STANJA

Postoji vreme, čas, kada sve shvataš
kada se u tebi probude sva čula tela
shvataš koliko i kako i čemu težiš sada
postoji nešto, pokrene te i radiš, delaš, ne lutaš
osećaš tu toplinu kako raste u tebi danom
svaki tren svaka sekunda, treptaj oka čini se duži
al ipak osećaš kako ti nešto hvali san se pruža
na prazno mesto ne osta ni udubljenje tela

Postoje dani u kojima oslepiš odjednom, sve se u tma
sva ti se čini maglovito i razliveno, nepoznato
i ne znaš gde si i kuda te noge nose
zastaneš ponekad osluskuješ u strahu
tu lomljavu vremenskog stakla i smeh predvečerja

Postoje noći u kojima gubimo i dobijamo
u kojima nebo držimo u šaci i zvezde na glavi
onda se preokrene sve i zemlja nas rođena davi
slabe i neposlušne ne znajući kada dolazi kraj
ili je ovo jedan nagli i nenadani početak