Na Krstarici baratamo jezikom, istražujemo jezikom, razmišljamo jezikom, oduševljeni jezikom kao osom oko koje se vrtimo, ulazimo u likove oko nas i pomalo
živimo njihove živote. Proza i poezija, ali i napisani tekstovi druge vrste, nastavljaju svoj život i onda kada su ih autori naizgled napustili. Pa tako, na stranicama monitora uočljiva su duboko proživljena iskustva koja nastavljaju svoja postojanja u nama, u obliku poetskih slika. Jasan je put kojim baratanje jezikom menjamo naše živote.
Otkrivajući nove dimenzije bliskih ličnosti iza monitora, svojim razumevanjem duboko ličnog napisanog, uviđamo uzajamnu vezu i postojanje junaka u njoj. Svojim razumevanjem oživljavamo tuđe ispisane redove, literarne svetove, ne odvajajući fikciju i mistiku tuđeg jezika od sopstvene realnosti. Uživajući u jeziku koji pamti drugačije od nas, ulazimo u lik autora i nastavljamo da živimo njegovim životom, kroz njega, kao što nama bliske osobe nastavljaju da žive kroz nas. Putovanje tuđim životom je suština doživljaja. Zamišljena promena mesta, ili duhovna spoznaja brzinom svetlosti pomera granice uma. Stajanje u mestu ne postoji. Na toj nestabilnoj tačci leži moje oduševljenje jezikom i moj najdublji naklon reči.
Sva hipotetična pitanja možemo učiniti verodostojnim ukoliko istaknemo odgovornost autora za napisano i ostavljeno na stranicama Krstarice. kao što slučajnost ne postoji, zaprepašćujuća su otkrića koincidencija kada, posle čitanja teksta nekog autora, naši životi nastavljaju da teku neplaniranim i neočekivanim pravcima, što sam proces življenja tuđih života čini uzbudljivijim. Granice vremena i prostora se brišu, "pa se sve stvari dešavaju nemoguće istovremeno." (D.Kiš, "Zlatne kiše")
Nema smrti ni zaborava bilo koga od nas, sve dok ima sećanja onih koji oživljavaju autore svojim novim čitanjem. Iz perspektive i autofikcije ovog napisanog, rekla bih da svi vi - koji pišete i koji čitate - svi utičete na mene svojim životima, svojim izborima, svojim jezikom. Pročitane knjige koje čine vašu biblioteku, svedoče o vašim korenima. Istovremeno, popis tih knjiga, ali i mojih, otkriva koliko su jake veze koje ukršataju stvaralaštvo, razumevanje i - zašto ne - empatiju u našim uzajamnim prožimanjima. D. Albahari je to potvrdio u belešci: "pisanje je kretanje kroz već napisano". Tako da - sve napisano je posveta našim literarnim očevima i majkama. Otud tolika bliskost, razumevanje, življenje unakrsno ukrštenih života...
Za mene je Krstarica mnogo više od topografske tačke u etru. Za mene je Krstarica fenomen koji nadrasta geografiju, etičke i administrativne okvire, fenomen koji čini "da se stvari dešavaju nemoguće istovremeno." A šta je tačno ona - nisam sigurna... Osim da je vrhunski važno što se na Krstarici odgovornost i neodgovornost za napisano dešavaju istovremeno... Možda se Krstarica osmeli pa ukrsti svoje moćne mačeve sa neodgovornim autorima, ili sa neodgovornošću kao miljeu ovog sokoćala.
Grlim vas, dragi moji - sve redom!
živimo njihove živote. Proza i poezija, ali i napisani tekstovi druge vrste, nastavljaju svoj život i onda kada su ih autori naizgled napustili. Pa tako, na stranicama monitora uočljiva su duboko proživljena iskustva koja nastavljaju svoja postojanja u nama, u obliku poetskih slika. Jasan je put kojim baratanje jezikom menjamo naše živote.
Otkrivajući nove dimenzije bliskih ličnosti iza monitora, svojim razumevanjem duboko ličnog napisanog, uviđamo uzajamnu vezu i postojanje junaka u njoj. Svojim razumevanjem oživljavamo tuđe ispisane redove, literarne svetove, ne odvajajući fikciju i mistiku tuđeg jezika od sopstvene realnosti. Uživajući u jeziku koji pamti drugačije od nas, ulazimo u lik autora i nastavljamo da živimo njegovim životom, kroz njega, kao što nama bliske osobe nastavljaju da žive kroz nas. Putovanje tuđim životom je suština doživljaja. Zamišljena promena mesta, ili duhovna spoznaja brzinom svetlosti pomera granice uma. Stajanje u mestu ne postoji. Na toj nestabilnoj tačci leži moje oduševljenje jezikom i moj najdublji naklon reči.
Sva hipotetična pitanja možemo učiniti verodostojnim ukoliko istaknemo odgovornost autora za napisano i ostavljeno na stranicama Krstarice. kao što slučajnost ne postoji, zaprepašćujuća su otkrića koincidencija kada, posle čitanja teksta nekog autora, naši životi nastavljaju da teku neplaniranim i neočekivanim pravcima, što sam proces življenja tuđih života čini uzbudljivijim. Granice vremena i prostora se brišu, "pa se sve stvari dešavaju nemoguće istovremeno." (D.Kiš, "Zlatne kiše")
Nema smrti ni zaborava bilo koga od nas, sve dok ima sećanja onih koji oživljavaju autore svojim novim čitanjem. Iz perspektive i autofikcije ovog napisanog, rekla bih da svi vi - koji pišete i koji čitate - svi utičete na mene svojim životima, svojim izborima, svojim jezikom. Pročitane knjige koje čine vašu biblioteku, svedoče o vašim korenima. Istovremeno, popis tih knjiga, ali i mojih, otkriva koliko su jake veze koje ukršataju stvaralaštvo, razumevanje i - zašto ne - empatiju u našim uzajamnim prožimanjima. D. Albahari je to potvrdio u belešci: "pisanje je kretanje kroz već napisano". Tako da - sve napisano je posveta našim literarnim očevima i majkama. Otud tolika bliskost, razumevanje, življenje unakrsno ukrštenih života...
Za mene je Krstarica mnogo više od topografske tačke u etru. Za mene je Krstarica fenomen koji nadrasta geografiju, etičke i administrativne okvire, fenomen koji čini "da se stvari dešavaju nemoguće istovremeno." A šta je tačno ona - nisam sigurna... Osim da je vrhunski važno što se na Krstarici odgovornost i neodgovornost za napisano dešavaju istovremeno... Možda se Krstarica osmeli pa ukrsti svoje moćne mačeve sa neodgovornim autorima, ili sa neodgovornošću kao miljeu ovog sokoćala.
Grlim vas, dragi moji - sve redom!
