KOMSINICA!
Jaaooo, slatka, moram ovo da ti ispricam!
Vracam se ja juce s posla, ma najgori spic, znas kako je, a ruke mi prosto otpadaju od kesa, bila neka akcija u "Idei", paradajz po dve banke, pa ko velim kad je za dzabe, daj da uzmem 5-6 kila, nece da se baci...
I taman se nekako ugurah u onu nesrecnu 16., ma znas kakva je guzva u njoj, a sve neki znojavi tipovi, kao da nikad nisu culi za kupanje i dezodeorans, i taman da spustim kese, mislim, nema sanse da ce neko da ti ustupi mesto, nema veze sto su mi pune ruke, i sto sam, je l' te, zensko, i taman, rekoh da spustim one kese, ma prosto mi ruke otpale, ali sto sam naletela na predivne solje kad sam bila tamo, sta, nisam ti ih pokazala, pa nisam mogla da ih ne uzmem, a i nisu bile teske, pored onog paradajza, razumes, i, kao sto rekoh, taman sam nasla zgodno mesto da spustim kese, kad poce tip pored mene da se dernja ko blesav, ma zamalo da mi ispadne ona kesa sa soljama i da se porazbijaju pre nego sto sam ih i donela kuci, a bas bi bilo steta, taaaaako su slatke...
I onda, sta sam ono pricala?
A, da, ma samo da si videla tu nakazu na sta je licio, usukan, Boze mi prosti, ko da nikada leba nije imao da jede, dugacka neka vratina, ko da ga je neko vukao na ularu, a na glavu natakario neku kapu, valjda je to nekad bio kacket, ma uzas jedan, neka drececa boja i jos na nju nakacio nekakav bedz, ma pravi cirkus, keve mi...
I TO urla iz sveg glasa na nekog cikicu, ma jedan mali, sparuseni, nema u njemu snage ni da dise, a taj majmun se dernja na njega i sve mase rukama, zamalo da mi zakaci kesu sa soljama, jao, nemas pojma kako me je iznervirao, taman sam zaustila da mu ocitam, kakvo je to ponasanje - jadna njegova majka, sta je rodila, ma da je moj, ne bih ga na ulicu pustala, ali, Bogu hvala, nema sanse da se moje dete ikada tako ponasa, bas mi kaze Petrovicka pre neki dan kako sam divno dete vaspitala, moje dete zna sta je red, kako starijima treba ustupati mesto u autobusu, a ne ko onaj kreten, prvo onako urla, a onda, taman kad sam htela da mu ocitam on se zaleteo preko pola autobusa, sve mrcina pred sobom pogazila, da uvali dupe na jedno jedino slobodno mesto!
Srecom, malo posle se autobus ispraznio pa sam i ja uspela da sednem...
E, ali neces verovati, izasla ja predvece do Bulevara, rekla mi Mica kako je videla neke preslatle cipelice gore, iznad Vuka, i da znas, uopste nisu skupe a ima u raznim bojama, ali nisam htela da uzmem vise od dva para, jedne crne i jedne crvene, bas ni jedne crvene nisam imala, nemas pojma kako mi se slazu uz onu haljinu sto sam je onomad uzela u Delta Sitiju, i rekoh, ajde da pogledam jos onu slatku radnjicu sa sitnicama, znas onu, malo zavucenu, bas kod Vuka, tamo smo isle da uzmemo tvojoj sestri poklon za useljenje, e, da, bas tu, cula sam da su dobili neke nove lampe, i taman ja tamo, kad, koga vidim?
Ma, neces verovati, isti onaj magarac, onaj dugovrati, sa sve onim glupim bedzom, a pored njega jedan slatkis od klinca, onako, bas fino obucen, pojma nemam sta ce sa njim, ali lepo vidis da je decku neprijatno, mislim, nije da sam prisluskivala, ali nisam mogla da ne cujem kako je onom objasnjavao da bedzevi vise nisu u modi, a bas se vidi da je fin decko, svaka majka za sina da ga pozeli, a onaj drugi samo blene, ko da ne govori o njemu, ma jedan zevzek najobicniji i...
Ju! Crna ja! Vidi koliko je sati! Moram da zurim, treba da zavrsim onaj paradajz, a i obecala sam muzu da napravim nesto slatko, njegova strina, ma znas...
