(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
STABILNA NESTABILNOST
Promenljivost i prevrtljivost ljudskog karaktera nikada ne čudi ljude stabilnog karaktera, samo ih povredjuje ukoliko su po bilo kom osnovu emotovno vezani za nestabilnu osobu.
Ali se zato ovi nestabilni vazda i silno čude stabilnosti stabilnih.
Stabilni, razumeju zašto su nestabilni nestabilni jer njihova stabilnost ima vremena i volje da o tome analitički misli i shvati. Nestabilni nemaju kad da razmišljaju od sebe samih…oni samo kažu “ja to hoću” ili, što je mnogo češći slučaj, samo urade to što u tom momentu žele i ne misleći o drugima.
Nestabilni svoju čestu promenljivost tumače kreativizmom duha a zapravo se jako plaše da stanu te lete okolo kao muve bez glave jureći svoju nestabilnost i naravno, za sebe uvek imaju opravdanje. U opravdavanju sopstvene ekstremne promenljivosti, umno-karakterna kreativnost im dolazi do maksimalnog izražaja, ali uvek na istoj, stabilnoj bazi napada na stabilnost stabilnih. Mnogo se uvrede kada im stabilni kažu da su nestabilni, da danas kažu jedno, sutra drugo a urade treće, da ne govore istinu ili je zaobilaze, prećutkuju, da su kratkotrajni i nesigurni ili ne daj bože da im stabilni logički umovi pronadju nelogičnosti u iskazima, a isti upravo zbog nestabilne neistine vrve od neusaglašenosti sopstvenih reči i misli nestabilnih. Ili da stabilni uporedi reči i dela....sačuvaj me bože, pa to i ne treba da se podudara, čak ni da liči, sve dok nestabilnosti to ne odgovara
Kada stabilnost stabilnih zameri nestabilnima nestabilnost, onda nestabilni za sve svoje prevrtljivosti krive stabilnu stabilnost stabilnih koja ih je eto, prosto naterala da budu nestabilni, kao i stabilno nekreativno nerazumevanje njihovog kreativizma nestabilnosti.
Posle milion pokušaja stabilnosti da spasi šta se spasti može od tog odnosa, kakve god prirode bio, a ima ih raznih, jer stabilnom je suština zaštita suštine, stabilan može sa nestabilnim da se sporazume, jedino ako se skloni i kaže "baš me briga" a za stabilnost to znači kraj. Stabilni moraju da shvate i prihvate činjenicu da su nestabilni jedino stabilni u svojoj nestabilnosti što nije razlog da stabilna stabilnost postane stabilna nestabilnost.
Stabilne i nestabilne osobe su kao obale reke ....nikad se ne sastave, a i ako se sastave, na tom mestu reka prestaje da postoji
PS Dobro jutro blogerski svete, kakav god da si
.....
nasmeja me....znam da je dobar....mogu ja i odličan da napišem s obzirom na iskustvo koje imam bukvalno celog života. 
....ćurka bre