Stari analogni fotoaparati i objektivi...

[Dzonidon]

Odmah da vam kazem da sam potpuni amater na polju profesionalne fotografije... Sto bi trebalo da opravda ova, za vas verovatno banalna pitanja...

Dosao sam do nekih starih, valjda dedinih fotoaparata, tipa Zenit E, Zenit 12x ima i jedna Praktica, i jedan Zorki, na netusam proverio svi su stari oko 30ak godina, njmanje...
U toj kutiji ima i dosta objektiva, sa raznim oznakama koje ja naravno nemam pojma cemu sluze i na sta se odnose...
Mada kada sam pogledao na netu neki od tih objektiva su i polovni prilicno skupi s obzirom na starost sto bi znacilo da nisu djubre, vec da bi se mogli iskoristiti...
Kakva su uopste ova gore pomenuta kucista? Moze li se sa tim napraviti dobra fotka...?

Ono sto mene konkretno i najvise interesuje je sta tacno koja oznaka na objektivu znaci i na sta se odnosi...
Recimo: Prakticar 1:1,8 50mm MC Pentacon, sta znace ovi brojevi i kako oni uticu na fotografije...
Ovo 50mm je valjda zizna daljina ali kako ona utice... A ovo ostalo...?
Koji su konkretno parametri na osnovu kojih se bira objektiv...?

Znam, neki od vas ce reci ma baci tu starudiju i kopi digitalan aparat...
Ali nije bas pametno uciti se na digitalnom aparatu od 1000e, a ovi su vec tu... Ako mi se svidi i zavolim sve ovo lako cu kopiti novi aparat...
Uostalom kako cu i odabrati novi aparat kada ni ne znam koji su parametri i na osnovu ceka se sagledavaju karakteristike...

Pritom jeste da ovi stari aparati nisu prakticni, tu su dosadni filmovi, komplikovano razvijanje, ogranicen broj fotki,
ali meni to deluje mnogo zanimljivije... Izadjes napolje ispucas film a onda zeljno iscekujes da se razvije i vidis sta si napravio...
Ok, mozda nekome nije ali ako ne zivis od toga i ako ti je fotografija samo hobi moze biti zanimljivo...

Uh, koliki teks, nadam se da se niste mnogo smorili i izgubili zelju da mi bilo sta napisete...
Hvala u svakom slucaju svima...

 

[Skiljk]

I mene interesuje sta znaci koja oznaka na objektivu...

 

[gost 102443]

Zenit E je dobar aparat, mada u ovo vreme predstavlja (neveliku) kolekcionarsku vrednost.O ostalima ne mogu ništa da ti kažem bez oznake konkretnog modela.
Prakticar 1:1,8 50mm MC Pentacon je prilično dobar objektiv i daje oštre fotografije sa dobrim koloritom. Oznaka 1:1.8 označava najveći otvor blende za koji je objektiv sposoban, odnosno koliko svetla objektiv propušta do aparata: što je manji broj, to je veća propusnost svetla i samim tim je fotografija svetlija i aparat može da pravi bolje fotografije u lošim svetlosnim uslovima. 50mm jeste žižna daljina, a ona predstavlja razdaljinu u milimetrima od optičkog centra objektiva (tačke gde se svetlost prelama) do ravni senzora ili filma gde se nalazi žiža, kada je fokus objektiva podešen na beskonačno. Direktno utiče na (polje vidljivosti) kao i na perspektivu. Na senzoru ili filmu punog formata, žižna daljina od oko 50mm (objektiv od 50 mm) omogućava zahvatni ugao blizak zahvatnom uglu ljudskog oka. Zato se takav objektiv naziva i "normalac", jer "vidi" slično kao ljudsko oko što se tiče razmera. E sad, postoje dve vrste foto aparata, SLR puunog formata, koji ne umanjuje sliku koju dobija kroz objektiv, i APSC, koji imaju faktor umanjenja 1.5 ili 1.6, što znači da bi na takvim aparatima objektiv 50mm imao polje vidljivosti 75 odnosno 80mm.Sve žižne daljine ispod 50mm posmatraju se kao široki ugao, pogodan za slikanje pejzaža, arhitekture itd. i idu sve do ekstremno širokougaonih, UWA, kao što je Sigma 8-16mm. Imaš i telephoto objektive za slikanje udaljenih predmeta, životinja itd. koji idu od npr 55mm pa sve do 1500mm.
Kad biraš objektive, sve zavisi kao prvo od količine novca koju imaš, pa onda od potreba. Za početnika je najbolje da kupi aparat sa tzv. kit objektivom, odnosno slabijim objektivom koji često ima pristojnu zum sposobnost (18-105 ili 18-135mm npr), i onda kad napraviš priličnu količinu fotki, pogledaš na kojim si žižnim daljinama najčešće slikao i onda kupiš objaktiv najbolji što možeš a koji odgovara tim žižnim daljinama. U principu je mnogo bolje uzeti "slabiji" foto aparat i najbolji objektiv koji možeš da priuštiš, jer ćeš telo aparata menjati češće nego objektive.
Što se tiče oznaka na objektivima, svaki proizvođač ima svoje termine za približno iste stvari, tako da je to posebna tematika. Evo oznaka za Canon i Nikon objektive:
(preuzeto sa drugog foruma)
CANON

EF : Standardna oznaka na aktuelnim Canonovim objektivima, bez dodatka u vidu slova S upotrebljiva na svim telima, sto ce reci predstavlja objektive koji odgovaraju Full-format telima.

EF-S : E sa ovom oznakom objektivi su uslovno upotrebljivi, odnosno predvidjeni su samo za tzv. krop tela, odnosno tela ciju osnovu predstavlja APS-C senzor. U praksi je to prakticno jedina razlika medju objektivima po pitanju ovih dvaju oznaka, ali kod Canona ne sme da se stavlja objektiv sa oznakom EF-S na tela sa FF senzorom jer dolazi do unutrasnje havarije prilikom okidanja. Negde se neko ipak presao u konstrukciji obzirom da kod drugih proizvodjaca krop objektiv stavljen na FF telo samo daje rezultat jednak na oba tela, i nista vise. Kod Canona daje rezultat ekstremno skupog neznanja ili nerazmisljanja - novo telo uglavnom.

TS-E : Tilt-shift staklo koje ima zadatak da kontrolise dubinu polja koliko sam ja uspeo da razlucim ovu oznaku do sada. U praksi jos nisam siguran da sam bas shvatio zasto bi trebalo dati pare za ovaj dodatak, ali sam potpuno siguran da ovde ima ljudi koji su to mnogo bolje razumeli od mene. Nisam imao do sada iskustva sa ovom oznakom.

MP-E : Macro Photo Electronic. Stakla bez autofokusa, elektronskom kontrolom postizu povecanje slikanog objekta za potrebe makro fotografije. U praksi ovo moze mnogo da znaci onima koji su se posvetili ovom vidu fotografije, ali ja licno nisam bas kompetentan da pojasnim upotrebnu vrednost ove oznake.

L Lenses : najkvalitetnija Canonovi objektivi, po mnogim mišljenjima i najkvalitetniji objektivi uopšte.

IS : Image Stabilisation, opticka stabilizacija, kontrola uz pomoc plivajuceg elementa koji kompenzuje promene u ziznoj daljini nastale pomeranjem fotografa ili objekta. Izuzetno korizna stavka na daljinama vecim od ekv. 70mm, ispod toga nisam bas siguran u znacajniju upotrebnu vrednost, sem eventualno u slabijim svetlosnim uslovima.

USM : EOS princip pojednostavljenja koriscena aparata nije usamljen i deo je jedne sire price u koji definitivno spada i USM sistem autofokusnog mehanizma i pokretanja. Naime, za postizanje autofokusne funkcije, odgovoran je Ultrasonic Motor (USM) koji na bazi pjezoelektricnog efekta vrlo brzo i tiho autofokusira. Primenjena su dva tipa, prvi jeftiniji, mikro USM koji zamenjuje elektromagnetski AFD motor nudeci pritom pogodnosti brzine i tihog rada, i Ring USM koji osim vece brzine rada nudi i celovremensko koriscenje manulelnog fokusa bez ostecenja fokusnog mehanizma. U principu, obe varijante izuzetno pogoduju komforu rada iako im je upotrebljivost siroko, ali ne i sasvim rasirena. Primera radi, u zoni makro fotografije kod nepomicnog objekta, studijske fotografije iz foto-boxa, zatim i portretske fotorafije, pa cak i lanscape-a, sam autofokusni mehanizam ne mora biti presudna stvar. Obzirom da je je vec upotrebna vrednost autofokusa pod blagim znakom pitanja, tek je njegova brzina na ivici upotrebne vrednosti i moze mirne duse da stane na crtu ceni. Srecom, cene su odavno toliko sisle u zonu prihvatljivog, da je USM oznaka zapravo standard koji cak i ako nije skroz upotrebljiv, zapravo nije placen malte-ne nista preko realne cene objektiva. Recimo da se danas moze doziveti kao - gratis. Stoga, kod eventualne kupovine objektiva o kome ne znate bas mnogo, nemojte preceniti tu oznaku, ona ipak spada u standarde proizvodnje poodavno.

AFD : Sve ono sto je USM prevazisao i upisao u svoj CV kao prednost, za AFD je mana, bez obzira sto rade isti posao. Starija verzija, sporija u bucnija. Ako ga ima na objektivu u vidu oznake, proceniti da li ostala svojstva objektiva mogu da kompenzuju ovaj, sada vec jasno - nedostatak. Posebno uzeti u obzir cenu samog objetiva posmatranu kroz prizmu sporog autofokusnog sistema, a odmah zatim i sagledati koju smomu namenu u kolekciji pripremili.

DO : Diffractive Optics. Stigosmo i do zelenih prstenova....cim su zeleni, a ne crveni, to sugerise da im treba jos malo nijanse da "pocrvene" ali ih to ne sprecava da nose sa sobom neke druge prednosti. Ima nekih ovde koji se odusevljavaju dzepnim dimenzijama koje ostvaruju iste pa cak i bolje performanse od svoje sabrace sa standardnom tezinom i dimenzijama. Neki to vole - malo. OK, to itekako ima svojih prednosti, nema se sta reci. Koliko tako nesto ima smisla na nekim manjim ziznim daljinama, nisam siguran, ali su najizrazitiji predstavnici ove "vrste" nasli sebe na ziznim daljinama od 135 do 300mm. U sustini se kod proizvodnje ovog tipa objektiva ide na dobijanje maksimalnih rezultata tako sto se za vecu propusnu moc svetla koristi i veca povrsina stakala, odnosno ukupno upotrebljeno staklo definise i dosta vecu cenu izrade objektiva. Sad, da li je to bas tacno, odnosno, da li su to bas ti odnosi, nesto i nisam siguran ali ko me pa pita...u svakom slucaju, ja nisam siguran kolika je realna upotrbljivost, posebno u odnosu na cenu, objektiva sa ovom oznakom. Mozda neko ovde zna pa nek'me dopuni sa svojim razmisljanjem.

 

[gost 102443]

NIKON

AF-I Internal auto-focus, ono o cemu smo vec pricali, motorce za odradjivanje mehanike autofokusiranja ugradjeno u sam objektiv. AF-D/G with auto-focus motor
AF-S Nikonovo vidjenje ugradjenog ultrasonik motora radi tihog i brzog rada, sa naglaskom na tihi. Na modelima D40/40x/60 zivot je krajnje interesantan i iritantan ako objektiv nema ovu oznaku. U smislu neke realne upotrebljivosti u praksi, korisnici ovih entry-level tela (e da, entry-level otprilike oznacava nivo privikavanja na visi stepen fotografije, u nasem slucaju na DSLR za korisnike koji do tada nisu menjali objektive, kao i sve sto prati to u sirem smislu) zaista treba da se okrenu iskljucivo AF-S markiranim objektivima. Nije nemoguce bez njih ali prava radost autofokusa moze se osetiti samo sa uz ovako oznacen objektiv. Rucni fokus (manuelni) zahteva odredjna odricanja a rezultat je proizvod iskljucivo rukovaoca

ASP oznaka za tip stakla koje solidno koriguje greske boja na prelazima (ivicama) a narocito kod sirokougaonog podrucja u kome zbog vece "scene" koju upamti senzor bude primetnija pojava hromatskih aberacija. U praksi ovo jeste dobitak, posebno za one koji ne koriste RAW format za naknadnu obradu fotografije. Naravno, kao i kod svakog unapred predefinisanog procesa, korisnost nikako ne moze biti 100%-tna ali je uglavnom dovoljna da se u opstem primeru moze i tako posmatrati. Dakle, pomaze.

CRC Close Range Correction - nesto sto me uvek cudilo da ne spada u redovne poslove stakala...u sustini, kod fotografisanja sa malih distanci nudi dosta (navodno, ovo ja realno ne mogu da potvrdim naspram vlastitog iskustva) bolji kvalitet slike, kao i izvesno sirenje fokusa, odnosno fokusne ravni u kojoj je fotografija kasnije najostrija. Ja se nisam bas nesto preterano odusevio ovom tehnologijom na jednom matorom 28mm prajmu svojevremeno ali uglavnom zato sto sam naprosto mislio da tako i treba da radi taj objektiv. Tek kad se uporedi, onda se vidi da li je nesto napredak ili ne. Najprakticnije se pokazuje na sirokom planu i u makro-sferi fotografisanja gde ovoj oznaci i lezi najveca upotrebna vrednost.

D (AF-D) oznaka zbog koje je moguce kriviti ponovo tehnologiju sto je fotografija podeksponira i slicno. Elektronska sposobnost merenja udaljenosti slikanog u odnosu na aparat i odredjivanje parametara fotografisanja u predefinisanim modovima. Za modove slikanja u kojima sami odredjujemo parametre i dalje je upotrebljiva za one koji nisu bas dovoljno vicni pa kao ja, umesto da iscupaju sebi kosu kad treca fotka zaredom ne bude dobra, prebace na automatski rezim fotografisanja pa onda iscitaju parametre koje je sam aparat odredio i onda krenu od njih ne bi li dospeli sami do bolje fotke...eto, izleteh se malo i o vlastitim malim tajnama :-[ U svakom slucaju, sigurno korisna stvar ali joj je upitna cena posmatrajuci to kao jedinu razliku izmedju stakala.

DC Defocus-image Control omogucava fotografu da napravi umetnicku fotografiju i bez pretvaranje fotke u crno-belu... ;D Naime, ova opcija omogucuje na objektivu kontrolu stepena sfernog odstupanja sto pojedine planove, narocito siroke, moze uciniti mnogo interesantnijim za gledanje. Svakako korisna opcija samo ponovo upitna vrednost kad je na drugom tasu novac, odnosno razlika u ceni u odnosu na priblizni ekvivalent bez ove opcije.

DX Digital eXpanded stakla za tzv. krop tela. Delimicno upotrebljiva i za FF format ali samo ako ih covek vec ima ili ih dobija po izuzetnoj ceni.

N Nano coating oznaka za stakla koja su zahvaljujuci posebnom premazu smanjila svoju refleksiju unutar samog sociva, sto omogucuje da uz primetno manje rasipanja sva odbijena svetlost padne na senzor sto doprinosi ne samo ostrini vec mozda i kolicini korisnih detalja. Ovo zadnje je vise teoretska pretpostavka jer uz uslov da objektiv uspe da "vidi" detalje, odnosno nijanse, on to na dovoljno velik senzor moze da zabelezi ali jasnoca ovih detalja zavisi i od refleksije i disperzije prilikom odbijanja kroz socivo na sam senzor. E tu dolazi do izrazaja N tehnologija u sustini. Svakako korisno poboljsanje performansi stakla

 

[gost 102443]

Tamron

AD Anomalous Dispersion - Prvo pa musko...ni sam nisam siguran da bih umeo da nadjem realnu upotrebnu vrednost ove opcije implementirane u objektive. U sustini, ova oznaka markira stakla koja su posebno obradjena i napravljena tako da je sposobna da obezbedi veliki opseg rasipajucih odnosa za specificne zone talasnih duzina svetla. Otprilike mogu da pojmim da se po fiksnom prelamanju na ovim staklima obezbedjeno da u odredjenim svetlosnim uslovima i pod specificnim uglovima padanja svetla na socivo, zahvaljujuci konstrukciji moguce dobiti one odnose u rasturu svetla kod padanja na ogledalo, da bas ti odnosi pruzaju odredjen kvalitet fotografije. U sustini, to je i jedna od ideja samih filtera, ali i celokupne bazicne optike zasnovane na rasturu i prelomu svetla. Sad, koliko je to upotrebljivo u praksi, zaista nemam pojma.

ASL Aspherical Lens elements - vec vidjena primena asfericnog tipa sociva koji svojom izradom do odredjenog nivoa kompenzuje izoblicenja, i posebno hromatske aberacije, uglavnom sprecavanjem da rasipanje svetla po prakticno dvodimenzionalnoj povrsini rezultira mesanjem nijansi na prelazu boja.

Di Digitally integrated Tamron ovu oznaku definise kao brend kojim oznacava sposobnost svojih objektiva da i na DSLR-u pruzi sve sto je film pruzao. Moguce? Tesko. Mozda je pribliznije ali to je samo jedan vid kompenzacije za ono sto se posle prolaska svetla kroz socivo desava u daljem procesu, u sustini bas onome sto i razlikuje DSLR od filma. O tome vec moze dosta da se prica, ali za ovu oznaku ja nisam siguran da bih odvojio novac sto ne znaci da sam ja u pravu.

Di II Digitally integrated Objektivi sa ovom oznakom prakticno su u svojoj punoj snazi primenjivi samo na tzv.krop telima. Puna velicina senzora nece doneti nista drugaciju sliku sa ovim objektivima u smislu fizickih dimenzija same fotografije. Dakle, kupovina ovakvog objektiva za FF telo je bacanje para, oznaka i sluzi tome da se novci ne bace.

HID High Index Dispersion - jos jedan od nacina da Tamron smanji uticaj CA na svojim objektivima. Kao i ostale oznake sa ovim zadatkom, i ovu tehnologiju svakako valja imati implementiranu u svoj objektiv ako je moguce.

IF Internal Focus - vec kod drugih proizvodjaca objasnjeno lukavstvo da se pomeranjem internog fokusa zadnjim elementom u objektivu obezbedi fokusiranje bez menjanja fizickih dimenzija objektiva. Secate se vec onog sa izbijanjem oka u slikanju maskare

LD Low Dispersion - greske koje se javljaju na maksimalno sirokom kraju, posebno po ivicama gde se i standardno ocekuje pad performansi kod vecine stakala, kao i u zoni maksimalnog uvecanja, ova oznaka treba da kompenzuje jer predstavlja tehnologiju kojom se redukuje koliko god je to moguce rasipanje svetlosti i ona pada tacno tamo gde treba. Ostatak posla je na senzoru, ali mu je posao bitno olaksan ovom svojevrsnom "trijazom" jos na ulazu. Oznaka koja zasigurno valja na objektivu

SP Super Performance oznaka kojom skraceno momci iz Tamrona kazu - to je to, najbolje sto umemo. Ovim objektivima pokusavaju da stanu na crtu OEM proizvodjacima u sustini.

USD UltraSonic Silent DriveUltrasonic Tiho&brzo fokusiranje, zahvaljujuci implementiranom iz opusa ovo-je-nas-best-shut adut.

VC Vibration Compensation - kao i kod ostalih proizvodjaca, verovatno najkorisnija oznaka koju objektiv moze imati. Kompenzacija onih malih, neprimetnih vibracija, opticka stabilizacija. Oznaka nepotrebna samo kod Sony-ja i Minolte ;D

XR eXtra RefractiveHi Refraction jos jedna od verzija redukcije aberacija samo pristupom koji pociva na refleksiji (odbijanju) kao polaznom karakteristikom rasporedjivanja boja tacno na senzor bez bitnijeg medjusobnog mesanja po prelazima izmedju njih. Svakako korisna oznaka u slicnoj meri kao i prethodne koje pokusavaju da koriguju CA do nivoa na kome ne smeta ta pojava.

ZL Zoom Lock sprecava one nespretnosti u zumiranju zbog kojih bismo sigurno uvek krivili tehniku umesto same sebe...jer je prosto neverovatno za sta smo sve sposobni kad imamo aparat u ruci - a niko nas ne vidi :
Tesko da bih ista doplatio za ovu opciju ali nije da se ne secam momenata kada mozda i bih....ne bas kao sto bih danas za jednu automatsku libelu dao dosta novaca, ali opet...eto.

 

[gost 102443]

MINOLTA/SONY

AF - auto focus, najstandardnija oznaka na Minoltinim objektivima. Predstavlja oznaku za objektive koji ne samo da imaju autofokusne mogucnosti, vec odgovaraju za sva digitalna tela iz ove dve kuce do dana danasnjeg. Pojedini Third party proizvodjaci ne mogu se time pohvaliti jer odredjeni stari primerci/modeli ne rade sa novijim digitalnim telima, ali sa AF oznakom kod Minolte sve stima u tom smislu. U prevodu, ako imate Minoltu ili Sony, iskljucivo objektive sa ovom oznakom mozete pazariti, sve drugo (MC, Roccor) otpada.

RS – re-styled. Otprilike do 1990 godine Minolta je proizvela najveci deo svoje game, dok je posle toga pribegla restilizaciji tih objektiva koji su ovakvom nomenklaturom, sada postali öriginali". RS oznaka predstavlja restilizovanu verziju nekog vec ranije dizajniranog i proizvodjenog objektiva. Kod drugih proizvodjaca ekvivalent ovom nacinu sirenja proizvodnog asortimana uglavnom pojednostavljeno se markira sa rimskim oznakama (II, III, a mozda vec neko ima i IV, nisam siguran). Razlikuju se medjusobno po nacinu oznacavanja i uglavnom po zastitnoj gumi na fokusnom prstenu koja je sa nesto sirim risevima kod RS verzija. Bitna oznaka, dosta bitna.


G – oznaka nastala od reci Gold. Najbolje sto Minolta a da nas i Sony, mogu. Izuzetno skupi objektivi, bez izuzetka su za FF tela. Oznaka sublimira u sebi sve one tehnologije izrade stakala koje ostali proizvodjaci deklarisu zasebno, a to su internal focus, ASP, AD, FH (focus hold) itd. Jednom recju, bukvalno najbolje sto su umeli, sve u jednom. Izuzetno vazna oznaka, samo je bitno imate li novaca za nju. Iako rizikujem da nisam objektivan, verujem da je primetno vise truda ulozeno u G oznaku nego u L oznaku kod Canona.
Iako Minolta nije gravirala zlatno G na objektive, Sony je to poceo da radi.

D – oznaka na objektivima koja nam govori da je takav objektiv opremljen mogucnoscu saradnje u ocenjivanju udaljenosti prilikom merenja svetla, odnosno da dosta tesno saradjuje u tom procesu. Koristeci se tehnologijom ADI (Advanced Distance Integration) daje bolje rezultate prilikom merenja distance od objektiva bez ove oznake. Lako se prepoznaje prema broju kontakata na zadnjem panelu. Ima ih 8 naspram standardnih 5. Ne pise uvek D na samom objektivu ali broj kontakata ce resiti misteriju. Vrlo vazan detalj koji nema nikakve veze sa Digital, sa cime ga netacno ali neretko povezuju.

DT – Digital Technology. Ukoliko nameravate da se uhvatite u kostac sa Alfom 900 ili 850, nemojte ni pomisljati na objektive koji imaju ovu oznaku. Namenjeni su iskljucivo krop telima. Mogu se montirati na FF tela ali dajju velika izoblicenja koje je, bar meni, nemoguce kompenzovati u postprodukciji, a pride ne pruzaju prave vrednosti dimenzija fotografije vec njegov krop ekvivalent. Nista nisu bolji od objektiva predvidjenih za FF tela, pogotovu ne od G klase. Imati u vidu ovu oznaku prilikom eventualnog odlucivanja za kupovinu FF tela sa Sony potpisom jer iako vecina Third party proizvodjaca nudi i za Sony skoro sve sto i za Nikon/Canon, i dalje ostaje problem dobavljivosti kod nas, ali i samog relativno uskog asortimana iz Sony game pa se moze desiti da je nabavka objektiva za FF telo koji pokriva odredjeni raspon ne samo skupa, vec i izuzetno teska, a oslonili smo se na postojanje DT objektiva koji pokriva taj raspon.


xi– relativno neuspesan eksperiment sa razdvojenim motorima za fokus i zum koje kontrolise samo telo. Pojedini objektivi su poznati i kao "zderaci baterija" iako ja licno nisam to primetio (imam dva objektiva sa ovom oznakom), ali ono sto sam ja primetio je da se malo teze snalazim sa principima upotrebljavanja zuma (pritisak na prsten za zum, pritisak i za zaustavljanje zuma). OZnaka je...hmm, uglavnom nije bas za izbegavanje ali nikako ne treba poverovati da je to oznaka za uspesnost. Pre bi bilo - naprotiv.


HS – Minolta
Stands for "high speed".
In 1998 Minolta introduced new HS versions of 200/2.8 (Minolta 200 F2.8 G APO HS), 300/2.8 (Minolta AF 300 F2.8 G APO HS) and 600/4 (MInolta AF 600 F4 APO G HS) lenses (followed by Minolta AF 80-200 F2.8 G APO HS (1993), Minolta AF 300 F4 G APO HS (1994) and Minolta AF 400 F4.5 G APO HS (1995) ) with a new high speed focusing gearing. This effort has resulted in faster AF performance compared to original design and while isn't so silent as with SSM technology many do agree that HS lenses are (near) as fast as new SSM lenses.


SSM – Stands for Supersonic-wave Motor. Jos jedan eksperiment sa ugradnjom brzog i tihog motora uglavnom u svoje top-modele objektiva, pogadjate, sa oznakom G.

 

[gost 102443]

SIGMA

ASP - nacin izrade objektiva u kome se postize relativno podjednaka ostrina i u centru i na krajevima, tako sto se dodaju Asfericna sociva koja vrse korekcije ugla pod kojim svetlost pada na senzor. Manji broj upotrebljenih elemenata, manja tezina i gabariti. Dakle, trebalo bi da ima dodatnu upotrebnu vrednost u realnom radu.

APO - posebna stakla koja omogucuju kompenzaciju pojave hromatskih aberacija (problem boje na prelazima) koristenjem svojih svojstava niske disperzije svetla kroz sociva. Ovo bi narocito trebalo da ima realan odziv u praksi u smislu kvaliteta fotografije.

OS - ono sto Canon krsti kao IS, a Nikon kao VR, dok Sony zove osnovnom opremom ;D , Sigma naziva OS (opticka stabilizacija) kojom uspeva da plivajucim elementom kompenzuje sitne titraje ruke, daha i svega drugog sto utice u jako malom fizickom opsegu i posebno kratkom vremenskom intervalu na kvalitet slike, ali sa povecanjem udaljenosti objekta i smanjenjem svetla koje pada na njega, drasticno urusava sliku. Posebno na vecim daljinama (recimo preko 85mm ekv) izuzetno korisna stvar. Naravno, postoji i deo koji se odnosi na kontraefekat ukljucene stabilizacije ali to su specificnosti i anomalije a ne pravila.

HSM - Highspeedmotor omogucava brzo autofokusiranje. Za dobar deo potreba prosecnog fotografa, a narocito iz domena Life, sportske i slicnih fotografija, veliki pomak unapred svakako. Nisam siguran da bih za ovo doplacivao kod fotografisanja pejzaza, portreta, studijske fotografije svih profila i slicno ali ako ta razlika u ceni ne bi bila preterano uocljiva, verujem da bi ucinila objektiv upotrebljivijim. Cenim da je najveca upotrebna vrednost ovog elementa u podrucju 70 pa sve do krajnjih milimetraza, ali najpre u dijapazonu do 200-250mm u kome se najcesce slikaju elementi Life fotografije ili sportska desavanja.

RF - zadnji fokus, odnosno element za Highspeed kontrolu nalazi se u zadnjem delu sto smanjuje zvucni dozivljaj fokusiranja koji je ujedno jedan od zastitinih znakova Sigme. Dosta se umeju cuti, njima bas treba prigusivac. Ipak, koliko se razlikuju od primerka do primerka, kad pogodi covek ostar i potpuno ispravan primerak, uglavnom ne trazi 'leba preko pogace vec otrpi tu buku.

IF - funkcionalnost objektiva, izmedju ostalog, uslovljena je i stvarima na koje uglavnom ne obracamo paznju robujuci stereotipu. Jedan od tih stereotipa na koji se navikavamo kao na normalnu stvar jeste izbacivanje dela objektiva sa socivom unapred, cime mu se menja fizicka duzina. Nedavno sam vec procitao to zapazanje i ovde na forumu, kako u makro podrucju to ume da bude problem, sto ce reci da ukoliko se unutrasnji element pomera i time koriguje ziznu daljinu, a da se pritom ne menja fizicka duzina objektiva, to moze itekako da predstavlja dobitak u realnom radu. IF oznacava upravo to (Inner focus). Naravno, za fotografisanje bilo cega sem makro fotografije, tesko da bismo nasli ekonomsko opravdanje za doplacivanje ove opcije. Ona se verovatno i ne doplacuje direktno vec se kroz razliku u ceni otprilike moze utvrditi koliko ova tehnologija kosta po primerku, i to za one modele koji imaju slicne karakteristike i uglavnom ih razlikuje postojanje IF funkcije na jednom od njih.

CONV (APO Teleconverter EX) - oznaka da se takvo socivo moze koristiti sa adekvatnim telekonveretrom navedenih oznaka. Funkcija telekonvertera jeste "produzavanje" dometa, i realno ima siroku primenu u fotografiji. Ipak, veoma je bitno da se naglasi da je upotreba i wide i tele konvertera uslovna, odnosno da moze izobliciti ili cak upropastiti fotografiju i zahteva odredjenu pripremu i upotrebu samo u odredhjenim uslovima. Naravno, kao i svuda i kod konvertera proizvodjac, odnosno hardver igraju veliku ulogu. Stoga ovde Sigma nudi potpunu saradnju ako sam dobro protumacio sa navedenim tipom konvertera. Vrlo korisno ukoliko je covek spreman na izdatak kupovine bas tog konvertera. Beske puca sa konverterom, mozda bi on mogao da ovo malo strucnije objasni i eventualno pokaze ako imadne vremena nekad

EX - e to je sad ona oznaka za najbolje&najlepse sto ume Sigma. Imam neke od ovih objektiva na raznim sistemima, ali nemam, a ne secam se ni da sam imao nekad, objektive ekvivalente, samo bez tih oznaka. Sa ovom oznakom su tu negde, junacki se drze sa OEM, bar koliko sam ja uspevao da procenim. Ima ovde i ljubitelja i pljuvatelja Sigme, a EX markirani objektivi verovatno jedini mogu da se upotrebe u komparacijama, bilo da se radi o hvaljenju, bilo o kudjenju.

DG - objektivi za Full-frame format tela. Jedini upotrebljivi za ovaj format, nema sumnje u njihovu sustinsku korisnost.

DC - objektivi za tzv. krop tela

 

[Dzonidon]

Covek, ne znam sta da ti kazem sem HVALA i RESPECT...!
Pomislio sam da mi niko nista nece napisata ali ti si mi dao skoro sve informacije koje su mi bile potrebne...
Hvala jos jednom...

 

[Stefi Nis]

Imam tatin Zenit E, hteo bih da zamenim objektiv ali nikako da ga skinem, izgleda da se nesto zapeklo od starosti... Jel fali nesto objektivu ako se malo klati??