- Poruka
- 184.757
Banke (ni)su opljačkale privredu
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Mađarska vlada najavila je da će ući u sukob s bankama jer želi da im smanji navodno ogromne profite, ali to ne nailazi na dobar ođek u Evropi.
Istovremeno, i u Srbiji se sve češće može čuti da banke stavljaju privredu u ropski položaj, što domaći bankari, naravno, demantuju, navodeći da zarađuju mnogo manje nego njihove kolege u regionu.
Mađarski premijer Viktor Orban najavio je mere kojima želi da, kako kaže, okonča "bankarsku eru”, koja je, po njegovoj oceni, odgovorna za "propast Evrope i Mađarske”. Orbanov predlog svodi se na to da se Mađarima omogući vraćanje deviznih kredita po fiksiranim valutnim kursevima.
I u Srbiji se sve češće mogu čuti povici na banke – da ceo rizik kredita prevaljuju na klijente i da uzimaju „masne” profite koje izvlače iz zemlje.
Predsednik Unije tekstilaca Srbije Milan Knežević kaže da su banke "opljačkale" realni sektor privrede u Srbiji. "O tome svedoči podatak da je od 2001. godine, samo na kamate, privreda potrošila 22,6 milijardi evra, a trenutni dug iznosi 20 milijardi evra", kaže Knežević.
Da problem bude veći, dodaje, pri takvom zaduživanju BDP nije rastao. On nije jedini biznismen koji smatra da banke negativno utiču na domaću privredu – mnogi privrednici, među njima i neki vrlo ugledni, dugo upozoravaju na to da su kamate koje naše banke odobravaju preduzećima toliko visoke da se jednostavno ne mogu vraćati iz legalnog biznisa.
Po nekim procenama, Orbanov plan bi moglo da iskoristi oko 300.000 Mađara. Međutim, kritike na račun tog plana stižu sa svih strana. Međunarodne rejting agencije tako navode da „ne žele ni da pomisle” šta bi za banke značila otplata kredita po kursu do 20 odsto nižem od tržišnog. Evropska komisija smatra da je operacija prerizična za banke i da bi mogla rezultirati katastrofalnim gubicima, dok je austrijska vlada ocenila da je potpuno neprihvatljivo da zajmodavci progutaju čitav kreditni balon jer se to protivi načelima slobodnog tržišta.
Tu se, izgleda, stiže i do srži problema koji se ovde, čini se, tiče same suštine bankarskog biznisa. Banke uzimaju novac od jednih – štediša, da bi ga davale drugima. Naravno, one taj novac plaćaju (kamate na štednju), ali i uzimaju određenu proviziju od korisnika kredita. Ta provizija je relativno niska u stabilnim i bogatim ekonomijama, dok je, po pravilu, u nestabilnim privredama gde su rizici veliki, osetno viša.
Zato su u Srbiji kamate tako visoke, a pitanje je da li bi te provizije trebalo nekako ograničiti, kao što to sad Mađari pokušavaju retroaktivno da učine. To može da zvuči kao primamljiv predlog, ali je pitanje da li bi bankari u toj situaciji procenili da im se, s obzirom na rizike, ne isplati da posluju i jednostavno otišli.
Drugo je otvoreno pitanje, naravno, da li banke isisavaju ili upumpavaju pare u privredu? Kamate nesumnjivo jesu previsoke, ali je jasno da su krediti privredi neophodni kao žednome voda i da bez njih ne bi bio moguć ni ovakav privredni rast.
Ukupan dobitak banaka u Srbiji pre oporezivanja za 2010. godinu iznosio je 25,4 milijardi dinara i bio je 27 posto veći u odnosu na 2009. godine. Po podacima Narodne banke Srbije, na kraju prošle godine s gubitkom je poslovalo 11 banaka, od ukupno 33. Najveći dobitak pre oporezivanja je imala banka Inteza – 8,5 milijardi dinara, AIK banka je imala 6,2 milijardi, a Unikredit 3,9 milijarde dinara.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=09&dd=26&nav_id=544624
kao sto vidite tzv EU-ropska politika sledjenja diktata Brisela i Vasingtona, vodjenje privrede po nalozima MMF Svetske Banke i bankarskih lihvara moze da se zavrsi samo na jedan nacin - propascu privrede citave drzave.
To se desilo u Grckoj, desilo se u Madjarskoj Italiji Hrvatskoj Irskoj Portugalu - sve ove zemlje su zrtve zapada i bankarskih legalizovanih lopova.
Ne drzite me za rec ali ako su banke na pljacki privrede zaradile 23 milijarde evra , mislim da su najmanje jos toliko zaradile na gradjanima a koliko znam ucesce u ukupnom dugu je vecinski dug gradjana pa tek onda privrede i drzave.
Oni nisu dosli ovde da nam pomognu vec da nam uzmu sve sto imamo.
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Mađarska vlada najavila je da će ući u sukob s bankama jer želi da im smanji navodno ogromne profite, ali to ne nailazi na dobar ođek u Evropi.
Istovremeno, i u Srbiji se sve češće može čuti da banke stavljaju privredu u ropski položaj, što domaći bankari, naravno, demantuju, navodeći da zarađuju mnogo manje nego njihove kolege u regionu.
Mađarski premijer Viktor Orban najavio je mere kojima želi da, kako kaže, okonča "bankarsku eru”, koja je, po njegovoj oceni, odgovorna za "propast Evrope i Mađarske”. Orbanov predlog svodi se na to da se Mađarima omogući vraćanje deviznih kredita po fiksiranim valutnim kursevima.
I u Srbiji se sve češće mogu čuti povici na banke – da ceo rizik kredita prevaljuju na klijente i da uzimaju „masne” profite koje izvlače iz zemlje.
Predsednik Unije tekstilaca Srbije Milan Knežević kaže da su banke "opljačkale" realni sektor privrede u Srbiji. "O tome svedoči podatak da je od 2001. godine, samo na kamate, privreda potrošila 22,6 milijardi evra, a trenutni dug iznosi 20 milijardi evra", kaže Knežević.
Da problem bude veći, dodaje, pri takvom zaduživanju BDP nije rastao. On nije jedini biznismen koji smatra da banke negativno utiču na domaću privredu – mnogi privrednici, među njima i neki vrlo ugledni, dugo upozoravaju na to da su kamate koje naše banke odobravaju preduzećima toliko visoke da se jednostavno ne mogu vraćati iz legalnog biznisa.
Po nekim procenama, Orbanov plan bi moglo da iskoristi oko 300.000 Mađara. Međutim, kritike na račun tog plana stižu sa svih strana. Međunarodne rejting agencije tako navode da „ne žele ni da pomisle” šta bi za banke značila otplata kredita po kursu do 20 odsto nižem od tržišnog. Evropska komisija smatra da je operacija prerizična za banke i da bi mogla rezultirati katastrofalnim gubicima, dok je austrijska vlada ocenila da je potpuno neprihvatljivo da zajmodavci progutaju čitav kreditni balon jer se to protivi načelima slobodnog tržišta.
Tu se, izgleda, stiže i do srži problema koji se ovde, čini se, tiče same suštine bankarskog biznisa. Banke uzimaju novac od jednih – štediša, da bi ga davale drugima. Naravno, one taj novac plaćaju (kamate na štednju), ali i uzimaju određenu proviziju od korisnika kredita. Ta provizija je relativno niska u stabilnim i bogatim ekonomijama, dok je, po pravilu, u nestabilnim privredama gde su rizici veliki, osetno viša.
Zato su u Srbiji kamate tako visoke, a pitanje je da li bi te provizije trebalo nekako ograničiti, kao što to sad Mađari pokušavaju retroaktivno da učine. To može da zvuči kao primamljiv predlog, ali je pitanje da li bi bankari u toj situaciji procenili da im se, s obzirom na rizike, ne isplati da posluju i jednostavno otišli.
Drugo je otvoreno pitanje, naravno, da li banke isisavaju ili upumpavaju pare u privredu? Kamate nesumnjivo jesu previsoke, ali je jasno da su krediti privredi neophodni kao žednome voda i da bez njih ne bi bio moguć ni ovakav privredni rast.
Ukupan dobitak banaka u Srbiji pre oporezivanja za 2010. godinu iznosio je 25,4 milijardi dinara i bio je 27 posto veći u odnosu na 2009. godine. Po podacima Narodne banke Srbije, na kraju prošle godine s gubitkom je poslovalo 11 banaka, od ukupno 33. Najveći dobitak pre oporezivanja je imala banka Inteza – 8,5 milijardi dinara, AIK banka je imala 6,2 milijardi, a Unikredit 3,9 milijarde dinara.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=09&dd=26&nav_id=544624
kao sto vidite tzv EU-ropska politika sledjenja diktata Brisela i Vasingtona, vodjenje privrede po nalozima MMF Svetske Banke i bankarskih lihvara moze da se zavrsi samo na jedan nacin - propascu privrede citave drzave.
To se desilo u Grckoj, desilo se u Madjarskoj Italiji Hrvatskoj Irskoj Portugalu - sve ove zemlje su zrtve zapada i bankarskih legalizovanih lopova.
Ne drzite me za rec ali ako su banke na pljacki privrede zaradile 23 milijarde evra , mislim da su najmanje jos toliko zaradile na gradjanima a koliko znam ucesce u ukupnom dugu je vecinski dug gradjana pa tek onda privrede i drzave.
Oni nisu dosli ovde da nam pomognu vec da nam uzmu sve sto imamo.
Poslednja izmena:
