Staljin

[Cro_čvarak]

Znam da tema već postoji ali bi želio postaviti svoju temu o ovoj najznačajnijoj povijesnoj osobi 20-og stoljeća. Moja tema bi bila drugačije usmjerena, ipak nisam komunistički agitator

Josif Džugašvili koji će ostati upamćen kao "Staljin" rodjen je kao dijete gruzijske sirotinje u gradu Goriju, najsiromašnijem dijelu siromašne Gruzije, gradu koji je bio ozloglašen zbpg prijeke naravi njegovih stanovnika. Nije imao ni braće ni sestara, njegova majka je prije njega imala tri trudnoće, djeca bi umrla pri porodu ili nešto malo kasnije. Kako je mali Josif poživio njegova majka je bila oduševljena i počela ga je obožavati što je bilo prisutno kroz cijeli njen život. Povijest je obilježila Josifovog oca kao pijanog nasilnika ali ima tu nešto još. Otac mu je bio nepismeni seljak, doseljava u grad, naučio je čitati i pisati, izučava obrt, nalazi posao. Bio je dobar radnik, nije pio, nije bio nasilan, zapravo bio je blage naravi. Kako je već mnogo u životu napravio odlučio je biti poduzetnik, tj otvoriti svoj obrt. Ali njegov obrt nije uspio, propao je, ostali su mu samo dugovi. Siromaštvo nanovo bio je strašni šok, propio se i postao nasilan. Izgleda da je ovo bio presudan događaj zbog kojeg je Staljin zamrzio kapitalizam i slobodno poduzetništvo, o tome je često govorio i spominjao to u svojim proglasima i referatima.

U to doba obvezno školovanje je bilo samo do 11-ete godine života. Lokalni svećenik se zauzeo za njega pošto se isticao inteligencijom i odličnim školskim uspjehom, šalje pisma episkpu, bogosloviji i dr, što je polučilo rezultat, tj Josif je primljen u bogosloviju što je zapravo bio jedini način nastavka školovanja. Tu Josif opet briljira svojim briljatnim umom, ali nije jasno da li je završio bogosloviju? Po nekim izvorima završio je bogosloviju ali mu je zabranjeno daljne školovanje. Po nekim izvorima protjeran je iz bogoslovije a po nekima Josif je sam napustio bogosloviju. Kako god bilo sigurno je da je čitao zabranjenu literaturu i da su ga bogoslovi uhvatili u tome. Čitao je Darwina, Dostojevskog, Marxa i Hugoa.

Nakon bogoslovije nalazi posao na meteorološkoj stanici, to radi neke 2 godine, tada sam daje otkaz. Više nema podataka da je Josif/Soso ikada više bio u radnom odnosu, od čega je točno preživljavao nije jasno. Povezuje ga se s nekim pljačkama čemu ide u prilog i Lenjinova izjava da je Staljin važan za financiranje revolucije. Kako je izgleda imao mnogo slobodnog vremena posvetio se intelektualnom radu. Prije svega poznato je njegovo pjesništvo o kojem se do današnjeg dana piše u superlativima i smatra ga se do današnjeg dana najboljim gruzijskim pjesnikom. Ali uspio je objaviti i neka djela o filozofiji i marksizmu koja su također naišli na pohvale. Objavljuje i niz članaka i referata, najpoznatiji je "O položaju neruskih naroda", tada se potpisao kao "Staljin" Staljin je bio jedan od bezbrojnih pseudonima ali zbog tog ćlanka baš taj pseudonim ulazi u povijest. Staljin je više puta bio hapšen i osuđivan na progonstvo u Sibiru. Od tamo se Staljin redovito vrlo brzo vraćao, tj bježa. 1911 je ponovno uhapšen ali ovaj put mnogo strože kažnjen, robija u čuvanom logoru na sjeveru Sibira. Tamo se Staljin našao u vrlo teškoj situaciji opasnoj po život, tj gladavao je. Kako nije imao novca i nitko mu nije slao novac čuvari su davali hranu onima koji su plaćali pa je Staljin dobivao nedovoljno hrane. Od sigurne smrti su ga spasili domoroci Nenci, s vremenom Staljin sve više provodi s njima ide u lov, tjera sobove s njima, navodno ga je to iskustvo posve promijenilo, postojao je mnogo šutljiviji i sl. Tako Staljin u društvu sibirskih nomada dočekuje burne događaje u Petrogradu i pad višestoljetne monarhije.

 

[Cro_čvarak]

Kako pišem Staljin je propast carstva doćekao u Sibiru medju sobovima, ali čuvši vjiesti uputio se u Petrograd, Dugo je putovao do Petrograda, ali tamo stiže ipak prije Lenjina i Trockoga. Mnogi dan danas smatraju da je Lenjin srušio cara. U Petrogradu Staljin pristupa radničkom sovjetu, pokušava priskrbiti osnovne namirnice i uvesti red u tadašnjem totalnom rasulu, koliko je to bilo moguće. Prvi boljševici u Petrogradu medju kojima je bio i Staljin i ne pomišljaju na revoluciju, ali sve se mjenja dolaskom Lenjina. On vrlo odlučno poziva na oružanu akciju protiv privremene vlade što prvobitno nailazi na protivljene od Staljina, Buharina, Zinovjeva i sl. Ali svi znamo što se ipak dogodilo 07.11-0g 1917-e, kakva je tu bila Staljinova uloga nije baš jasno. Američki pisac, novinar, ljevičar i osobni Lenjinov prijatelj John Reed koji je bio neposredni svjedok tih burnih događaja spominje Staljina samo na kraju svoje knjige, " Deset dana koji su potresli svijet" kao ministra u vladi. Reedu njegova uloga u revoluciji nije bila vidljiva, ili je bio neka teška pozadina ili nije ni sudjelavao(mada teško vjerovatno)?

Staljin je u novoj vladi teški uljez, on je domaći element, oni gotovo svi stigli iz emigracije. Oni svi visokoškolovani, Staljin ne iako nesumnjivo vrlo inteligentan. Staljin je uljez i po pitanju porijekla, on je Gruzijac medju morem Židova i pokojim Rusom. Izdvajao ga je i njegov crnjomasti i plećati izgled uz teški gruzijski naglasak. Pojedini ministri su se otvoreno pitali što on ima raditi u vladi, Lenjin ga je branio da je dobar za terenski rad, vrlo ponižavajuže za Staljina. Ali jasno je bilo da je Staljin Lenjinov čovjek, njegov pit bull. Uskoro počinje građanski rat, jedna od najvažnijih bitaka vodila se za Caricin. U taj grad je poslan Staljin kao nekakvi predstavnik vlasti, politički komesar i logističar u jednome. Velike borbe su završile pobjedom Crvene armije, iako Staljin nije bio vojni zapovjednik nesumljivo je morao imati neku ulogu u pobjedi. Mada naravno je ta uloga i precinjena kad je taj grad imenovan "Staljingradom", Staljin je na neizravan način čitavo vrijeme podgrivao mit o svojoj ulozi u borbama za Caricin.

Nakon uspjeha u toj bitci Crvena armija pokreče golemu ofenziu prema zapadu, zauzimaju Kijev i Minsk i kreću dalje prema zapadu. Vrhovni zapovjednik je Tuhačevski, Staljin je jedan od njegovih podređenih. Nije mi baš jasno u kojoj je to ulozi bio Staljin, vojnička ili? Kako god bilo naredni događaji su bili presudni i dugo su bili predmet spora. Tuhačevski je izdao zapovijed da svim snagama udaru na forsiranje Visle kako bi se domogli Njemačke i spasili njemačke komuniste od sigurnog poraza. Ovo južno krilo u kojem je Staljin imao neku važnost nikada nije stiglo na Vislu, Tuhačevski s snagama koje je imao pokušava forsiranje Visle i biva teško potučen od strane Poljaka uz američku pomoć. Nakon tog poraza njemački komunisti bivaju potučeni, propada revolucija u Mađarskoj, u Jugoslaviji je praktično uništena komunistička partija i sl. Nakon bitke vodstvo SSSR-a je u nevjerici shvativši da će biti jedina socijalistička zemlja na ovoj planeti. Staljin je razliku od mnogih pribran i predstavlja politiku pravca "Socijalizma u jednoj zemlji". Ta njegova inicijativa pobuđuje kod nekih sumnje zašto južno krilo nije stiglo na Vislu, mnogi su se i protivili takvoj politici, predvodnik protivnika nove Staljinove politike bio je Trocki.

 

[Rogonos]

Smatram da je izuzetno porazno, da je naša istoriografija dala premalo uvida u odnos između Staljina i sovjetskih Jevreja.

Upravo smo imali još jednu tužnu godišnjicu. Pre sedamdeset godina, trinaest jevrejskih sovjetskih državljana je pogubljeno nakon tajnog suđenja, uključujući pet jidiš pisaca. Sa kampanjom protiv "kosmopolita" je umrla i nada u dostojanstvenu jevrejsku budućnost u SSSR-u.

1948. godine Solomona Mihoelsa (u Srbiji gotovo nepoznat, verovatno i među Rusima danas), tada najvažnijeg predstavnika sovjetskih Jevreja, pozvao je u Minsk beloruski ministar državne bezbednosti Zanava na svoju daču – i podmuklo je ubijen. Kamion je zatim prešao preko tela da bi simulirao saobraćajnu nesreću, a unakaženo telo je bačeno u sporednu ulicu. U Moskvi je Mikhoelsu, koji je ubijen po direktnom Staljinovom naređenju, a bio je i popularni glumac i direktor lokalnog jidiš teatra, priređena državna sahrana.

U čitulji "Pravde" dobitnik Lenjinove i Staljinove nagrade proslavljen je kao jedan od najvećih glumaca svih vremena. Ironija zar ne?

Zla dvostruka igra Kremlja bila je uvod u veliku Staljinovu kampanju protiv "kosmopolitizma", koja se fokusirala na sovjetske Jevreje. Solomon Mihoel je, na primer, eliminisan jer je postao previše uticajan za ukus režima tokom Velikog otadžbinskog rata

Doktrina, od koje Staljin u osnovi nikada nije odstupio, bila je da su Jevreji "anahrona" grupa koja će pre ili kasnije biti apsorbovana u socijalističko većinsko društvo. Jidiški pisci su dobili zadatak ideološkog prevaspitavanja. Kremlj je samo izuzetno dozvoljavao razvoj istaknutog jevrejskog identiteta tokom rata.

Godine 1948. osnivanje Izraela povećalo je nepoverenje Kremlja prema jevrejskom stanovništvu. Izraelska političarka Golda Meir dočekana je sa oduševljenjem tokom posete Moskvi. Staljin je brzo zabranio Jevrejski antifašistički komitet i zatvorio njegove vođe. JAK je optužen za antisovjetsku, nacionalističku propagandu i veze sa buržoaskim i cionističkim krugovima.

Ograničeno je i jevrejsko novinarstvo, a zabranjena su i udruženja pisaca na jidišu u Moskvi, Kijevu i Minsku. Radio Moskva Internacional prestao je da emituje program na jidišu. U jevrejskoj autonomnoj oblasti Birobidžan uništene su hiljade knjiga iz tamošnje državne biblioteke, a vođstvo Birobidžana zamenili su Rusi

 

[Лекизан]

 

[Cro_čvarak]

Narodni komesar za pitanja nacionalnih manjina Josif Džugašvili- Staljin odlazi u Finsku u kojoj supotpisuje akt o nezavisnosti te iste Finske. Odmah po povratku Staljin izjavljuje da više neće potpisivati takve aktove, kome je data nezavisnost narodu ili buržoaziji, zašto nije proveden referendum o neovisnosti i sl. Staljin je žestoki protivnik nezavisnosti svoje rodne Gruzije i poziva na vojnu akciju protiv Gruzije. Kako sam napisao u gornjom postu Staljin je autor politike socijalizma u jednoj zemlju u kojoj će ta jedna socijalistička zemlja živjeti u miru s ostatkom svijeta koji je kapitalistički. S druge strane Staljin želi da nova sovjetska država zadrži što više teritorija koji je pripadao carskoj Rusiji. Ovo je zapravo posve suprotno onome što su činili boljševici koji su s jedne strane rasčlanjivali vlastitu državu a s druge strane nadali se nekoj svjetskoj jedinstvenoj socijalistićkoj državi u kojoj bi Sovjetska Rusija/SSSR uglavnom služila kao izvor sirovina. Staljin je uvidio da svijet tone u rasulo s boljševicima, nastajao je stabilizirati i ojačati vlastitu državu što sigurno ne bi bilo moguće u stalnoj konfrontanciji s ostatkom svijeta. Staljin se zalagao za nacionalnu ravnopravnost ali bio je protiv mogućnosti otjecepljenja republika.

U biti Staljin je bio borac protiv globalizma jer su boljševici bili zaista pravi globalisti. Danas pod globalizmom mislimo na jedinstvenu svjetsku ekonomiju bez carina, u kojoj je važan samo što niži trošak proizvodnje i sl. Boljševički globalizam je bio nešto drugačiji ali isto globalizam, totalni globalizam. Staljin se borio protiv još jedne pojave uz globalizam.

Globalizam je svijet pretvorio u mrvcu u kojoj ljudi pokušavaju doseći msvoju mrvicu kruha ali ide to sve teže, globalizam uzrokuje sve veće siromašanje. Globalizam nam prazni novčanike, jedna druga pojava nam prazni duše, to je liberalizam. Boljševici su bili izuzezni liberali, dopuštali su pobačaj tako reći pred porod, obezvrijedili su brak i obitelj, homosexualnost su legalizirali i poticali, boljševici su i tvorci onoga što danas zovemo konceptualnom umjetnošću. Ništa od toga se nije sviđalo Staljinu, on je bio stava da je famlija najvažnija, da je brak zajednica muškarca i žene, da je djetetu potrebna i majka kao i otac, da umjetnost mora stvarati nešto lijepo osjetilima i sl. Koliko je boljševičko ludilo tih dana slikovito nam govori dosjetka iz tih dana kad jedna žena vidi dvogrbu devu i kaže što su boljševici učinili od krave. Ovo je dosjetka/aforizam, ali istina je da su boljševici namjeravali križati čovjeka i majmuna!!! Boljševici su zabranili tradicionalnu odjeću, promijenili imena dana i mjeseca i slične ludosti. Staljin je svu tu monstrouznost zaustavio i ukinuo, ukinuo Intercionalu kao himnu, omogućio spašenje pravoslavne crkve i općenito normalnog ponašanja.

Pišem boljševici ovo i ono jer po mom mišljenju Staljin nije bio boljševik i cijeli život je radio na poništenju negativnih posljedica Oktobarske revolucije, tog duboko pogrešnog i nepotrebnog čina.

 

[Khal Drogo]

Када имамо неку идеологију, идеју, и људе који су живот посветили остварењу те идеје, важно је разумјети шта је циљ, да ли је циљ остварење те идеје, или је идеологија тим људима средство до циља.
Тако је и са идеологијом комунуизма, или можда је више одговарајуће у руском случају казати боиљшевизма.
И ту су и за историјат и за насљеђе те иделогије која ће осакатати, израњавати и обездушити Русију важне четири личности. То су неки Владимир Иљич Уљанов Лењин, неки Израел Лазаревич Гељфанд познат и као Александар Парвус, извјесни Лав Давидович Бронштајн те неки Јосиг Висарионович Џугашвили знан под кодним именом Коба. И Лењину и Гељфанду и Коби комунизам није био циљ већ средство до циља, Бронштајн је друга прича, он бјеше "вјерник", вјеровао је да је могуће безкласно друштво, до та идеологија има шансу, њему бољшевизам бјеше циљ.
Овдје не треба упасти у замку и прихватити да су поменути ликови и дружина око њих били покретачи тих догађаја, јок, и револуција 1905, и обје револуције 1917-е су Русији увезени споља, осмишљени у кухињи тада моћнијих играча који су углаввном преко овог Парвуса те пројектоване догађаје подржали огромним свотама новца како би за своје циљеве Русију увели у хаос, ратни ужас и голготу, чије посљедице Русија трпи до данашњих дана. И ту су поменута четворица само одабрани корисни идиоти који су са другим корисним идиотима имали своју улогу у тим процесима.

Но како је тема о Коби, на њега ћемо се и фокусирати. Он се подоста разликује од других корисних идиота тада глобалних моћника који су према својој визији пројектовали догађаје и креирали будућност. И њему бољшевизам бјеше средство до циља, сурова младост и живот учинили су га суровим, са менталитетом друмског разбојника, без скрупула, немилосрдан, подмукао, припада најопаснијој и најопакијој врсти људи. Који ће сплеткама и пасјалуцима себи крчити пут до свог циља, елиминисаће све потенцијалне супарнике гдје би егзекуције увијек пратило блаћење и лична компромитација. Са сарадницима које је пажљиво бирао а и елиминисао ако би их почео сматрати недовољно лојалним или да су се превише "издигли", добро је усавршио ту игрицу.
Има одређених сличности са неким Адолфом Хитлером у земљи Швабији, обојица када су "ојачали" промијенили су игру, одбацили улогу корисних идиота у процесима и себи дали мисију да они буду ти који ће креирати будућност. А када се такви ликови, бескрупулозни подлаци и са ћуди друмског разбојника, докопају моћи и буду ти који ће пројектовати будућност, то може само донијети несрећу мноштву уз птатећи страх и патњу.
Још нешто повезује овог Кобу и оног Адолфа у земљи Швабији, а то је антијудаизам. Баш као и са комунизмом и код антијудаизма који се често кроз историју јављао на различитим меридијанима важно је шта је циљ, да ли је антијудаизам циљ или је антијудаизам средство до циља. У другом случају циљ ће бити домоћи се огромног богатства богатих јеврејских породица и преусмјерити акумулиране фрустрације и мржњу нације ка одабраним злоћама, Јеврејима који се попут паразита кране крвљу напаћеног радишног (изаберите којег) народа.
Иако је овом Адолфу антијудаизам добро дошао да каналише фрустрације њемачке нације у пожељном смјеру и ка одабрани "злоћама", његов урадак "Моја борба“, без обзира што је исти ко зна колико пута и од кога препрваљан, нам говори да ту бјеше снажног усађеног личног анимозитета према Јеврејима. Коба нам није оставио своје записе из којих би могли то закључити, али његова дјела о чему је писао форумаш Rogonos нам говоре да је и код њега постојао анимозитет према Јеврејима, знајући његову биографију и животни пут (гдје ваља имати на уму и сукоб са Бронштајном) није тешко закључити чиме мотивисан.

Када су пак наши простори у питању подоста ће промијенити догађаје сукоб овог Кобе и неког Броза 1948-е године. Овај Броз је и сам у земљи Русији добро изучио игру и како иду ти процеси. У једном времену са квалитетима послушног жбира бјеше одабрани кадар Коминтерне који ће преузети лидерску улогу у КП у краљевини Југославији, свих тих 1930их и 1940их је послкушно слиједио дурективе Коминтерне и "друга Кобе" лично, но имао је и припремао се за план Б јер је знао да ће му временом "истећи рок", припремио се за тај сукоб и потражиће нове "савезнике". Када је дошло до сукоба, у прилог Брозу је ишло и што су Кобу сустигле године и није му се ишло у нову ратну авантуру.

Но занимљиво јесте да су Коби у биографији из неког разлога лажирали и фалсификовали датум рођења, 21.12.1879.године. Не знам који су разлози овог лажирања. Могуће што код илумината који су свакако имали важну улогу у процесима почетком ХХ вијека и несрећи која ће задесити Русију (а могуће је и сам Коба припадао том друштва, мада тај и ако је припадао па имао и важну улогу, како је ојачао није зарезивао нешто ту екипу) тај датум када је дан најкраћи има посебну важност. Но све је то чисто нагађање.

А како су Броз и дружина тада слиједили и његовали култ вољеног вође Кобе, у част његовог рођендан је 1941.године у мјесту Рудо формирана је прва пролетерска бригада, тај дан је проглашен и даном ЈНА.
Након сукоба 1948-е како је постало неприкладно да ЈНА прославља свој дан баш на Кобин рођендан, како се тада вјеровало, другови око овог Броза су мало "прептравили" историјуи промјенили податак да та бригада није формирана 21-ог него 22-ог.децембра (или би појаснили да је 22-ог имала ватрено крштење или какве већ вратоломије). Данас када знамо да је и тај наводни Кобин рођендан (21.12.) лажиран подазтак, све то је помало бизарно, но историја је и тако испуњена бизарним догађајима.

 

[Khal Drogo]

 

[АнаиванГорд]