романима, а сведочанство нека ти буде и чувена масовна глад и геноцид у Ирској. Са друге стране, имаш масу историјских примера какво благостање доноси новац кад није оптерећен каматом и/или га емитују јавне установе као и приличи.
Зидовима не вреди причати? Да ли би можда био добар па нам рекао колико си ти пута прихватио туђе аргументе, пустио да ти људи објасне где грешиш и сходно томе изменио своје ставове и свој економски "програм"?
Често, јер што кажу две главе су паметније од једне. А има и она кинеска: "Паметнији су човек и магарац него сам човек". Али како време протиче и фонд знања се увећава, логично је да све мање питам, а много више одговарам.
С обзиром да је сав новац настао као кредит, и да се камате реално наплаћују, очигледно да то јесте (у садашњем систему) његова намена и да јесте реално могуће. (Ово није вредносни став, само чињенично стање.)
Садашњи монетарни систем је аномалија и гигантска превара, а људи свуда у свету жестоко испаштају због тога.
Истина. Али систем није ни замишљен да се дугови икада врате. (Још једном - ово није вредносни став, само чињенично стање.)
И ти не видиш ништа чудно и ненормално у таквом "чињеничном стању"?
Пленидба имовине је сигурно нешто најнепријатније што човеку може да се деси кад се петља са банкама, али то је ризик који свако свесно преузима кад узима кредит. Не предлажеш ваљда да се онима који не могу да отплаћују кредите опросте дугови и поклоне станови које су покуповали?
Тај ризик креирају и подижу на куб управо банкари. И сам си признао (али као да ти не допире до свести) да се дугови никада не могу вратити. Кад би се ствари поставиле на нове, здраве темеље, тај ризик би био занемарљив. Што се дугова тиче, не би их наравно опростио (јер то не би било фер према другима), али бих зато отписао камате и наплатио само главницу, али у амбијенту где би лични дохоци и зараде свима били драстично већи, јер не би више плаћали рекет банкарима, новац би остајао у оптицају и та повећана ликвидност би аутоматски покренула привреду.
