Stiven Spilberg i Kristofer Nolan – najbolji ikada snimljen film

[Nina]

Obojica su reditelji koji su spojili umetnost i komercijalni uspeh, stvarajući filmove koji su istovremeno vizuelno impresivni i emocionalno snažni. Spilberg je karijeru započeo kao tinejdžer, snimivši svoj prvi film „Firelight“ s budžetom od samo 500 dolara, dok je Nolan 1998. godine snimio „Praćenje“ (Following) s tek 6.000 dolara

Film koji ih obojicu povezuje jeste „2001: Odiseja u svemiru“ (2001: A Space Odyssey) Stenlija Kjubrika – delo koje mnogi smatraju jednim od najvažnijih u istoriji filma. Spilberg je u dokumentarcu „James Cameron's Story of Science Fiction“ otkrio: „Taj film duboko je uticao na moj život i svakodnevicu. Bio je to prvi put da sam u bioskopu imao osećaj kao da proživljavam religiozno iskustvo. Pogledao sam ga 18 puta u prve dve godine nakon izlaska, uvek u bioskopima“,

Nolan je za Entertainment Weekly rekao: „Osetio sam neverovatno iskustvo prelaska u drugi svet. Taj svet nije delovao lažno ni na trenutak – imao je veličanstven, gotovo nadrealan kvalitet.“

 

[Nina]

 

[Nina]

Kjubrikova „Odiseja“ fascinirala je generacije reditelja svojim filozofskim pristupom i vizuelnim inovacijama.
Film iz 1968. godine bio je revolucionaran po prikazu svemira, evolucije i tehnologije, a njegovi specijalni efekti i danas ostaju zadivljujući.

Sekvenca svetlosnog tunela postala je simbol filmske transcendencije, dok su teme o veštačkoj inteligenciji i čovekovom mestu u svemiru i dalje aktuelne.
Za Spilberga i Nolana, „2001: Odiseja u svemiru“ je primer filma koji ne samo da menja percepciju žanra, već menja i način na koji reditelj razmišlja o pričanju priča.Uticaj Kjubrikovog remek-dela jasno se vidi u njihovim radovima – u Spilbergovim „Bliskim susretima treće vrste“ i u Nolanovom „Interstelaru“.
Obojica su uspela da prenesu ono što su prvi put osetili gledajući „2001: Odiseju u svemiru“: osećaj da film može biti duhovno i intelektualno iskustvo.

To delo za njih nije samo film, već dokaz da bioskop može nadići granice realnosti i otvoriti prostor čistog, bezvremenskog divljenja.