О Стаљиновом животу написане су бројне књиге, текстове и чланке немогуће је побројати, најпознатија књига је Стаљинове политичке биографију Исака Дојчераиз 1949-е, допуњено издање 1960-е (
овдје).
Снимљени су и бројни филмови, документарни и играни. Мање више све се зна, од сваког зависи које ће чињенице прихватити а које одбацити и каву ће слику о Коби формирати.
У српској википедији (
овдје) имамо фрагментални опис Кобине биографије, чистке и II свјетски рат су тек поменути са површним освртом, морало је пуно више. У руској википедији (
овдје) то је опширније но и ту је аутор "избјегао" многе детаље, из разлига разумљивих.
Најкраће речено, амбициозни скоројевић, без скрупула склон интригама и сплеткама у којем је остао дух друмског разбоника (тако је и почео своју "каријеру"), којем та идеологија бјеше средство како би остварио своје амбиције. У том свом успињању чистио би све потенцијалне противнике, не само идеолошке, него и оне који би својим угледом могли нарушити његову апсолутну власт и ауторитет.
Чистке нису почеле његовим доласком на власт, почеле су раније, али је он, преко својих послушних касапина на челу Чеке, томе дао нову димензију, 1930их осуђено је на смрт или је ликвидирано у казаматима нешто преко милион људи. По званичним подацима, стварна бројка је двоструко већа.
Број оних који су страдали као посљедица тог система и терора када је људски живот мало вредио, немогуће jе установити. Са процјенама ваља бити опрезан.
Средства се нису бирала, прелаз из једног система у други, гдје су прескочени процеси које морате проћи, бјеше мучан, петогодишње планове и њихову реализацију тадашња пропаганда је глорификовала, но процеси брзе индустријализације и економске колективизације на терену су имали катастрофалне посљедице. И глад која је погодила Совјетски Савез 1930их, а Голодомор (
овдје) је за 17 мјесеци 1932-33 само у Украјини однио 5 милиона живота. Бјеше то демографска катастрофа.
Када је II.свјетски рат у питању, ту нема спора, Совјетски Савез је изнио побједу над фашизмом, Црвена армија је та која је изнијела терет борбе, 80-90% њемачких јединица бјеше ангажовано на источном, совјетском фронту, ту се бој водио, ту бјеше кркљанац, руски народ е поднио највећу жртву у побједи над фашизмом.
Колико је ту допринос Кобе? Ако гледамо хронологију догађаја, бјеше ти много несхватљивих одлука, идиотских потеза, погрешних процјена, губио се териториј, гомилали губици, у борби и кудикамо више на окупираним територијама гдје су по окупацији слиједили масовни злочини, милиони убијених. Није морало бити тако, превише грешака у командовању. Опет, Коба није марио за губицима, њему су животи људи били безначајни, ко ће га знати, у његовом изопаченом поимању ствари је могуће у томе видио за себе добробит, што више оних храбрих, ваљаних људи изгине, лакше ће и уз помоћ репресивног апарата и страхом аутократски владати са преосталом популацијом која претекне.
Руси су поносни, и морају бити поносни на велики отаџбински рат (
овдје), на ту своју епопеју каква никад није забиљежена у историји, нити ће бити, на херојску одбрану Петрограда (Лењинграда) и Волгограда (овај је тих година именован по овом Коби, касније су преимеовали), али плаћена је страшна цијена, стравична жртва у људским животима, по совјетским подацима преко 26 милиона људи.
Рат је добијен, руски народ је добио ту судбоносну борбу са највећим злом, задужио је човјечанство, али руска нација се никад није опоравила од тог демографског губитка. Није морало бити тако.