gost 277161
Ističe se
- Poruka
- 2.404
Стеван Шупљикац (Петриња, 1786 – Панчево, 27. децембар 1848.) је био аустријски генерал-мајор и први војвода Српске Војводине.
Рођен је у Петрињи у Аустрији (данашња Хрватска), а умро у Панчеву (Војводина, Аустрија (данас Србија).
Шупљикац потиче из граничарске породице. У аустријску војску је ступио 1805., а после стварања Илирских провинција 1809., прешао је у француску војску и био ађутант маршала Мармонта. Године 1812. учествовао је са 1 и 3. хрватским пуком (Regiment provisoires croates) у саставу Француске армије у походу на Русију. Током рата против Русије (1812. године), француски цар Наполеон I одликовао га је због особите храбрости орденом легије части.
Поново је примљен у аустријску војску 1814. године. Служио је у Банату и у Лици, као команданта Огулинске регименте, а потом бригаде под врховном командом Јозефа Радецког, где је награђен великим крстом гвоздене круне. Учествовао је 1848 у борбама против италијанских револуционарних снага за време првог италијанског рата за уједињење.
На Мајској скупштини Срба у Сремским Карловцима (1. маја 1848. године), Стеван Шупљикац је проглашен за првог војводу Српске Војводине, у ком својству је приступио реорганизацији јединица за борбу против Мађара. Шестог октобра је постао врховни војни заповедник српских народних одреда, али је убрзо (15. децембра) умро у Панчеву. Сахрањен је у Крушедолу.
Рођен је у Петрињи у Аустрији (данашња Хрватска), а умро у Панчеву (Војводина, Аустрија (данас Србија).
Шупљикац потиче из граничарске породице. У аустријску војску је ступио 1805., а после стварања Илирских провинција 1809., прешао је у француску војску и био ађутант маршала Мармонта. Године 1812. учествовао је са 1 и 3. хрватским пуком (Regiment provisoires croates) у саставу Француске армије у походу на Русију. Током рата против Русије (1812. године), француски цар Наполеон I одликовао га је због особите храбрости орденом легије части.
Поново је примљен у аустријску војску 1814. године. Служио је у Банату и у Лици, као команданта Огулинске регименте, а потом бригаде под врховном командом Јозефа Радецког, где је награђен великим крстом гвоздене круне. Учествовао је 1848 у борбама против италијанских револуционарних снага за време првог италијанског рата за уједињење.
На Мајској скупштини Срба у Сремским Карловцима (1. маја 1848. године), Стеван Шупљикац је проглашен за првог војводу Српске Војводине, у ком својству је приступио реорганизацији јединица за борбу против Мађара. Шестог октобра је постао врховни војни заповедник српских народних одреда, али је убрзо (15. децембра) умро у Панчеву. Сахрањен је у Крушедолу.
