Strah od neuspeha

[Lollol]

Imate li strah od neuspeha?
Bojite li se probati nesto, npr. pokusati naci novi posao, prici nekoj osobi, upisati zeljeni fakultet, osvojiti turnir u malom fudbalu (ili stavite koji god primer zelite), ili jednostavno probati nesto novo, plaseci se da necete uspeti?
Kako se nosite sa neuspehom i zasto neki ljudi neuspeh tesko podnose?

Da li je to manjak samopouzdanja, pa onda manje vrednuju sebe tipa "probao/la sam da nadjem (novi) posao, nisam uspeo/la, zaista ne vredim i nemam pojma" pa se onda drze po strani, vodeci se onim "bolje da se drzim onog sto imam, tj. na sigurnom, nego da probam i ne uspem".
Zasto postoji toliki strah, da li zaista polazemo svoju vrednost u tu jednu "akciju" (da je tako nazovem) i ako ona ne uspe (za sta realno uvek postoji sansa) samimim tim i nasa vrednost opada?
Kako se nositi sa tim strahom?

 

[Џорџи]

neam nista ne pokusavam niti postavljam sebi ciljeve i nema razocarenja

 

[Arkadijanac]

Imate li strah od neuspeha?
Bojite li se probati nesto, npr. pokusati naci novi posao, prici nekoj osobi, upisati zeljeni fakultet, osvojiti turnir u malom fudbalu (ili stavite koji god primer zelite), ili jednostavno probati nesto novo, plaseci se da necete uspeti?
Kako se nosite sa neuspehom i zasto neki ljudi neuspeh tesko podnose?

Da li je to manjak samopouzdanja, pa onda manje vrednuju sebe tipa "probao/la sam da nadjem (novi) posao, nisam uspeo/la, zaista ne vredim i nemam pojma" pa se onda drze po strani, vodeci se onim "bolje da se drzim onog sto imam, tj. na sigurnom, nego da probam i ne uspem".
Zasto postoji toliki strah, da li zaista polazemo svoju vrednost u tu jednu "akciju" (da je tako nazovem) i ako ona ne uspe (za sta realno uvek postoji sansa) samimim tim i nasa vrednost opada?
Kako se nositi sa tim strahom?

To je stvar kolicine novca a ne hrabrosti, ja sa trenutnih 650 dinara u novcaniku, mogu da nemam nikakav stah, da recimo otvorim svoju firmu, al to sa tolikim parama jednostavno ne moze

 

[Lord SmoriVoje]

Imate li strah od neuspeha?
Bojite li se probati nesto, npr. pokusati naci novi posao, prici nekoj osobi, upisati zeljeni fakultet, osvojiti turnir u malom fudbalu (ili stavite koji god primer zelite), ili jednostavno probati nesto novo, plaseci se da necete uspeti?
Kako se nosite sa neuspehom i zasto neki ljudi neuspeh tesko podnose?

Da li je to manjak samopouzdanja, pa onda manje vrednuju sebe tipa "probao/la sam da nadjem (novi) posao, nisam uspeo/la, zaista ne vredim i nemam pojma" pa se onda drze po strani, vodeci se onim "bolje da se drzim onog sto imam, tj. na sigurnom, nego da probam i ne uspem".
Zasto postoji toliki strah, da li zaista polazemo svoju vrednost u tu jednu "akciju" (da je tako nazovem) i ako ona ne uspe (za sta realno uvek postoji sansa) samimim tim i nasa vrednost opada?
Kako se nositi sa tim strahom?

Chase is better than the Catch. Uzivas u "Chase" i gledas da uradis sve sto je do tebe, a ako izgubis bice i novih Chase-ova.
Po meni je ceo zivot jedna vrsta Chase-a.

Ne zaboravi da je strah otac svake gluposti i da u se u svemu u zivotu treba koristiti mozak maksimalno. To je najjaci "misic" koji covek poseduje.

 

[mekflaj]

pored straha od neuspeha koji odvraća od neke akcije
postoji i strah - šta ako uspem, šta tada?

prime te za neki posao a onda otkriješ svoju nesposobnost, krene hronični stres neproporcionalan zaradi ili tvojoj potrebi za trošenjem... sam se uvališ u g.

pozoveš neku devojku i ona pristane da se viđate, šta si time postigao? otvorio si sebi jedan novi front, za koji je potrebna energija, mentalna preokupacija, ulaganje vremena i ostalih resursa...
da ne pominjem seksualni performans gde muškarac mora biti obdaren, čvrst, izdržljiv i tehnički potkovan.
to sve na jednoj strani a na drugoj
na klik mišem imamo masu lepih amaterki...
doduše, ostaje problem emotivne praznine i frustracije koja se, donekle, može sanirati muzikom, hemijom, hobijima i drugim aktivnostima

 

[Lollol]

To si dobro rekao, sa napredovanjem se podize i "ulog" da tako kazem, ali opet se tu izmedju redova krije strah od neuspeha.

Ako me prime na posao, sta ako se pokaze da nisam dovoljno dobar - to je opet strah od neuspeha.
Ako me ta devojka koju pitam da izadjemo zavoli a pokaze se da joj ne odgovaram - to je opet strah od neuspeha.

Neko bi rekao, "ma kakvi, znam koliko vredim, a cak i da nesto ne znam, lako cu nauciti, a i da im ne odgovaram pa naci cu drugi posao", isto tako i sa devojkom.
Mislim da je to razlika izmedju onih koji imaju strah od neuspeha, jednima je to kraj sveta (ostaje pitanje zasto) dok su drugi, "pa dobro, idemo dalje sta sad".

 

[Lollol]

Hajde Forume, 200 pregleda teme a 5 odgovora samo, hvata me strah da tema nije dovoljno dobra i zanimljiva i da nece zaziveti (ili je mozda tema previse osetljiva).

 

[Dr.Art]

Nedostatak motivacije ,izgubljena volja ,depresija . Inace jako ozbiljna stvar .

 

[Selkhet]

Kod mene zavisi od toga koja sfera života je u pitanju. Na profesionalnom planu nemam nikakav strah od neuspeha jer se uvek vodim time da mogu sve da naučim i savladam, a čak i ako u tome ne uspem ne bi bio kraj sveta - msm pokušala sam, nisam uspela i idem dalje. Mogu čak i reći da me neuspeh u tom slučaju motiviše, jer ga smatram izazovom koji treba da savladam i prilikom da naučim nešto novo (ybg, žešći sam štreber ). Sa druge strane, nikada se recimo ne bih usudila da priđem nekome ko mi se sviđa jer užasno nemam samopouzanja u tom smislu, tako da u tom slučaju ne da bih imala strah od neuspeha, već bi on bio parališući.

 

[Young_blood]

Uživam u svojoj zoni komfora...i nemam nameru da je napuštam...

 

[Ériu]

Imate li strah od neuspeha?
Bojite li se probati nesto, npr. pokusati naci novi posao, prici nekoj osobi, upisati zeljeni fakultet, osvojiti turnir u malom fudbalu (ili stavite koji god primer zelite), ili jednostavno probati nesto novo, plaseci se da necete uspeti?
Kako se nosite sa neuspehom i zasto neki ljudi neuspeh tesko podnose?

Da li je to manjak samopouzdanja, pa onda manje vrednuju sebe tipa "probao/la sam da nadjem (novi) posao, nisam uspeo/la, zaista ne vredim i nemam pojma" pa se onda drze po strani, vodeci se onim "bolje da se drzim onog sto imam, tj. na sigurnom, nego da probam i ne uspem".
Zasto postoji toliki strah, da li zaista polazemo svoju vrednost u tu jednu "akciju" (da je tako nazovem) i ako ona ne uspe (za sta realno uvek postoji sansa) samimim tim i nasa vrednost opada?
Kako se nositi sa tim strahom?

pa imam, kako za sta ali da recimo da sam primetila to kod sebe u nekim situacijama. sto mi je vise do necega stalo to se vise bojim neuspeha i obrnuto.ima to neke veze sa samopouzdanjem i kontam da je to jedna od prvih stvari koje se nauce u zivotu i da dosta zavise i od odgoja. tako da sa jedne strane, znam da ulazim u rizike (koji mozda sa strane izgledaju nepromisljeno, ali nisu jer sam previse analiticna da bih ulazila u nesto bez da procenim situaciju i potenciajlni gubitak), a sa druge strane strahujem od nekih gluposti za koje opet kada razmislim shvatim da realno nema razloga nicega da se bojim ali opet me taj iracionalni momenat obuzme pa ma koliko sebi objasnjavala da je nesto ok, ne ide. tip sam koji kad se suoci sa strahom ojaca i uglavnom ga pobedi. ali dok napravim taj prvi korak, muzecenje, unutarnja dilema i drama totalna.

 

[gost 337958]

Imate li strah od neuspeha?
Bojite li se probati nesto, npr. pokusati naci novi posao, prici nekoj osobi, upisati zeljeni fakultet, osvojiti turnir u malom fudbalu (ili stavite koji god primer zelite), ili jednostavno probati nesto novo, plaseci se da necete uspeti?
Kako se nosite sa neuspehom i zasto neki ljudi neuspeh tesko podnose?

Da li je to manjak samopouzdanja, pa onda manje vrednuju sebe tipa "probao/la sam da nadjem (novi) posao, nisam uspeo/la, zaista ne vredim i nemam pojma" pa se onda drze po strani, vodeci se onim "bolje da se drzim onog sto imam, tj. na sigurnom, nego da probam i ne uspem".
Zasto postoji toliki strah, da li zaista polazemo svoju vrednost u tu jednu "akciju" (da je tako nazovem) i ako ona ne uspe (za sta realno uvek postoji sansa) samimim tim i nasa vrednost opada?
Kako se nositi sa tim strahom?

Pa u kakvom vremenu zivimo moze se reci da je strah opravdan, nije sve stvar manjka samopouzdanja vec i realnosti. Ne mogu svi zapucati u " toplije krajeve" kako bi svoj zivot ucinili lepsim i uspesnijim.

U normalnoj zivotnoj sredini imas veci izbor, pa mozes sebi da priustis i da eksperimentises. Sve zavisi i od toga sta te konkretno interesuje. Mislim na ono, dosadi ti posao , davi te sef ...ti posizis, ostavis taj posao i....jedes posle gloginje. Sve zavisi i od toga cemu tezis.

Ja se plasim bilo kakvog neuspeha , ne volim da rizikujem. Ne pomaze mi ni ona poznata : " Boj se ovna, boj se go..a, kada ces ziveti?"

Kao sto rece kolega iznad: "Ne zaboravi da je strah otac svake gluposti i da se u svemu u zivotu treba koristiti mozak maksimalno. To je najjaci "misic" koji covek poseduje"... Mada i ova recenica moze i drugacije da se tumaci ali to je sad neka druga prica.Volela bi da upoznam takvog "Kraljevica Marka" kome mozak radi 100 na sat i koga bas bole zbog tamo nekiog neuspeha.

 

[Dragoljub69]

Nije strah ,već opravdan oprez...Prevaranata koliko hoćeš!
Evo:
Ponudi ti neki poslovan čovek poslovnu saradnju i nudi ti solidnu robu za male pare...
Rok plaćanja tri meseca...Ima i kupce,ali neće više da se bavi time...Ti napraviš ugovor s njim,
preuzmeš robu i odmah ti se javi kupac! Kupi deseti deo po solidnoj ceni i to plati za 15 dana...
Legne ti lova na račun...Dođe posle još desetak dana opet drugi kupac i kupi još desetinu robe...Takođe
ti legne lova...Pojavi se i treći! I on plati...Bliži se tri meseca,imaš trećinu para i onda ti dođu sva tri kupca
i ti im ponudiš preostalu robu po nešto povoljnijim cenama...Traže ti duži rok...Daš im da prekorači tri meseca
kad je ugovorena tvoja obaveza plaćanja...Prođe rok i stiže ti upozorenje da si prekoračio...Ubrzo i opomena
pred proces naplate na Trgovačkom...Skupiš se i platiš...Istiću rokovi za tvoju naplatu-kupci ne plaćaju...Zoveš-
nigde nikog.Proveriš-fiktivne firme! Bankrot!
Eto čemu opreznost! Prevaranata i to na finjaka i na krupno -puna Srbija!

 

[Lollol]

Cenjene kolege vi ste se malo uhvatili za neke ekstremne varijante (ne kazem da su lose, svakako ulaze u okvir teme), ali nisam mislio bas na ostavi porodicu, prijatelje sve, i pravac u Australiju da se nikada ne vratis.
Ajmo neki blazi primer, tipa, izgubili ste posao, neko vreme nezaposleni vec (par meseci, godinu-dve ili koliko vec), ispali malo iz kondicije sto kazu, nadjete u oglasima poslovnu ponudu, a onda vam glas unutrasnji kaze "ne mozes ti to, nisi dovoljno dobar, neces uspeti, cak i da te prime zeznuces nesto".

Da li je to iracionalni strah kao posledica manjka samopouzdanja, ili realni strah koji sagleda situaciju.
Na kraju, da li je toliko strasno probati i ne uspesti? Hoce li nam to poptuno razoriti samopouzdanje pa se toga bojimo ili cega se vec bojimo?

 

[gost 189815]

Imate li strah od neuspeha?
Bojite li se probati nesto, npr. pokusati naci novi posao, prici nekoj osobi, upisati zeljeni fakultet, osvojiti turnir u malom fudbalu (ili stavite koji god primer zelite), ili jednostavno probati nesto novo, plaseci se da necete uspeti?
Kako se nosite sa neuspehom i zasto neki ljudi neuspeh tesko podnose?

Da li je to manjak samopouzdanja, pa onda manje vrednuju sebe tipa "probao/la sam da nadjem (novi) posao, nisam uspeo/la, zaista ne vredim i nemam pojma" pa se onda drze po strani, vodeci se onim "bolje da se drzim onog sto imam, tj. na sigurnom, nego da probam i ne uspem".
Zasto postoji toliki strah, da li zaista polazemo svoju vrednost u tu jednu "akciju" (da je tako nazovem) i ako ona ne uspe (za sta realno uvek postoji sansa) samimim tim i nasa vrednost opada?
Kako se nositi sa tim strahom?

neuspeh posebno tesko pada onim ljudima koji imaju manjak smopouzdanja,ili ne vole sebe dovoljno,i ti ce i najmanje greske da seciraju i da se sekiraju zbog njih..ja se trudim da radim na sebi to je sve sto cu reci

 

[gost 189815]

Cenjene kolege vi ste se malo uhvatili za neke ekstremne varijante (ne kazem da su lose, svakako ulaze u okvir teme), ali nisam mislio bas na ostavi porodicu, prijatelje sve, i pravac u Australiju da se nikada ne vratis.
Ajmo neki blazi primer, tipa, izgubili ste posao, neko vreme nezaposleni vec (par meseci, godinu-dve ili koliko vec), ispali malo iz kondicije sto kazu, nadjete u oglasima poslovnu ponudu, a onda vam glas unutrasnji kaze "ne mozes ti to, nisi dovoljno dobar, neces uspeti, cak i da te prime zeznuces nesto".

Da li je to iracionalni strah kao posledica manjka samopouzdanja, ili realni strah koji sagleda situaciju.
Na kraju, da li je toliko strasno probati i ne uspesti? Hoce li nam to poptuno razoriti samopouzdanje pa se toga bojimo ili cega se vec bojimo?

bojimo se da nismo dovoljno dobri da bi bili voljeni,i da bismo voleli sebe(tipa taj lik sto ne moze da izdrzava porodicu jer ej rpivremeno bez posla)..
kad si uspesan u kontinuitetu stvaras odredjenu sliku o sebi,a kad imas obrnut niz onda se javlja sumnja,a ljudi cesto ne umeju objektivno da analiziraju okolnosti,i svi su posebno u danasnje vreme puni strahova od gubitka...

 

[Antigon@]

Hajde Forume, 200 pregleda teme a 5 odgovora samo, hvata me strah da tema nije dovoljno dobra i zanimljiva i da nece zaziveti (ili je mozda tema previse osetljiva).

Neuspeh je uvek znak odsustva potrebnih informacija.
Ljudi često ne uspevaju u nečemu zato što preskaču neke od etapa ka uspehu.
Te etape su nepoznanice jer ih ljudi previde u svom nestrpljenju da što pre dođu da uspeha.

Mnogima neuspeh nije nikakav bauk jednostavno zato što su naučili da uvek postoji druga šansa da se greške isprave.
Na greškama se učimo.

 

[Oranz]

Pa realno je malo se pribojavati da li ce uspeti nešto ali ne do te mere da to coveka blokira...u principu sam uvek za to da vredi pokušati,i kazem onda sebi ok, to je pola-pola za uspeh tj. neuspeh...jer ako ne probaš nikad neces znati kako bi ispalo

 

[Wakeup]

Da li je to iracionalni strah kao posledica manjka samopouzdanja, ili realni strah koji sagleda situaciju.
Na kraju, da li je toliko strasno probati i ne uspesti? Hoce li nam to poptuno razoriti samopouzdanje pa se toga bojimo ili cega se vec bojimo?

dap rekla bih manjak samopouzdanja….ne znam mislim da je to malo bolest danasnjice kada se svugdje nesto ocekuje, bilo to na poslu, faksu, onda te slike savrsenog izgleda koje nam namecu mediji, imati neki status u drustvu, pa makar to sada bilo i samo izmedju prijatelja. Mislim da su ti ljudi cak i dosta uspijesni jer sebi postavljaju velika ocekivanja, ambiciozni su….samo jednom ako sve to ne ide kako treba, ta njihova projekcija sebe ne funkcionira jer nije odrzljiva, nije realisticna, onda mozda padnu u rupu i stvarno se boje bilo sto zapoceti, stvarno misle da nisu sposobni i da im vise nista nece uspijeti. Cini mi se da taj osjecaj moze povuci razno razne psihicke bolesti sa sobom, od depresije do anoreksije i.t.d…

Svaki valjda nekada ima taj osjecaj, samo ako se taj osjecaj pretvori u jedno kronicno stanje, onda je manje dobro.

 

[hirajgoagain]

meni se desi kad mi stvari krenu malo bolje da oteram sve u q i napravim gresku i padnem na neki nacin nazad

- - - - - - - - - -

ili mozda samo tako izgleda. dugo nisam osecala bas drustveni pritisak ali sad kao da me stize i krijem se u sobi da me ne nadje ali mislim da ce svejedno odnekud da iskoci

 

[LazarevačkiĐavo]

neam nista ne pokusavam niti postavljam sebi ciljeve i nema razocarenja

ala ti je filozofija...
učauri se, svedi život na 1+1=2 i to je to...

***
strah od neuspeha je vezan za fiksaciju da te to što želiš da postigneš najavažniji stavr na svetu, smisao života i da određuje tebe kao osobu
kada pravilo posložiš životne prioritete, razumeš svoju suštinu i uvek imaš bazu na koju ćeš se vratiti
znaš da su ti prolazni elementi života toliko nebitni

 

[LazarevačkiĐavo]

meni se desi kad mi stvari krenu malo bolje da oteram sve u q i napravim gresku i padnem na neki nacin nazad

- - - - - - - - - -

ili mozda samo tako izgleda. dugo nisam osecala bas drustveni pritisak ali sad kao da me stize i krijem se u sobi da me ne nadje ali mislim da ce svejedno odnekud da iskoci

nazad prosto ne postoji i nemoguće je vratiti se
ako realzuješ svest koja je tvoja jedina svrha, a do toga nije tako teško doći...
ništa nije zaključano i nepromenjivo, neuroni se preslažu i formiraju ono što nam treba u datom trnutku...
itd itd

 

[hirajgoagain]

pa napredovala sam i mesto da nastavim s pokusajima nekako promenim plocu i odustanem. aj recimo da mogu da izdvojim tri takve situacije gde me je jedna dosta skupo kostala. za neka odustajanja sam mislila da nema veze, ali sad kad gledam mislim da su ipak bile greske i posledica karaktera. mada ajd ova jedna neka
mada valjda sam debil kako god okrenes : )) ne znam
jeste, ne mozes da se vratis, ali mozes da napravis nesto sto deluje kao gora situacija... ili drugacija ali ipak gora
mozda nisam ni napredovala ili sam nekad napredovala a sad vise nemam napredovanje : ))

 

[Nepostojeća]

Iskreno, da uspevam u svemu što započnem mene bi bilo strah. Očekivala bih da ću se u jednom trenutku jednostavno probuditi.

 

[hirajgoagain]

u stvari toliko odavno nemam pravi neki uspeh da nemam strah od neuspeha, imam strah od neke velike propasti koja nije bas daleko. ali sama sam se gurnula ipak tamo bar donekle
te neke uspehe sam srozala?? kao mali uspeh pa mesto da se nastavi pa da bude veliki ono zakucam nizbrdo. to sam ja koje zakucava nizbrdo a opet kao i da nisam. i onda nesto ima fatalne posledice i onda se kao presabiras. meni bi bio uspeh da sam ok