"Starost je dar, dugovečnost je teret“
U savremenom svetu, gde se mladost veliča, a starost često posmatra kao teret, ova izreka nas podseća na jednu duboku istinu: starost sama po sebi jeste dar, ali dugovečnost – ako nije praćena dostojanstvom, zdravljem i smislom – može postati teret.
Starost, kao životno doba, predstavlja zbir iskustava, preživljenih trenutaka, pobeda i poraza. Ona je sažetak sećanja koja su nas oblikovala, mudrosti stečene kroz godine i životne priče koje zaslužuju da budu ispričane. Svaka bora je svedočanstvo jednog osmeha, svaki bol podsetnik na pređeni put. U tom smislu, starost je zaista dar – privilegija koja nije data svakome. Doživeti starost znači biti svedok vremena, promena i generacija.
Ali šta se dešava kada taj dar postane predug, kada život traje, a telo i um više ne mogu da prate? Tada dugovečnost, koja na prvi pogled izgleda kao blagoslov, može postati teret – naročito ako je ispunjena usamljenošću, bolešću ili nemoći. Star čovek koji nema s kim da razgovara, koji zavisi od tuđe nege, koji oseća da njegovo postojanje više nema smisla – ne živi više dar, već teret.
Društvo ima veliku ulogu u tome kako doživljavamo starost. Ako postoji kultura poštovanja prema starijima, ako su oni uključeni u društvene tokove, ako se njihov glas čuje, tada dugovečnost može ostati dar do samog kraja. Ali ako su stari zanemareni, izolovani, gurnuti na marginu – tada se život ne produžava kao nagrada, već kao ispit.
Svako od nas, gledajući unapred ka starosti, treba da se zapita: šta danas činimo da ta starost bude dostojanstvena? Kako gradimo odnose koji će trajati, kako vodimo brigu o svom zdravlju, kako razvijamo duhovnu i emocionalnu zrelost koja će nas nositi i kada telo oslabi? Isto tako, šta činimo za one koji već žive tu fazu – da li im posvećujemo pažnju, da li slušamo njihove priče, da li ih obilazimo, poštujemo?
Starost nije samo biološki proces. Ona je odraz ljudske duše, prošlosti koja ima šta da kaže. Ona je učitelj, i ako je prihvatimo kao takvu, može nas obogatiti. Ali, u isto vreme, moramo priznati da bez podrške ona lako može da se pretvori u tišinu, bol i osećaj besmisla.
Zato, ne zaboravimo: starost je dar koji treba negovati. A dugovečnost – ako želimo da bude blagoslov, a ne teret – moramo ispuniti ljubavlju,,,
