Piše: Branko Dragaš
Neoliberalizam je propao. Neoliberalni kapitalizam je stradao u suludoj vožnji bahatih i pijanih japijevaca. Uobraženi i prepotentni finansijski magovi virtuelne ekonomije doživeli su bankrot. Malograđani, neznalice i foliranti su uništili svetske finansije zbog sopstvene pohlepe i gramzivosti. Podatak da je u 2008. isplaćeno na ime bonusa u poslovanju mešetarima sa Vol Strita neverovatnih 18 milijardi dolara, više nego što iznosi celokupna finansijska podrška američkoj automobilskoj industriji, dok su njihove kompanije bankrotirale, najbolji su dokaz trulosti ideologije neoliberalizma. Kapitalizam je opstajao zbog svoje preduzimljivosti i efikasnosti. Kapitalizam je pobedio sovjetski socijalizam zbog svoje uspešnosti u poslovanju. Neoliberalizam je obesmislio samu suštinu kapitalizma i urušio sve njegove izvorne principe.
Neoliberalizam je razorio kapitalizam iznutra. Kriza je nastala kada se ta mistična i maglena kula, sazidana na prevarama i špekulacijama, potpuno srušila. Svetska kriza je posledica globalizacije. Prirodno je bilo da se kriza sa Vol Strita prenese na čitav svet, jer danas živimo u globalnom selu. Svetska kriza, upravo zbog te činjenice, predstavlja najveću krizu u istoriji čovečanstva. Niko više na planeti nije izolovan od posledica svetske ekonomske krize. Milijarde ljudi strahuju kako će da prežive i prehrane svoje porodice, zbog gangstera sa Vol Strita koji su hteli u jednoj čaši da popiju čitav život. Ali ti gangsteri nisu radili na svoju ruku. Nisu oni finansijski desperadosi koji su, poput onog Bernarda Majdorfa, prokockali hiljade milijardi dolara iz sopstvene obesti. Taj B.M. je bio deo sistema. Pre nego što je postao privatni investicioni bankar bio je direktor Njujorške berze. Bio je, dakle, pripreman da napravi najveću istorijsku prevaru tešku 50 milijardi dolara.
Ništa nije slučajno. U istoriji nema slučajnosti. U kapitalizmu je sve pod kontrolom Velikog Brata. Niko nije mogao da uzima toliki novac klijentima da nije dobio odobrenje od Velikog Brata. Neoliberalni kapitalizam je uspostavio svetski totalitarni poredak. Veliki Brat preko satelita svakoga dana kontroliše četiri milijarde podataka na svetu. Upravljači sveta su poverovali da su, prvi put u istoriji čovečanstva, uspeli da ovladaju planetom. Ideologija neoliberalizma je proklamovana 1988. vašingtonskim konsenzusom. Glasnogovornici su bili nobelovac Milton Fridman i njegovi čikaški momci. Oni su sprovodili strategiju Ministarstva finansija SAD. Pomagali su im birokrate iz MMF-a, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije. Ujedinjene nacije su bile diplomatska podrška ovom konceptu. Suština koncepta je vrlo jednostavna - agresivnom propagandom o demokratiji i slobodi tržišta trebalo je potpuno srušiti državne granice u svetu i uništiti nacionalni identitet. Država i nacija su bile najveća smetnja širenju neoliberalnog kapitalizma. Države i nacije su predstavljale veliku opasnost za dalje jačanje multinacionalnih kompanija. I multinacionalne kompanije su finansirale širenje ideologije neoliberalizma. Njihov interes je bio da se sruše državne granice i izbriše nacionalni identitet kako bi se proširilo tržište za kupovinu njihovih proizvoda.
Iza interesa multinacionalnih kompanija stajali su konkretni interesi 13 porodica koje upravljaju svetom. To su isti oni koji su nacionalnu banku SAD - FED - pretvorili u svoju privatnu banku. To su isti oni koji su 1971. ukinuli zlatni standard i koji neprestano štampaju dolar bez pokrića. Oni deluju kao mafijaška porodica. Koza nostra i druge mafijaške porodice kontrolišu i reketiraju određene oblasti ili određeni biznis. Upravljači sveta kontrolišu i reketiraju čitavo čovečanstvo. Mafijaške porodice su uvek na udaru zakona, dok Upravljači sveta donose zakone u svom interesu. Kada sve ovo znamo, onda je potpuno jasno zašto se neoliberlizam usmerio na rušenje država i obesmišljavanje nacionalnog identiteta. Obarane su i postavljane vlade suverenih država kao da se postavljaju šefovi ekspozitura neke multinacionalne finansijske korporacije. Propaganda o demokratiji i slobodama je bila samo maska za manipulaciju biračkim telom. Osiromašeni i izmanipulisani građani su potkupljivani ili držani u strahu da bi se ostvarili interesi Imperije u rastrojstvu. Tako je srušen berlinski zid i doveden je Gorbačov na vlast. Politička oligarhija i tajkuni sa Vol Strita su bili izvršni direktori Velikog Brata. Sovjetska imperija se raspala i otpočela je banditsko pljačkanje propalog carstva. Neoliberalni koncept je nametnut zemljama u razvoju. Mudri državnici su, braneći interese države i nacije, vešto izbegavali frontalni sukob sa izvršnim direktorima Velikog Brata. Mudri državnik je, recimo, Vaclav Klaus.
Mi, Srbi, nažalost, nismo imali takve državnike. Slučaj Srbije je zaista karakterističan. Slobodan Milošević je bio politički diletant koji nije razumeo kako svet funkcioniše. On je imao istorijsku priliku da modernizuje Srbiju i pretvori je u razvijenu državu. Tvrdim da je mogao, koristeći se raspadom sovjetske imperije, da postane simbol rušenja totalitarnog režima i simbol slobode i demokratije u svetu. To bi ga dovelo do predsednika UN. Ali, on to nije razumeo. Osiono je krenuo pogrešnim putem i državu i naciju uveo u rat sa NATO snagama. Oligarhija Imperije u rastrojstvu je oštro kažnjavala neposlušne. Umesto da se, kao mala država i narod, prilagodimo svetu, čuvajući naše nacionalne vrednosti, mi smo se suprotstavljali povodnji. Načinili smo, po ko zna koji put, veliku istorijsku grešku. Tu grešku je platio srpski narod i građani Srbije. Nažalost, ništa nismo naučili iz te nacionalne tragedije. Kada je Veliki Brat shvatio da se NATO bombama ne može slomiti prkos srpskog naroda, onda su promenili taktiku. Jedini način da se sruši despotija je bio da se potkupe birači. Tako je nastala petooktobarska prevara. Preplaćena opozicija je teledirigovano dovedena na vlast.
Operativne službe Imperije u rastrojstvu su vešto iskoristile ogromno nezadovoljstvo građana. Uspostavljena je marionetska vlast. Neoliberalizam je nametnut Srbiji. U vladu su ušli konsultanti multinacionalnih kompanija, bez radnog iskustva i bez znanja.To im nije ni trebalo jer se sprovodio jedan nametnuti koncept. Države je loš gazda, sve državno treba rasprodati odmah, privatizuj, slobodno tržište sve rešava, transparentna demokratija, evropske i evroatlanske integracije, grmeli su japijevci na vlasti, ubeđeni da će se tako dodvoriti svojim šefovima. Šok terapija je bila pogubna. Nismo, opet, imali mudrog državnika. Zoran Đinđić je bio politički diletant. Ideolog vulgarnog pragmatizma nije razumeo istorijske tokove. Njegov makijevelizam se zasnivao na šibicarenju. Pokušavao je da zaseni marketinškim trikovima ideologe neoliberalizma. Hteo je da bude veći mešetar od prevejanih špekulanata sa Vol Strita. To je bio pogrešan izbor. Umesto Miloševićevog glupog protivljenja, on je pokušavao da zaseni Velikog Brata. Hteo je da bude šampion neoliberalizma. Nije video da je to uzaludan posao. Nije video da se taj koncept urušava u svetu. Rešenje je bilo u - prilagođavanju. Trebao je javno da prihvata nametnuti koncept, a da u praksi sprovodi naš, srpski model tranzicije. To su uradili mudri Slovenci. Zaštitili su svoje državne i nacionalne interese. Razumeli su kuda ide neoliberalni kapitalizam. Nisu poslušali savete MMF-a. I uspeli su da postanu moderna evropska država. Zoran Đinđić je to kasno shvatio. Kada je došao pameti i kada je nešto hteo da promeni, jer je uvideo da će taj koncept razoriti državu, izveli su ga na streljanje.
Njegovi trabanti su nastavili po starom. Boris Tadić vodi državu u bankrotstvo. On nema nikakvu viziju i nikakvu ideju. On je maneken naše propasti. Našminkani glumac u spotu kompanije koja propada. Vladavinu Borisa Tadića karakterišu stalne medijske kampanje za građenje kulta ličnosti. Tigar od papira će narcisoidno sagoreti u nameri da se dopadne sebi. On nema nikakav kapacitet da bar malo shvati šta se u svetu dešava. Svetska kriza je još jedna u nizu fraza koje mora da nauči. Srbija nema državnike. I to je naš usud. Srbija ne može da preživi neoliberalizam ako se ne vrati sebi. Sjedinjene Države se vraćaju svojim državnim i nacionalnim interesima. Ideologija neoliberalizma je odbačena. Državni intervencionizam se širi u SAD. Državni kapitalizam i nacionalizacija su nametnuti kao spas bolesnom kapitalizmu. Varaju se demagozi ako misle da je ovo kraj kapitalizma. Kapitalizam nije na svom kraju. On menja svoje ruho.
