ŠTETA, STVARNO ŠTETA

Možda nisam popio svo znanje ovog sveta,
možda mi nije naklonjena, ova sudba kleta,
meni moja pamet ne teži, ne smeta,
nema većeg ludaka, od zime do leta,
ako me ne ljubiš takvog, šteta, stvarno šteta.

 

[poetessa]

šteta, stvarno šteta
ova tišina mi tvoja smeta!
i kad se praviš lud to nije šteta
samo stvarno živni malo, jer to mi smeta!

 

[Silton]

šteta, stvarno šteta
ova tišina mi tvoja smeta!
i kad se praviš lud to nije šteta
samo stvarno živni malo, jer to mi smeta!

Hm... možda se ne pravim lud,
kažu da su oni koji se bave pisanjem uvrnuti-iščašeni,
Stevan Sremac jednom reče, za one koji pišu samo poeziju,
da se bave mentalnom onanijom,
tako da smo mi samozadovoljni.

 

[poetessa]

jes' vala to poigravanje sa mozgom...može da bidne onako...O

 

[Silton]

jes' vala to poigravanje sa mozgom...može da bidne onako...O

Pa kažem ja tebi, nisu tu čista posla.