- Poruka
- 388.720
Rodjen je 1950 godine u Americi i postao je poznat po slikama ratnih sukoba u Avganistanu, za vreme invazije i Ruskog prisustva u toj zemlji. Tačnije, njegova slika portreta Avganistanske devojke koju je snimio u Pakistanu, u izbegličkom logoru, pojavila se na naslovnoj strani junskog broja magazina National Geographic 1985 godine i donela mu svetsku slavu i mnoštvo nagrada.
Stivova ljubav prema fotografiji se razvila kada je fotografisao za studentske novine “The Daily Collegian” u Pensilvaniji. Karijeru fotoreportera započinje izveštavanjem o Sovjetsko-avganistanskom ratu, davne 1979. godine. Odeven u narodnu nošnju sa prišivenim rolnama filma, Stiv je fotografisao burno stanje u Avganistanu pre nego što je ruski napad počeo. Njegove slike iz ovog rata su objavljene u američkom časopisu “Time”, a za svoj rad je osvojio i prestižnu “Robert Capa” zlatnu medalju.
Osim ovog rata, Stiv je fotografisao i Zalivski rat, Iračko-iranski rat, pa i raspadanje Jugoslavije.
Mnogo puta je bio izložen opasnosti, pa je tako bio uhapšen u Pakistanu, skoro se udavio u jezeru u Sloveniji nakon avionske nesreće, mnogo puta je napadnut prilikom religijskih protesta u raznim zemljama, i čak dva puta su ga mediji proglasili mrtvim, ali ništa od toga ga nije sprečilo da nastavi sa fotografisanjem ljudskih sudbina širom sveta.
Već preko 20 godina, Stiv radi kao fotoreporter za časopis Nacionalna geografija (National Geographic), a naslovnu stranu iz 1985. godine na kojoj se našla njegova slika “Avganistanska devojka“ je teško ko zaboravio. Prema Nacionalnoj geografiji, to je najprepoznatljivija slika svih vremena. Ne kaže se za džabe da su oči ogledalo duše. Oči ove devojke su oslikavale tugu, strah i nesreću kroz koju je Avganistan prolazio u vreme rata. Dugo se nije znalo ko je ova devojka, sve dok je 2002. godine Stiv i tim Nacionalne geografije nisu locirali u planinama Avganistana. Njeno ime je Šarbat Gula (Sharbat Gula). Stiv ju je odmah prepoznao po očima, jedino su one ostale iste, dok joj je lice bilo izmenjeno borama. Stiv je Šarbat ponovo uslikao u istoj pozi kao i pre skoro dve decenije, a slika se našla na naslovnoj strani u aprilu 2002. godine.
Stiv za svoje slike kaže: “Većina mojih slika je zasnovana na ljudima. Tražim neoprezan trenutak, suštinsku dušu koja se ističe, iskustvo ugravirano na licu čoveka, trudim se da prenesem kako je biti ta osoba, osoba uhvaćena na širokom platnu koje možete zvati ljudsko stanje.”
Stiv Mekari je obišao pola sveta i najčešći motivi na slikama su mu ljudi i njihovi izrazi. Po njegovim rečima, cilj mu je da uhvati izraz duše čoveka koga slika na svojim fotografijama. Zato će čovek u običnim životnim situacijama biti vrlo čest motiv na njegovim slikama. Najviše pažnje je poklanjao ljudima u Aziji, Indiji i na Tibetu.
Osvojio je mnogobrojne svetske nagrade za fotografiju i član je Medjunarodnih fotografskih asocijacija. Pripala mu je čast da zadnje proizvedene rolne klasičnog celuloidnog filma Kodachrome dobije u znak pažnje za protekli rad, i upotrebi u stvaranju ličnog albuma u čast višedecenijskog druženja sa filmovima Kodak kompanije i njene odluke da prestane sa proizvodnjom Kodachrome rolni filmova, pod naletom ere digitalnih fotoaparata. On sam radi i sa digitalnim i sa klasičnim aparatima.
Vrlo često je objavljivao svoje radove i slike u magazinu National Geographic.
(bašta balkana/wanabe)
Stivova ljubav prema fotografiji se razvila kada je fotografisao za studentske novine “The Daily Collegian” u Pensilvaniji. Karijeru fotoreportera započinje izveštavanjem o Sovjetsko-avganistanskom ratu, davne 1979. godine. Odeven u narodnu nošnju sa prišivenim rolnama filma, Stiv je fotografisao burno stanje u Avganistanu pre nego što je ruski napad počeo. Njegove slike iz ovog rata su objavljene u američkom časopisu “Time”, a za svoj rad je osvojio i prestižnu “Robert Capa” zlatnu medalju.
Osim ovog rata, Stiv je fotografisao i Zalivski rat, Iračko-iranski rat, pa i raspadanje Jugoslavije.
Mnogo puta je bio izložen opasnosti, pa je tako bio uhapšen u Pakistanu, skoro se udavio u jezeru u Sloveniji nakon avionske nesreće, mnogo puta je napadnut prilikom religijskih protesta u raznim zemljama, i čak dva puta su ga mediji proglasili mrtvim, ali ništa od toga ga nije sprečilo da nastavi sa fotografisanjem ljudskih sudbina širom sveta.
Već preko 20 godina, Stiv radi kao fotoreporter za časopis Nacionalna geografija (National Geographic), a naslovnu stranu iz 1985. godine na kojoj se našla njegova slika “Avganistanska devojka“ je teško ko zaboravio. Prema Nacionalnoj geografiji, to je najprepoznatljivija slika svih vremena. Ne kaže se za džabe da su oči ogledalo duše. Oči ove devojke su oslikavale tugu, strah i nesreću kroz koju je Avganistan prolazio u vreme rata. Dugo se nije znalo ko je ova devojka, sve dok je 2002. godine Stiv i tim Nacionalne geografije nisu locirali u planinama Avganistana. Njeno ime je Šarbat Gula (Sharbat Gula). Stiv ju je odmah prepoznao po očima, jedino su one ostale iste, dok joj je lice bilo izmenjeno borama. Stiv je Šarbat ponovo uslikao u istoj pozi kao i pre skoro dve decenije, a slika se našla na naslovnoj strani u aprilu 2002. godine.
Stiv za svoje slike kaže: “Većina mojih slika je zasnovana na ljudima. Tražim neoprezan trenutak, suštinsku dušu koja se ističe, iskustvo ugravirano na licu čoveka, trudim se da prenesem kako je biti ta osoba, osoba uhvaćena na širokom platnu koje možete zvati ljudsko stanje.”
Stiv Mekari je obišao pola sveta i najčešći motivi na slikama su mu ljudi i njihovi izrazi. Po njegovim rečima, cilj mu je da uhvati izraz duše čoveka koga slika na svojim fotografijama. Zato će čovek u običnim životnim situacijama biti vrlo čest motiv na njegovim slikama. Najviše pažnje je poklanjao ljudima u Aziji, Indiji i na Tibetu.
Osvojio je mnogobrojne svetske nagrade za fotografiju i član je Medjunarodnih fotografskih asocijacija. Pripala mu je čast da zadnje proizvedene rolne klasičnog celuloidnog filma Kodachrome dobije u znak pažnje za protekli rad, i upotrebi u stvaranju ličnog albuma u čast višedecenijskog druženja sa filmovima Kodak kompanije i njene odluke da prestane sa proizvodnjom Kodachrome rolni filmova, pod naletom ere digitalnih fotoaparata. On sam radi i sa digitalnim i sa klasičnim aparatima.
Vrlo često je objavljivao svoje radove i slike u magazinu National Geographic.
(bašta balkana/wanabe)
