Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.831
Ауторска тема
Медији су задњих деценија почесто на удару, са различитих адреса и из различитих разлога, и те замјерке, ако изузмемо медије оријентисане на наку ужу област (културу, науку, спорт, забаву итд) су чешће оправдане, него не.
Медији, не само на овим просторима, су одавно урадили отклон од оног што би им морала бити водиља, објективно информисаље јавности, истраживачко новинарство је постало оксиморон, већ су постали послушници који ће све радити у интересу оних који их кеширају, од индоктринације нације до сталног збуњивања, по потреби уношења страха и успостављања једног затрованог амбијента, све како би се олакшао пут пројектованим процесима.
Медије, електронске (које лично и не пратим осим спортских садржаја а емисије које ми неко препоручи на нету погледам) принтане и он-лајн који информишу и дезинформишу род српски, можемо разврстати у пет група и ово је моја класификација да ме неко не би тражио извор;
1) Медији који покушавају одржати барем привид објективног информисања јавности и непристрасности ("Политика", "Новости" и још пар, ту можемо уврстити медији лоалних заједница), што и није лако јер су овисни од државе, самим тим се аутоцензура подразумијева а у овој медијској каљужи се није лако одупријети бочним ударима са других страна. Некад због те снисходљиве бојазни да не буду прозвани са разних адреса остављају утисак да су без окуса и без мириса.
2) Антисрпски медији којима руководе посредно или директно страни господари и којих је убједљиво највише (Б92, Данас, Бљуц, Пешчаник, Н1, Нова, у Српској БНТВ, Бука, има тога подоста), медији преко којих се афирмише аутошовинизам као највећа "врлина" и трасира пртина поданичком менталитету. У тим медијима ћете наћи само негативне појаве, ружне догађаје, раде по матрици ред мрачења међу Србљем, ред лајања и режања по Србима, ред подругљивих осврта, ту је наћи било шта афирмативно немогуће, позитивне примјере из културе или успјехе спортиста ће малициозним текстовима и коментарима настојати обезвриједити и укаљати. Опасно су кеширани, самим тим и успјешни у свом задатку.
3) Режимски таблоиди (Курир, Ало, Информер, Телеграф, Експресо и ини) који предано раде на лоботомији нације, Тешко је рећи који су погубнији по српско национално биће, ови или они претходно наведени, мртва трка.
4) Медији којима је једина водиља родољубље (Ин4С, Стање Ствари, Фронтал РС, Видовдан, има их још), уједно и понајбољи медији, са далеко најквалитетнијим колумнама, и медији који немају сигуран извор финансирања, једва опстају, не ријетко се због недостатка финансијске подршке, гасе. Иако ово јесу најквалитетнији медији, посебно када преносе мишљења и осврте, због недостатка средстава немају неопходну промоцију и будућност ових медија је неизвјесна.
5) Медији који су у власништву или под контролом, углавном опозиционих (са ? јер и ту имамо некад лажну опозицију) политичких партија. И ти медији пишу у интересу те партије или да укаљају политичке опоненте, што свакако у овој медијској каљужи није непоштен приступ (кеширају медиј, коме се свиђа нека чита, нико никог не сили), некад су на истој таласној дужини са антисрпским медијима које поменух, наравно и те политичке опције неко финансијски подржава, ту већ не можемо имати разумијевања и говорити о поштењу, напротив.
То би било то, да је добра медијска слика, није, напротив, јако лоша је са тенденцијом да буде и гора, уз политичке елите које заправо и не служе властитом роду него страним господарима, медији су "најзаслужнији" за једно морално, духовно и културно посртање нације које траје и траје.
Да ли може бити боље? Може, али ваља порадити на много чему.
Медији су задњих деценија почесто на удару, са различитих адреса и из различитих разлога, и те замјерке, ако изузмемо медије оријентисане на наку ужу област (културу, науку, спорт, забаву итд) су чешће оправдане, него не.
Медији, не само на овим просторима, су одавно урадили отклон од оног што би им морала бити водиља, објективно информисаље јавности, истраживачко новинарство је постало оксиморон, већ су постали послушници који ће све радити у интересу оних који их кеширају, од индоктринације нације до сталног збуњивања, по потреби уношења страха и успостављања једног затрованог амбијента, све како би се олакшао пут пројектованим процесима.
Медије, електронске (које лично и не пратим осим спортских садржаја а емисије које ми неко препоручи на нету погледам) принтане и он-лајн који информишу и дезинформишу род српски, можемо разврстати у пет група и ово је моја класификација да ме неко не би тражио извор;
1) Медији који покушавају одржати барем привид објективног информисања јавности и непристрасности ("Политика", "Новости" и још пар, ту можемо уврстити медији лоалних заједница), што и није лако јер су овисни од државе, самим тим се аутоцензура подразумијева а у овој медијској каљужи се није лако одупријети бочним ударима са других страна. Некад због те снисходљиве бојазни да не буду прозвани са разних адреса остављају утисак да су без окуса и без мириса.
2) Антисрпски медији којима руководе посредно или директно страни господари и којих је убједљиво највише (Б92, Данас, Бљуц, Пешчаник, Н1, Нова, у Српској БНТВ, Бука, има тога подоста), медији преко којих се афирмише аутошовинизам као највећа "врлина" и трасира пртина поданичком менталитету. У тим медијима ћете наћи само негативне појаве, ружне догађаје, раде по матрици ред мрачења међу Србљем, ред лајања и режања по Србима, ред подругљивих осврта, ту је наћи било шта афирмативно немогуће, позитивне примјере из културе или успјехе спортиста ће малициозним текстовима и коментарима настојати обезвриједити и укаљати. Опасно су кеширани, самим тим и успјешни у свом задатку.
3) Режимски таблоиди (Курир, Ало, Информер, Телеграф, Експресо и ини) који предано раде на лоботомији нације, Тешко је рећи који су погубнији по српско национално биће, ови или они претходно наведени, мртва трка.
4) Медији којима је једина водиља родољубље (Ин4С, Стање Ствари, Фронтал РС, Видовдан, има их још), уједно и понајбољи медији, са далеко најквалитетнијим колумнама, и медији који немају сигуран извор финансирања, једва опстају, не ријетко се због недостатка финансијске подршке, гасе. Иако ово јесу најквалитетнији медији, посебно када преносе мишљења и осврте, због недостатка средстава немају неопходну промоцију и будућност ових медија је неизвјесна.
5) Медији који су у власништву или под контролом, углавном опозиционих (са ? јер и ту имамо некад лажну опозицију) политичких партија. И ти медији пишу у интересу те партије или да укаљају политичке опоненте, што свакако у овој медијској каљужи није непоштен приступ (кеширају медиј, коме се свиђа нека чита, нико никог не сили), некад су на истој таласној дужини са антисрпским медијима које поменух, наравно и те политичке опције неко финансијски подржава, ту већ не можемо имати разумијевања и говорити о поштењу, напротив.
То би било то, да је добра медијска слика, није, напротив, јако лоша је са тенденцијом да буде и гора, уз политичке елите које заправо и не служе властитом роду него страним господарима, медији су "најзаслужнији" за једно морално, духовно и културно посртање нације које траје и траје.
Да ли може бити боље? Може, али ваља порадити на много чему.
Poslednja izmena:
... грр...
