Погледај ме,
са свог столпа – путира дрвеног,
загледан у вечност.
Молити не смем.
Просјакиња боса,
поругана памећу,
срцем и савешћу,
ничија и сама,
ишибана обећањима лажних пастира,
што говоре:“Мир, мир,“
а њега ниодкуда.
Научи ме да требим срце од греха,
оскрнављено лудим жељама,
сујетом и страхом.
Молити не знам.
Како да молим
Док белиш шаке заривене у столп,
На киши шибан, сунцем паљен,
Господу знан?
са свог столпа – путира дрвеног,
загледан у вечност.
Молити не смем.
Просјакиња боса,
поругана памећу,
срцем и савешћу,
ничија и сама,
ишибана обећањима лажних пастира,
што говоре:“Мир, мир,“
а њега ниодкуда.
Научи ме да требим срце од греха,
оскрнављено лудим жељама,
сујетом и страхом.
Молити не знам.
Како да молим
Док белиш шаке заривене у столп,
На киши шибан, сунцем паљен,
Господу знан?
