LastGentleman
Primećen član
- Poruka
- 911
Pozdrav forumaši..
Evo baš mi nešto dugo leži na duši i kopka me, pa osećam potrebu negde da pišem o tome.
Okrenem se ponekad ka svojoj prošlosti i razmišljam o bivšim devojkama i prijateljima sa kojima sam izgubio kontakt ili
se otuđio te je prešlo na ono "Ćao" "Ćao". Razmišljam o tome a suze samo što ne krenu pa se ponekad i probije jedna ili dve.
Shvatio sam da je život jednostavno takav, krivudav, nije ravna linija pa da sve bude lepo i traje večno. Stara poznanstva iščezavaju a nova se pojavljuju.
Uprkos tome voleo bih da sam sa starim društvom, da ponovo pijemo Zaječarca kod Spomenika Na trgu, da još uvek imam kraj sebe moju prvu Ljubav koju nikada prežalio nisam
Da Majka i Otac žive zajedno i da sam ja i dalje sa njima, izgleda da sam sve te stvari uzimao zdravo za gotvo sada ih više nema!
Provodim dane sam, trudeći se da uživam u slobodi bez drame i problema drugih ljudi ali čemu ta "Sloboda" Kada se moje srca oseća kao da je u tamnici.
Pokušao sam da oživim stare dane ali izgleda da se neke stvari ne vraćaju nikada, ma koliko se mi trudili! Okolnosti i ljudski prioriteti se promene i to ti je to.
Nisam spreman da krenem napred, teško mi je, voleo bih da je tu neko pored mene da mogu da prvi korak napravim zajedno sa nekim
Nije da planiram da se ubijem nikako ali jednostavno ovaj život mi postaje prilično depresivan!
Šta mislite društvo da li da nabavim nekog ljubimca ili upoznam neku osobu? Kako da počnem i da pronađem sebe?
Imate li možda neki savet za mene?
Sve uzimam u obzir samo ne bih želeo neki "One night stand" Pošto nisam u tom fazonu
Evo baš mi nešto dugo leži na duši i kopka me, pa osećam potrebu negde da pišem o tome.
Okrenem se ponekad ka svojoj prošlosti i razmišljam o bivšim devojkama i prijateljima sa kojima sam izgubio kontakt ili
se otuđio te je prešlo na ono "Ćao" "Ćao". Razmišljam o tome a suze samo što ne krenu pa se ponekad i probije jedna ili dve.
Shvatio sam da je život jednostavno takav, krivudav, nije ravna linija pa da sve bude lepo i traje večno. Stara poznanstva iščezavaju a nova se pojavljuju.
Uprkos tome voleo bih da sam sa starim društvom, da ponovo pijemo Zaječarca kod Spomenika Na trgu, da još uvek imam kraj sebe moju prvu Ljubav koju nikada prežalio nisam
Da Majka i Otac žive zajedno i da sam ja i dalje sa njima, izgleda da sam sve te stvari uzimao zdravo za gotvo sada ih više nema!
Provodim dane sam, trudeći se da uživam u slobodi bez drame i problema drugih ljudi ali čemu ta "Sloboda" Kada se moje srca oseća kao da je u tamnici.
Pokušao sam da oživim stare dane ali izgleda da se neke stvari ne vraćaju nikada, ma koliko se mi trudili! Okolnosti i ljudski prioriteti se promene i to ti je to.
Nisam spreman da krenem napred, teško mi je, voleo bih da je tu neko pored mene da mogu da prvi korak napravim zajedno sa nekim
Nije da planiram da se ubijem nikako ali jednostavno ovaj život mi postaje prilično depresivan!
Šta mislite društvo da li da nabavim nekog ljubimca ili upoznam neku osobu? Kako da počnem i da pronađem sebe?
Imate li možda neki savet za mene?
Sve uzimam u obzir samo ne bih želeo neki "One night stand" Pošto nisam u tom fazonu
), to mi strahovito pomagalo. Ali imaj u vidu da u slučaju da upoznaš nekog, na psa ne možeš zaboraviti. Dugo sam bila sama, baš kao i ti, onda me strefilo čistim slučajem, zaljubila sam se...viđamo se i dalje, verovatno bi se viđali češće da ja nemam obaveze prema psu (doduše i dve mačke, ali mačka je samostalna životinja, dovoljno je da je neko nahrani...pas traži društvo, pažnju). Ali dobro sad šta je tu je. Prijatelj, pa i četvoronožni, se ne zaboravlja niti se napušta ni u dobru ni u zlu. 
