Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.781
Задњих недјеља на српским електронсим медијима велики простор добија неки Олександр Александрович, дрипац, лажов, русофоб, тренутно на функцији амбасадора а може бит да је боље рећи комесара пронацистичког кијевског режима у Србији.
Сама чињеница да таква протува добија велики простор на српским електронским медијима са националном фреквенцијом говори о моралном посрнућу нације, но то није тема.
Е тај се у својим лагаријама, манипулацијама, осврнуо и на украјинску историју, осврт који је силовање историје у покушају, између осталог и на извјесног Степана Бандеру којег је назвао украјинским херојем (а и добио је признање хероја у овој Украјини која све више клизи ка мрачној страни нацизма) и да против тог Степана кампању води руска пропаганда.
Ко је био Степан Бандера?
За основно упознавање имамо добре чланке у руској (овдје) и енглеској (овдје) википедији.
И ту постоји краћи одговор и нешто дужи осврт.
Најкраћи одговор. Степан Бандера је украјинска верзија Анте Павелића.
Идемо са нешто дужим освртом. Степан Бандера бјеше вођа и идеолог украјинских ултранационалиста (ОУН = организација украјинских националиста) познат по свом учешћу у терористичким активностима.
Рођен у тадашњој Галицији (данас Ивано-Франкивска област), већ 1934. због учешћа у убиству пољског министра унутрашњих послова Пјерацког бива осуђен на смрт, али је казна замењена доживотном робијом. Године 1939, након нацистичке инвазије на Пољску, Бандера је пуштен из затвора, сели се у Краков у зони њемачке окупационе зоне, успоставља блиске везе са нацистима обећавајући сарадњу.
Дана 30. јуна 1941, окупацијом нацистичких трупа Украјине, Бандера и ОУН су прогласили независну украјинску државу.
Проглашење су пратили масовне егзекуције и насилни погроми етнилких Руса (Москаља), Пољака и Јевреја.
Однос према Русима, Пољацима и Јеврејима садржан је у прогласу који је итдат тих дана
Бандера је и кроз објављене прогласе обећао блиску сарадњу са нацистима, надао се истом благонаклоном односу као према раније успостављеној ендехазији, но очекивање да ће нацистички режим по принципу свршеног чина признати независну фашистичку Украјину као савезника Осовине показало се погрешним.
Разлози што нацисти нису прихватили ту фашистичку творевину су по мом мишљењу двоструки.Ту је њемачко виђење Словена као ниже расе и нису били благонаклони према било каквом виду макар и привидне независности, Словени могу имати само ропски статус. Други разлог је што су већ имали искуство са монструм творевином ендехазијом, у Украјини се јула 1941-е понавља исти рукопис звјерства као у НДХ и таква свирепост није ишла у прилог пацификацији на освојеним подручјима.
Твиревина је потрајала 12 дана а Бандера и премијер те фашистичке творевине Стецко су 12.јула "склоњени" у Берлин, а Гестапо је 15. септембра 1941. ухапсио Бандеру и водеће чланове ОУН.
Иако је Бандера био склоњен, контакти су итекако постојали, његов утицај је био присутан на његову организацију, ОУН, која са украјинском устаничком армијом 1941-42 наставља са погромом руског и јеврејског становништва, крајем 1942. године, корганизује и реализује масакр Пољака у Волинији, а наредних година и етничко чишћење Пољака из источне Галиције. Процјењује се да је 35-60.000 Пољака у Галицији и око 100.000 у Волинији, махом жена и дјеце на звјерске начин масакрирано, рукопис фрапантно сличан усташама. У Пољској су истребљење Пољака у Галицији и Волинији прогласили геноцидом.
Године 1944. Бандера је са његовом замјеником Стецком ослобођен како би помогао борбу против Црвене армије.
У периоду након рата, према Стивену Дорилу, аутору књиге МИ6, ОУН-Б је поново формирана 1946. под покровитељством МИ6 .Једна фракција Бандерине организације, повезана са Миколом Лебедом (саучесником у фашистичким злочинима током рата), постала је ближе повезана са ЦИА-ом. Скончао је 1959.године од посљедица тровања цијанидом, дешава се.
Сама чињеница да таква протува добија велики простор на српским електронским медијима са националном фреквенцијом говори о моралном посрнућу нације, но то није тема.
Е тај се у својим лагаријама, манипулацијама, осврнуо и на украјинску историју, осврт који је силовање историје у покушају, између осталог и на извјесног Степана Бандеру којег је назвао украјинским херојем (а и добио је признање хероја у овој Украјини која све више клизи ка мрачној страни нацизма) и да против тог Степана кампању води руска пропаганда.
Ко је био Степан Бандера?
За основно упознавање имамо добре чланке у руској (овдје) и енглеској (овдје) википедији.
И ту постоји краћи одговор и нешто дужи осврт.
Најкраћи одговор. Степан Бандера је украјинска верзија Анте Павелића.
Идемо са нешто дужим освртом. Степан Бандера бјеше вођа и идеолог украјинских ултранационалиста (ОУН = организација украјинских националиста) познат по свом учешћу у терористичким активностима.
Рођен у тадашњој Галицији (данас Ивано-Франкивска област), већ 1934. због учешћа у убиству пољског министра унутрашњих послова Пјерацког бива осуђен на смрт, али је казна замењена доживотном робијом. Године 1939, након нацистичке инвазије на Пољску, Бандера је пуштен из затвора, сели се у Краков у зони њемачке окупационе зоне, успоставља блиске везе са нацистима обећавајући сарадњу.
Дана 30. јуна 1941, окупацијом нацистичких трупа Украјине, Бандера и ОУН су прогласили независну украјинску државу.
Проглашење су пратили масовне егзекуције и насилни погроми етнилких Руса (Москаља), Пољака и Јевреја.
Однос према Русима, Пољацима и Јеврејима садржан је у прогласу који је итдат тих дана
Паралелно се приступило оснивању војног крила ОУН, украјинске устаничке армије (украјинска верзија усташке војнице, по свему исти образац дјеловања) која се развила из тзв "мобилних група“, малих формација (5-15 људи) обучених за терористичке акције које су формиране и прије проглашења независности.
Бандера је и кроз објављене прогласе обећао блиску сарадњу са нацистима, надао се истом благонаклоном односу као према раније успостављеној ендехазији, но очекивање да ће нацистички режим по принципу свршеног чина признати независну фашистичку Украјину као савезника Осовине показало се погрешним.
Разлози што нацисти нису прихватили ту фашистичку творевину су по мом мишљењу двоструки.Ту је њемачко виђење Словена као ниже расе и нису били благонаклони према било каквом виду макар и привидне независности, Словени могу имати само ропски статус. Други разлог је што су већ имали искуство са монструм творевином ендехазијом, у Украјини се јула 1941-е понавља исти рукопис звјерства као у НДХ и таква свирепост није ишла у прилог пацификацији на освојеним подручјима.
Твиревина је потрајала 12 дана а Бандера и премијер те фашистичке творевине Стецко су 12.јула "склоњени" у Берлин, а Гестапо је 15. септембра 1941. ухапсио Бандеру и водеће чланове ОУН.
Иако је Бандера био склоњен, контакти су итекако постојали, његов утицај је био присутан на његову организацију, ОУН, која са украјинском устаничком армијом 1941-42 наставља са погромом руског и јеврејског становништва, крајем 1942. године, корганизује и реализује масакр Пољака у Волинији, а наредних година и етничко чишћење Пољака из источне Галиције. Процјењује се да је 35-60.000 Пољака у Галицији и око 100.000 у Волинији, махом жена и дјеце на звјерске начин масакрирано, рукопис фрапантно сличан усташама. У Пољској су истребљење Пољака у Галицији и Волинији прогласили геноцидом.
Године 1944. Бандера је са његовом замјеником Стецком ослобођен како би помогао борбу против Црвене армије.
У периоду након рата, према Стивену Дорилу, аутору књиге МИ6, ОУН-Б је поново формирана 1946. под покровитељством МИ6 .Једна фракција Бандерине организације, повезана са Миколом Лебедом (саучесником у фашистичким злочинима током рата), постала је ближе повезана са ЦИА-ом. Скончао је 1959.године од посљедица тровања цијанидом, дешава се.
Poslednja izmena:
