(priče o kerećim ljubavima)
STIGOSMO DO SAVE
Stasao je naš delija za prvu šetnju. Polazimo sin I ja na Savu. Meš je dugačkom povodcu da može da njuška. Kada naidjemo na grupu ljudi sin skraćuje povodac da pas ne smeta nikome….niko nije dužan da trpi zbog naše ljubavi. Normalno, sve je to smešno I trapavo jer maleni nema pojma ni gde je, ni šta treba da radi. Milion čudesa ga je saletelo sa svih strana, mirisi, oblici, glasovi I naše komande koje mu jadničku nisu jasne. Ide kao pijan, ni sam ne zna gde hahahaha ali, sve su to faze učenja. Prolazimo namerno kroz deo gde je tržni centar….drvene kućice u kojima su lokali, ljudi šetaju, deca voze one male bicikle, bake, deke, zamišljeni ljudi što okasniše s posla, kafići sa stolovima napolju…..trešti muzika sa svih strana, ima pasa domaćih I ima lutalica. Normalno stanje, normalna slika……pas mora da nauči šta je normalno da bi ostao normalan…..baš kao I ljudi. "Mora da nauči" su ključne reči……a kako će ako mu ne pokažete….pa I ljudi se uče gledajući primere oko sebe. On je član porodice a porodica ima svoja pravila. Svi članovi porodice imaju prava I obaveze….pa I pas. I mora biti naučen da poštuje tudja prava a ispunjava svoje obaveze.
I tako….šetamo I smejemo se, učimo….prolazimo pored nekog kafića za čijim stolom sede dva muškarca. Pored nogu jednog od njih leži odrastao mužjak nemačkog ovčara čuvajući svoju kobaju (kako da objasnim…..to je debeli prut presvučen čvrstom tkaninom I napunjen, liči na kobasicu I služi za cimanje, bacanje, donošenje….za igru I trening psa). Pas je I pored sve vreve oko nas potpuno miran I staložen. Ni traga nervozi, ili da skakuće okolo, da šapara gazdu……ma ništa. Totalna pribranost I mir…..odlika nemačkog ovčara….dok njegov gazda ili imovina koju čuva nije po njegovim standardima ugrožena…..obratiti pažnju, ne po ljudskim standardima, ne po pasjim standardima nego po njegovim ličnim jer svaki pas je karakter za sebe….kao I ljudi.
Čovek nas vide da prolazimo I da je sin skratio povodac privlačeći Meša sebi I zaobilazeći ih u širokom luku (ovo je predostrožnost jer njegov pas je odrastao I nije vezan a ovaj naš je štenac….štenci u principu nerviraju odrasle pse te je širok luk zaobilaska samo davanje vremena I prostora gazdi da zaustavi svog psa ukoliko krene prema nama). I mahnu on nama pokretom ruke pozivajući nas da im pridjemo. Pridjosmo. Ovo naše jeste da živi sa dve keruše, nije totalni tantuz….prilazi polako, onjuška onog psa koji I dalje mirno leži…samo je glavu okrenuo u našem pravcu. Nije reagovao ni kad ga je Meš onjušio…..samo ga je nezainteresovano pogledao. Pomazi čovek ovo naše garavo…..kad naš džukac spazi kobaju I naravno kao svaki radoznali mladi stvor krene da vidi šta je……E, tu je ovaj mužjak samo rekao jedno strogo “grrr” onako iz dubine grla I Meškica je razumeo….sklonio se. Gazda je samo izgovorio “ne”….tiho, strogo, kontrolisano….njegov pas više glasa nije pustio i Meškica je ponovo prišao da uzme kobaju….. jedini problem je bio što je kobaja bila baš velika a Meš mali tako da je nije ni mogao poneti….pokušao je ali kad je video da ne može samo je onjušio I prešao na nešto interesantnije hahahaha….kao svako mladunče …..koncentracija je kratka. Izvede gazda sa svojim psom par vežbi, pokaza nam kako njegov pas radi I reče da pas I nije njegov već onog drugog čoveka koji je sedeo za istim stolom potpuno isključen a da je on zapravo dreser. Neverovatno…..rekla bih da mu je gazda jer je njihova sinhronizacija bila odlična I razumevanje. Pas se vezao za dresera a ne za gazdu…I obratno. I ono što sam znala I mislila o odvodjenju pasa na dresuru kao poželjnom, posebno kada se radi o psima čuvarima, sada je palo u vodu…..nema šanse niko da dresira naše pse osim nas. O tome smo kasnije pričali sin I ja…..isti zaključak smo doneli. Par saveta o ishrani, konstatacija da je žgoljav I sitan za 4 meseca starosti….kažemo da je bio bolestan…biće to dobar pas gospodjo….ima dobar karakter, pravi,reče dreser a nama milo. Za svaki slučaj provukoh kroz razgovor sa sinom da su to samo kulturne reči jednog kulturnog čoveka.
Na Savi je mali bio dobar….iznenadjujuće dobar…….uglavnom od straha od novoga …ali o tome u nekoj drugoj priči. Vratismo se kući jako zadovoljni. Sa ovim psom neće biti problem nikuda poći….ali samo ako se radi sa njim jer on će svoj karakter normalno menjati, sazrevaće……I ta urodjena agresivnost će morati da bude kanalisana.
Elem, posle 5-6 meseci, Meš je išao pušten sa povodca, mirno, staloženo šetajući I noseći svoju lopticu u čeljusti….Sin mu je rekao da stane, pa da pusti lopticu…..bacio mu je….ovaj je doneo. Videla sam da neki čovek sa kačketom na glavi stoji I gleda to bacanje….Ukrstiše nam se pogledi….prepoznah onog dresera iz kafića. Osmeh na njegovom licu dok je posmatrao moje momke u radu je sve rekao. Samo mi je klimnuo glavom I odneo taj zadovoljni osmeh sa sobom….
