Steve Hanks

[Nina]

O slikama golih žena, Henks je napisao: „Neobučena figura, ili ono što je u svetu umetnosti opšte poznato kao akt, u osnovi je temelj svega što slikam. U umetnosti težim ka temama koje mi najviše izazivaju; u mom slučaju to su uvek bile žene i deca.Moji instruktori su govorili: 'Ako možete dobro da nacrtate ljudsku figuru, onda ćete moći da nacrtate bilo šta.' To je zato što ne postoji ništa na šta se više fokusiramo, vizuelno ili na drugi način, od ljudi"

 

[Branko Lori]

Steve Hanks

 

[Tiha*Reka]

 

[Nina]

Oslikavanje tonova kože može biti veoma nezgodno“, napisao je Henks u drugom eseju o svojim slikama aktova. „Ako pogledate svoju ruku, možete videti da ima mnogo boja. Obratite pažnju na boje vena koje prolaze kroz nju.. Umetnici me često pitaju koje boje koristim za svoje tonove kože, ali koža ima toliko boja da nema jednog odgovora. Menja se svetlošću, objektima oko nje i svetlima i bojama koje se reflektuju na njemu."

 

[Nina]

Henks prvenstveno radi sa sledećim Vinsor & Nevton akvarelima: kadmijum žuta bleda, žuti oker, kadmijum crvena, alizarin grimiz, spaljena sijena, spaljena umber, trajna sok zelena, Vinsor plava (zelena nijansa), Vinsor ljubičasta i crna od slonovače. „Često ću napraviti tamno braon kombinovanjem kadmijum crvene, vinzor ljubičaste i trajne zelene boje, umesto da koristim granularnije zemljane boje“, objašnjava umetnik. „Radim sa četkama od sintetičke dlake na papiru od 300 funti ili težem, i nikada ne koristim sredstvo za maskiranje ili frisket. Poslednjih godina sam takođe koristio Claibord i lakirao slike kada su gotove. Na taj način ne moram da uramljujem slike ispod stakla.”

 

[Nina]

Korak po korak

Opisujući seriju slika modela koji pozira na stepenicama istorijske zgrade u Savani, DŽordžija, Henks je u svojoj knjizi pisao o dubljim emocijama koje se izražavaju kroz pozu žene, stepenice i sunčevu svetlost koja ujedinjuje kompoziciju. „Slike na ovim stranicama su još jedan izraz procesa lečenja prikazanog na prethodnim stranicama“, opisao je on. „Ovaj model je prolazio kroz neočekivani razvod. Bio sam nekoliko godina dalje [u svom iskustvu razvoda] nego ona u to vreme, pa sam osećao da bi povratak preko ovih koraka bio dobar i za mene. Korak po korak prikazuje model koji sedi na dnu stepenica. Imao sam priliku (sa perspektivom trotoara) da stavim ljude u daljinu, da predstavim ili ono što ona misli ili ono što će doći u njen život. Na tom trotoaru za mene nije bilo ničega kada sam bio na prvoj stepenici, pa sam ga ostavio prazan.”

 

[Nina]

Iz njegovog romanticnog perioda

 

[Nina]

„Godinama su me ljudi podsticali da napišem još jednu knjigu o svom radu kao nastavak Umetnosti Stiva Henksa: Staložena između otkucaja srca, ali prvo sam morao da dođem do tačke u kojoj sam bio spreman da pogledam nazad i sumirajte kroz šta sam prošao“, objašnjava Henks. „Nakon što sam prošao kroz proces izlečenja, shvatio kako ću da održim svoju karijeru dok sam odgajao svoju decu i konačno mogao ponovo da slavim život, tada sam bio spreman da sastavim ovu novu knjigu. Poruka koju se nadam da prenosi je da je cilj života ceniti putovanje, a ne potencijalne nagrade na kraju tog putovanja. Svaki trenutak, svaki izlazak sunca, svaki smeh, svaki dah je divan; i to je naše zajedničko uživanje u tim trenucima koji se mogu izraziti u umetnosti.”

Pogled u nazad

 

[Nina]

Stiv Henks svoj stil naziva „emotivnim realizamom“. Često ostavlja lica svojih figura zatamnjena ili okrenuta, ne samo da bi lice prepustio mašti gledaoca, već i da bi dozvolio celoj figuri da izrazi emociju. Pozadinsko osvetljenje je takođe prepoznatljiv element njegovog stila.

"Sunčeva svetlost je postala jedna od mojih omiljenih tema. Fascinira me kako se filtrira kroz stvari, kako preplavljuje celu sobu bojama. Često su moje slike zaista više o sunčevoj svetlosti nego bilo čemu drugom." Njegov brak sa Laurom i dolazak troje dece dali su novu inspiraciju umetniku. Mnogi s ljubavlju prikazani domaći prizori dodani su portfoliju tih godina.

Porotnici, galerije i kolekcionari odavno su prepoznali značaj dostignuća Stiva Henksa. Dobio je nagradu za zasluge Nacionalnog društva za akvarel i zlatnu medalju Nacionalne akademije zapadne umetnosti, pored toga što se dosledno pojavljivao na listi deset najboljih američkih umetnika koju je sastavio U.S. Art Magazine. Umetnost za parkove nagradila je svoj rad mnogim nagradama od 1989. godine.

 

[Nina]

U svojoj knjhizi umetnik dalje prica:

„S vremena na vreme neočekivana tema prođe ispred mene i moram da odgovorim na to“, kaže Henks. „Na primer, poveo sam svog sina na paradu za Noć veštica u Santa Barbari, u Kaliforniji, i odjednom sam shvatio da bi scena bila zanimljiva slika o promeni uloga muškaraca, žena i njihove dece. Stajao sam u jednom položaju i slikao na desetine fotografija dok je parada prolazila ispred mene, a onda sam od njih birao elemente da sastavim sliku majki i dece u kostimima i očeva koji sede i stoje uz ivičnjak. Imao sam slično iskustvo u Nju Orleansu kada sam pogledao niz Rojal ulicu i shvatio da posmatram ono što bi se moglo protumačiti kao esej o mom životu, a ulični muzičari i turisti su likovi u toj priči.

 

[Nina]

Umetnik teži da ne ostvari pun potencijal subjekta dok se ne uključi u njegovo crtanje na akvarel papiru i nanošenje slojeva providne boje. „Imaću ideju o scenama koje bi mogle biti interesantne, i unajmiću modele da putuju sa mnom na plažu ili da poziraju u sobama kuće, ali nemam unapred zamišljenu sliku u glavi ili crteže različitih poza koje želim da modeli drže“, objašnjava Henks. „Predložiću im da obuče nešto jednostavno — dugačku belu haljinu, košulju, halter ili kaki pantalone — i napraviću stotine fotografija dok hodaju duž obale ili sede pored prozora u viktorijanskoj kući . Veoma sam svestan kako svetlost otkriva njihovu formu jer je sunčeva svetlost veoma važna za moje slike. Često kažem da slikam život, ljubav i svetlost;

 

[Nina]

Umetnik prica o sebi i svom radu

„Iako sam se pretvorio u digitalnu fotografiju kao i većina umetnika, i dalje volim da koristim film za fotografisanje modela, i obrađujem rolne i pravim otiske 8"-k-10" onih koji bi mogli biti korisni u stvaranju slika," Hanks nastavlja. „Nijedna fotografija nikada ne hvata ono što želim da izrazim, tako da uzimam elemente iz nekoliko različitih otisaka, a zatim prilagođavam slike dok ih lagano crtam grafitom na akvarel papiru. Većinu puta počnem da slikam u centru interesovanja — lice i telo osobe — a zatim prelazim na susedne delove papira. Izuzetak je kada želim da postavim figuru na tamnoj pozadini i moram to da utvrdim pre nego što mogu tačno da odmerim vrednosti unutar figure i elemenata prednjeg plana.

 

[Nina]

Ne postoji drugo mesto kao što je Francuska četvrt Nju Orleansa i najnovija slika Stiva Henksa koja nas dovodi do njenog srca, Džekson skvera. Džez pogrebni kortedž slavi svoj put pored katedrale Sent Luisa gde se grupa uličnih muzičara pridružuje proslavi života pokojnika. Kao i njegove „Ulice Nju Orleansa“, ovo najnovije delo prikazuje Henksovu ljubav prema gradu. „Ima karakter koji zahteva vreme da se apsorbuje“, kaže on, „i biće potreban ceo život da ga potpuno otkrije i uživa.“

 

[Nina]

„Moja ličnost je takva da moram da završim jednu sliku pre nego što počnem drugu, posebno zato što imam tendenciju da radim mokro u mokro i moram da imam glatke prelaze između jednog dela slike i drugog, i između oblika obasjanih suncem i okolne senke“, nastavlja umetnik. „Posebno je važno imati meke ivice između nijansi kože, tako da mogu da naslikam oblik, a zatim skinem boju četkom ili papirnim ubrusom kako bih izbegao oštru, neprirodnu liniju između svetlih oblika i senki."

 

[Nina]

Iako su nastavnici često navodili njegove umetničke sposobnosti, glavno interesovanje Stiva Henksa dok je odrastao u San Francisku bio je sport. Kao mladi tinejdžer, Henks se sa strašću bavio surfovanjem i tenisom. Na kraju mu je dosadila stalna ishrana takmičarskog tenisa, ali je nastavio da surfuje, pronalazeći duhovnu vezu sa okeanom. „Surfovanje je imalo snažan uticaj na moje slike“, kaže on. „Okean se često pojavljuje u mom radu, jer imam tako jaka osećanja prema njemu. Iako je rano bilo očigledno da ima talenat, Henks je odbio da radi potrebne zadatke na času likovnog u srednjoj školi i zaradio je ocenu C u razredu. „Da bih dokazao da sam dobar, napravio sam samostalnu predstavu u srednjoj školi i prodao svoju prvu sliku drugom nastavniku likovne kulture“, kaže on. Posle srednje škole Henks je upisao letnje kurseve komercijalne umetnosti na Akademiji umetnosti u San Francisku. „Jedini način na koji sam mogao da ubedim roditelje da me puste bio je da kažem da idem u komercijalnu umetnost“, kaže on. "Nisam ni znao šta je to!" Dobro je radio na časovima komercijalne umetnosti, ali je to bio čas crtanja života koji ga je zainteresovao. Usredsredio je svoju energiju na proučavanje anatomije i crtanja figura i prešao na Kalifornijski koledž za umetnost i zanate u Ouklandu, Kalifornija. Diplomirao je 1960-ih sa diplomom likovnih umetnosti, a zatim se vratio u Novi Meksiko u potrazi za kućnom umetničkom galerijom. U početku je crtao olovkom i slikao uljem. Njegove slike su bile impresionističke, dok su crteži bili realističniji. Na kraju ga je alergijska reakcija na ulja primorala da eksperimentiše sa akvarelima. Koristeći tehnike naučene od drugih medija, otkrio je da može da kreira akvarele „dovršene“ poput ulja. Duboko pogođena emocijama, promenljivim stavovima i muzikom iz 1960-ih, muzika ikone 60-ih Boba Dilana često prati Henksa dok slika u svom studiju danas. Slike Stiva Henksa su mnogo više od simpatičnih slika žena i dece. Umesto da prenosi određenu poruku kroz svoje slike, Henks radije istražuje sećanja i emocije. „Sva umetnost je bekstvo negde gde želite da budete ili osećanje koje želite da imate“, kaže Henks. „Ljudi vide različite stvari na mojim slikama jer svi imamo različitu pozadinu i osećanja.“ Hanksov visoko sabrani aktovi prenose introspektivnu samoću koja podstiče gledaoca da razmisli o svom životu i putu. „Žene zauzimaju posebnu nišu u mojoj osetljivosti. Oni izražavaju više sposobnosti pripovedanja. Ima više magije u njima", kaže on. Porotnici za umetnost počeli su da priznaju kvalitet njegovog rada 1973. Stiv Henks je osvojio nagradu za izuzetnu umetnost za umetnost u parku 1990. i 1994. i jedan je od 100 najboljih umetnika u parku od 1989. Stiv 1991. Henks je dobio nagradu National Vatercolor Societi Merit Avard, a Nacionalna akademija za zapadnu umetnost mu je dodelila zlatnu medalju 1992. Od 1993. godine, on je jedan od deset najboljih američkih umetnika u U.S. Art Magazinu. Kada je Pacific Rim šou u Sijetlu, VA odlučio da otvori emisiju za širi spektar umetnosti 1999. godine, izabrali su Stiva za umetnika godine. Stiv je bio jedan od pet pobednika izabranih u Kuću slavnih umetnosti SAD 2000. On je proglašen za jednog od 25 najprodavanijih umetnika u izdanju Dekor magazina iz juna 2002. godine. Sedmi godišnji Grand Slam Andre Agasi za decu izabrao je Stevea za svog dugometražnog umetnika 2002.

 

[Nina]

„Iako se jedna slika obično povezuje sa nizom sličnih slika sa temama kao što su svakodnevni život, lečenje, porodice i tako dalje, ja se ne fokusiram samo na jednu po jednu temu“, dodaje Henks. „Radim toliko intenzivno i tako dugo da bi proces postao mehanički ako bih radio desetak slika u seriji bez prekida. Međutim, obično postoji emocionalna nit koja povezuje jednu sliku sa drugom jer su sve one reakcije na ono što se dešava u mom životu u tom trenutku. Na primer, bilo bi mi teško da se vratim i slikam bebe sada kada su moja deca odrasla, a manje sam sklon da predstavljam žene koje gledaju u zemlju kao što sam to činio kada sam morao da izrazim osećaj očaja koji sam osećao jednom. Ako bih to sada uradio, to bi bilo da izrazim osećaj introspekcije, a ne malodušnosti.”

 

[Tiha*Reka]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

Watercolour Art by Steve Hanks, 1996.

 

[Branko Lori]

Steve Hanks, waiting in the Rain

 

[Branko Lori]

 

[Tiha*Reka]

 

[Tiha*Reka]