Ситуација: семинар/тренинг о сарадњи женских удружења и удружења жена са инвалидитетом.
Звали ме људи као високо образовану жену са инвалидитетом и пристанем ја да одем.
Елем, било то у сусједном граду, плаћен смјештај, два ноћења, дијелим апартман са још двије дјевојке, и ајде добро.
Међутим, женске се понашају као на основношколској екскурзији. Прешле нам двије из сусједне собе у госте, алкохол тече потоцима, једна цимерка ми изашла да се види са неким (као) другом, вратила се пијана као летва, ове остале је тјерале да нам покаже груди... Хаос и катастрофа.
И наравно, поведе се разговор о сексу и ја кажем како немам искуства на том пољу. Јао мајко, кад су осуле по мени. Па ,,шта чекаш", па ,,није ти златна", па ,,је ли то због твог инвалидитета", па ,,знамо ми да МС доводи до дисфункције" и још мали милион коментара. Као да сам промашила живот ако сам са 25 и који мјесец невина. И у моменту сам осјетила да ме сматрају
а) јадницом која мушкарцима није привлачна
б) фригидном
И да очекују оправдање. На секунд сам се осјећала кривом што нисам то одрадила са Бог зна ким послије пијане ноћи. Као једна од њих.
А онда сам схватила да то нисам ја. Ја још сањам праву љубав и вјерујем да је још негдје има. Само треба бити стрпљив.
Жао ми је цуре, оправдање нећете добити. До сад једноставно нисам хтјела и то је то.
Елем, некад је брука била кад дјевојка изгуби невиност прије брака, сад је очигледно блам ући невина у брак. Ма шта брак, напунити осамнаест а да ниси, је л'... Некад су се стигматизовале дјевојке које изгубе невиност, сад се стигматизују невине.
п.с. Ако неког баш занима моје оправдање слободно нека ми пошаље поруку.
Звали ме људи као високо образовану жену са инвалидитетом и пристанем ја да одем.
Елем, било то у сусједном граду, плаћен смјештај, два ноћења, дијелим апартман са још двије дјевојке, и ајде добро.
Међутим, женске се понашају као на основношколској екскурзији. Прешле нам двије из сусједне собе у госте, алкохол тече потоцима, једна цимерка ми изашла да се види са неким (као) другом, вратила се пијана као летва, ове остале је тјерале да нам покаже груди... Хаос и катастрофа.
И наравно, поведе се разговор о сексу и ја кажем како немам искуства на том пољу. Јао мајко, кад су осуле по мени. Па ,,шта чекаш", па ,,није ти златна", па ,,је ли то због твог инвалидитета", па ,,знамо ми да МС доводи до дисфункције" и још мали милион коментара. Као да сам промашила живот ако сам са 25 и који мјесец невина. И у моменту сам осјетила да ме сматрају
а) јадницом која мушкарцима није привлачна
б) фригидном
И да очекују оправдање. На секунд сам се осјећала кривом што нисам то одрадила са Бог зна ким послије пијане ноћи. Као једна од њих.
А онда сам схватила да то нисам ја. Ја још сањам праву љубав и вјерујем да је још негдје има. Само треба бити стрпљив.
Жао ми је цуре, оправдање нећете добити. До сад једноставно нисам хтјела и то је то.
Елем, некад је брука била кад дјевојка изгуби невиност прије брака, сад је очигледно блам ући невина у брак. Ма шта брак, напунити осамнаест а да ниси, је л'... Некад су се стигматизовале дјевојке које изгубе невиност, сад се стигматизују невине.
п.с. Ако неког баш занима моје оправдање слободно нека ми пошаље поруку.
