Statistički paradoks reinkarnacije

Nista. Jednostavno odzive zivot kao nove duse i posle idu na neka druga mesta.

Gledam upravo ovaj snimak i setih se tebe. Mislim da Nemanja govori
tvojim jezikom.

Meni je zanimljivo da ga slušam. Poštujem njegov rad. Mlad je čovek
i ima potencijal da mnogo u životu uradi.
Međutim, ja to slušam samo nako iz radoznalosti. Nekako to nije moj
put. Nekakva merenja, eksperimenti, borba dobra i zla. Sve okrenuto
ka spolja i ne razumem tačno čemu služi.
 
Dodaj u to da je sve sada i da je sve ovde, pa vidi kako će se ti koncepti
koje si napravio rastopiti.
Ako je sve sada i ovde to znaci da je bilo cija dusa zatocena u vremenskoj petlji jednog zivota i identiteta i da se reinkarnacija desava u istom telu uz samo manje izmene
It is all very complicated, laid out over hundreds of pages, but the idea has its foundation on the idea that that the past, present and future all exist simultaneously, meaning that people can enter the future in dreams or the past by déjà vu, and that we are living our lives over and over on a perpetual loop, a version of eternal return similar to what is depicted in the film Groundhog Day. In this scenario, when we die we see a literal minute-by-minute recreation of our life in 'real time' as if projected onto a screen from our subjective viewpoint and that this inwardly generated 'reality' is virtually indistinguishable from the real thing. In essence, we don’t die, but merely repeat our lives again in a parallel realm of some sort. He has explained of this:
I argue that at the point of death consciousness enters another perceptual reality that exists in a different chronological framework. By this I mean that subjective time is dilated to such an extent that the final micro-seconds are subjectively perceived as a whole lifetime. This time is populated by a rendition of a new life in which the dying person is taken back to their moment of birth in order to live their life again. This is a literal re-incarnation, but not as somebody else, but as themselves. This is similar to a third-person virtual reality rendition of one’s life. I argue that the data needed to create this rendition is uploaded from the quantum vacuum in the roll of zero-point energy, creating a data-based holographic simulation or, as I prefer to call it, an “Instantation”.
То је слично реинкарнацији у други свет, само што у ову нову димензију не долазите као нова особа без сећања на свој прошли живот, као у традиционалним случајевима реинкарнације, већ као сами са свим својим искуствима и успоменама нетакнутим из стварност коју си напустио. Он такође помиње оно што он назива „демон“, што је у основи наше „старо“ ја, које увек живи са нама и већ је бар једном живело наш садашњи живот, наш водич у извесном смислу и узрок је деја ву и необјашњивих слутњи које нам могу спасити животе.
time dolazimo do sustinske iluzornosti "tocka samsare" kao iluzije u iluziji... jos jedan paradoks...
 
Zanimljivo vidjenje. Kaze stanovnici visih i nizih planeta cekaju u redu da se inkarniraju na planetama zemaljskog tipa jer je to prilika da se karmicki napreduje. Na visim odnosno rajskim planetama se samo trosi pozitivna karma a na nizim odnosno paklenim (koje su takodje materijalne kao i zemaljske i rajske) se trosi negativna, dok se u zemaljskim uslovima stvara nova karma
 
Poslednja izmena:
Zanimljivo vidjenje. Kaze stanovnici visih i nizih planeta cekaju u redu da se inkrarniraju na planetama zemaljskog tipa jer je to prilika da se karmicki napreduje. Na visim odnosno rajskim planetama se samo trosi pozitivna karma a na nizim odnosno paklenim (koje su takodje materijalne kao i zemaljske i rajske) se trosi negativna, dok se u zemaljskim uslovima stvara nova karma
To ti je bez tvog ličnog iskustva mlaćenje prazne slame. Dok drugi
čekaju u redu za tvoje mesto. :kafa:
 

Back
Top