Zbirka: "Uspravna Zemlja"
U ZNAKU VUKOVA
Nadomak poslednjih gradskih kuća
Našli su na putu zaklane konje
Upregnute u prazna kola
I na dudu kraj puta
Trgovca pretvorenog u belu ovcu
Cele su noći vukovi igrali kolo
Oko voćke s mirisom ljudskog mesa
Ti bi se lako nagodio
S repatim igračima
Kaže mi staramajka
Buljim u njene vučje zube
I trudim se da joj odgonetnem smeh
Trčim u baštu iza kuće
Penjem se na zavejanu krušku
I vežbam se u vučjem zavijanju
U SELU PRAOČEVA
Neko me grli
Neko me gleda vučjim očima
Neko skida šešir
Da ga bolje vidim
Svako me pita
Znaš li ko sam ti ja
Napoznati starci i starice
Prisvajaju imena
Mladića i devojaka iz mog sećanja
Pitam i ja jednog od njih
Živi li boga ti još
Georgije Kurja
To sam ja odgovara on
Glasom sa onoga sveta
Pomilujem mu dlanom obraz
I molim ga očima da mi kaže
Živim li još ja
VUČJE OČI
Na znamenju mi dali ime
Jednog od braće
Koje je dojila vučica
Staramajka će me celog života
Na svom lanenom vlaškom jeziku
Vučićem zvati
Davala mi je krišom
Sirovo meso da jedem
U vuka da izrastem predvodnika
Ja sam verovao
Da će mi oči početi da svetle
U mraku
Oči mi još ne svetle
Valjda zato što onaj pravi mrak
Još nije počeo da pada
VUČJA SENKA
Govori se da je moja pramajka
Veštica Sultana Urošević
Imala senku vučice
Po mesečini nikad
Nije izlazila iz kuće
Da joj ljudi ne bi zgazili senku
Oduzeli joj tajne moći
I na mestu je ubili
Govori se
Da sam od pramajke nasledio
Ove oči i ovaj jezik
Da li i vučju senku ne znam
Po mesečini uvek
Često i po suncu
Hodam natraške
Zlu ne trebalo
PROSTRO SAM SE PRED TOBOM
Prostro sam se pred tobom
Hromi vuče
Ležim između tvojih kipova
Unakaženih i zapaljenih
I preodevenih u blato
Pao sam između njih
Licem u tvoje svete koprive
I zajedno sa njima gorim
Puna si mi usta
Njihovog drvenog mesa
I zlatnih obrva
Prostro sam se pred tobom
Daj mi režanjem znak da se dignem
Hromi vuče
U ZNAKU VUKOVA
Nadomak poslednjih gradskih kuća
Našli su na putu zaklane konje
Upregnute u prazna kola
I na dudu kraj puta
Trgovca pretvorenog u belu ovcu
Cele su noći vukovi igrali kolo
Oko voćke s mirisom ljudskog mesa
Ti bi se lako nagodio
S repatim igračima
Kaže mi staramajka
Buljim u njene vučje zube
I trudim se da joj odgonetnem smeh
Trčim u baštu iza kuće
Penjem se na zavejanu krušku
I vežbam se u vučjem zavijanju
U SELU PRAOČEVA
Neko me grli
Neko me gleda vučjim očima
Neko skida šešir
Da ga bolje vidim
Svako me pita
Znaš li ko sam ti ja
Napoznati starci i starice
Prisvajaju imena
Mladića i devojaka iz mog sećanja
Pitam i ja jednog od njih
Živi li boga ti još
Georgije Kurja
To sam ja odgovara on
Glasom sa onoga sveta
Pomilujem mu dlanom obraz
I molim ga očima da mi kaže
Živim li još ja
VUČJE OČI
Na znamenju mi dali ime
Jednog od braće
Koje je dojila vučica
Staramajka će me celog života
Na svom lanenom vlaškom jeziku
Vučićem zvati
Davala mi je krišom
Sirovo meso da jedem
U vuka da izrastem predvodnika
Ja sam verovao
Da će mi oči početi da svetle
U mraku
Oči mi još ne svetle
Valjda zato što onaj pravi mrak
Još nije počeo da pada
VUČJA SENKA
Govori se da je moja pramajka
Veštica Sultana Urošević
Imala senku vučice
Po mesečini nikad
Nije izlazila iz kuće
Da joj ljudi ne bi zgazili senku
Oduzeli joj tajne moći
I na mestu je ubili
Govori se
Da sam od pramajke nasledio
Ove oči i ovaj jezik
Da li i vučju senku ne znam
Po mesečini uvek
Često i po suncu
Hodam natraške
Zlu ne trebalo
PROSTRO SAM SE PRED TOBOM
Prostro sam se pred tobom
Hromi vuče
Ležim između tvojih kipova
Unakaženih i zapaljenih
I preodevenih u blato
Pao sam između njih
Licem u tvoje svete koprive
I zajedno sa njima gorim
Puna si mi usta
Njihovog drvenog mesa
I zlatnih obrva
Prostro sam se pred tobom
Daj mi režanjem znak da se dignem
Hromi vuče
