Starogradski biseri

Starogradska muzika je urbana tradicionalna narodna muzika Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije i Bugarske.
Kod nas je ova vrsta muzike je bila veoma popularna početkom 20. veka u Srbiji. Danas se može čuti u boemskom delu Beograda - Skadarliji. Starogradska muzika je takođe veoma popularna u Vojvodini. Neki od najpoznatijih izvođača su Zvonko Bogdan, Ksenija Cicvarić i Toma Zdravković.

Tekst muzike je često romantičan i opisuje gradski život.

Izvor Wikipedia
 
Malo ko se seća kada počinje istorija Skadarlije. Svi koji danas mogu da vam kažu nešto o njoj, pamte je isključivo kao omiljeno mesto boema, glumaca i pesnika koji su do duboko u noć lečili svoje nesrećne ljubavi i druge životne nedaće vinom i pesmom u kafanama Skadarske ulice.

Godina koja se, prema nekim izvorima, uzima kao ključna za nastanak četvrti Skadarlija je 1872, kada je Skadarska ulica dobila današnji naziv. Preteča današnjih kafana i toliko poznatih mesta okupljanja boema je Bajlonijeva pivara, otvorena 1892. godine. To je bio početak izgradnje kuća i otvaranja lokala u Skadarskoj koji je, dotad romsku mahalu, pretvorio u mesto poznato po dobrim kafanama i još boljem društvu.

Krajem devetnaestog veka Skadarska ulica je presudno predodređena za mesto dobrog provoda, budući da ih je tada bilo oko petnaest. Podsećamo da je u to vreme, Beograd imao tek 90 000 stanovnika. Pravi kafanski duh i istorija Skadarlije kakvu pamtimo, počinju da se razvijaju otvaranjem kafana Vuk Karadžić, Miloša Obilić i Bandist, a istih godina se otvaraju i kultne beogradske kafane u kojima možete uživati i danas - Tri šešira, Dva Jelena i Zlatni bokal.
 
Kada je u pitanju Skadarlija istorija ove četvrti uključuje i neka znamenita imena. Skadarliju ustvari i ne čine kafane, čine je ljudi. Zahvaljujući onima koji su u njoj dočekivali svoje zore, neumorno poručivali pesme i dobro plaćali muzičare, Skadarlija je bila i ostala simbol najlepšeg provoda u Beogradu.

Veruje se da je Skadarlija doživela tako veliku popularnost jer se nalazi u blizini Narodnog pozorišta, a mnogi glumci i pisci su stanovali upravo u Skadarskoj ulici. Za stolovima Zlatnog Bokala su se proslavljale premijere predstava, objave knjiga i prijemi nagrada, a među velikim umetnicima koji su obeležili Skadarliju ovog vremen
tri-sesira-skadarlija.jpg
a, nalazili su se

Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Bora Stanković, Jovan Skerlić, Branislav Nušić, glumci Dobrica Milutinović i Žanka Stokić, kao i mnogi drugi veseljaci koji su svoju sreću nalazili u dobrom društvu boema i još boljim starogradskim pesmama.
 
Ono što je Monmatre Parizu, a Zlatna ulica Pragu, to je Skadarlija Beogradu. Međutim, iako vizuelno podseća na ove atrakcije, Skadarlija ne može u potpunosti ni sa čim da se poredi. Ovde vlada čisto boemski duh stvoren od strane ljudi koji je posećuju, a takav osećaj za uživanje u pesmi i igri je svojstven samo srpskim boemima.

Kada je u pitanju Skadarlija istorija se nastavlja i u 21. veku, jer boemska četvrt doživljava procvat zahvaljući turistima, a mnogi sadržaji su i osmišljeni kako bi animirali prolaznike i ugostili ih u nekom od restorana.

Od savremenih poznatih ličnosti koje su koračale skadarlijskom kaldrmom, ne treba izostaviti kraljicu Elizabetu, španskog kralja Huan Karlosa i kraljicu Sofiju, Nikitu Mihalkova i mnoge druge goste Beograda. Iako se nisu pokazali kao boemi, bar ne onakvi kakve Skadarlija poznaje, svi oni su napustili Beograd sa lepom uspomenom na srpski boemski život, kakav se ne sreće više nigde u svetu.

Letnje večeri u ovoj četvrti vrve od turista koji radoznalo posmatraju prepune bašte kafića, a ukoliko poželite, u svakom trenutku možete biti rado prihvaćeni u veselo društvo bilo koje od njih. Atmosferu dodatno pojačavaju fenjeri duž ulice, i etno stil najvećeg broja kafana čiji su stolovi prepoznatljivi po specifičnim kariranim stolnjacima. Procenjuje se da tokom leta, kroz Skadarliju prođe čak 20 000 ljudi dnevno.

Skadarlija je jedno od retkih mesta u Beogradu gde je dobro raspoloženje i prijateljska nastrojenost jedini kriterijum za uživanje, pa shodno tome, i jedino mesto gde materijalne vrednosti nisu na ceni, već raspoloženje i dobra pesma. Skadarlija Beograd rado prihvata ministre i obućare, i slikare i biznismene, ali i one koji u ovaj sokak dođu da ostave svoj poslednji dinar.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top