- Poruka
- 95.555
Srbi su narod sklon verovanju u mitove, pa ne čudi što imamo i veliki broj legendi o demonima.
Iako je svima jasno da mitska bića ne postoje, u nekim delovima Srbije se i danas pripoveda
o natprirodnim moćima veštica, vampira, drekavaca...
https://www.espreso.co.rs/vesti/dru...nde-vampiri-vestice-drekavci-natprirodne-moci
Karakondžula
Narodno predanje kaže da je karakondžula demon u obliku stare žene sa unakaženim licem,
velikim noktima, rogovima i zubima od gvožđa.
Naravno, pojavljuju se noću i najčešće u danima od pravoslavnog Božića do Bogojavljenja,
poznatim i kao "nekršteni dani". Karakondžula kada napada muškarce, ona im skoči na leđa
i jaše ih dok se ne začuju prvi petlovi, a onda ih baci u neki kanal ili šumu i tu ih ostavi da leže.
Što se žena tiče, njih grebe ogromnim noktima po licu, a ume i da ih baci sa neke uzvišice.
Postoje delovi Srbije u kojima se veruje da napadaju pijance,
a negde čak i da sede iznad vrata dok neko ne izađe noću,
pa ga uzjašu do ranog jutra.
Ipak, protiv ovog demona postoji način borbe i to pomoću vratila, soli i hleba.
Baba Jaga
, baba Jaga je zapravo demonska žena koju Srbi češće zovu veštica ili babaroga.
Obično je zamišljena kao ružna starica koja se bavi "mađijama" i živi u šumi,
ograđenoj ljudskim kostima i lobanjama. Predanje kaže da ona hvata i proždire ljude,
a ima i peć u kojoj "sprema" ukradenu decu.
O vešticama se ispredaju razne priče od toga da jašu metle,
do toga da su im kuće nevidljive i mogu se naći samo ako izgovorite čarobne reči.
Avet
Postoje različita tumačenja odakle potiče poreklo ove reči, ali u suštini ona označava priviđenje.
Verovatno da zbog toga mnoga predanja različito "vide" ovog demona.
U Gruži se smatralo da je to duh belobradog starca sa buljavim očima iz kojih sevaju varnice,
a Makedonci veruju da se radi o duhu grešnika ili samoubice.
Neki ga opisuju kao čoveka ogrnutog u beli čaršav, dok ga drugi vide kao slepog miša,
koji živi u napuštenim kućama
. Izgleda da oni nisu tako agresivni, jer uglavnom samo plaše ljude,
ali su ljudi izmišljali različite načine kako bi se zaštitili.
Od nošenja belog luka u džepu, do vezivanja čarapa.
Iako je svima jasno da mitska bića ne postoje, u nekim delovima Srbije se i danas pripoveda
o natprirodnim moćima veštica, vampira, drekavaca...
https://www.espreso.co.rs/vesti/dru...nde-vampiri-vestice-drekavci-natprirodne-moci
Karakondžula
Narodno predanje kaže da je karakondžula demon u obliku stare žene sa unakaženim licem,
velikim noktima, rogovima i zubima od gvožđa.
Naravno, pojavljuju se noću i najčešće u danima od pravoslavnog Božića do Bogojavljenja,
poznatim i kao "nekršteni dani". Karakondžula kada napada muškarce, ona im skoči na leđa
i jaše ih dok se ne začuju prvi petlovi, a onda ih baci u neki kanal ili šumu i tu ih ostavi da leže.
Što se žena tiče, njih grebe ogromnim noktima po licu, a ume i da ih baci sa neke uzvišice.
Postoje delovi Srbije u kojima se veruje da napadaju pijance,
a negde čak i da sede iznad vrata dok neko ne izađe noću,
pa ga uzjašu do ranog jutra.
Ipak, protiv ovog demona postoji način borbe i to pomoću vratila, soli i hleba.
Baba Jaga
, baba Jaga je zapravo demonska žena koju Srbi češće zovu veštica ili babaroga.
Obično je zamišljena kao ružna starica koja se bavi "mađijama" i živi u šumi,
ograđenoj ljudskim kostima i lobanjama. Predanje kaže da ona hvata i proždire ljude,
a ima i peć u kojoj "sprema" ukradenu decu.
O vešticama se ispredaju razne priče od toga da jašu metle,
do toga da su im kuće nevidljive i mogu se naći samo ako izgovorite čarobne reči.
Avet
Postoje različita tumačenja odakle potiče poreklo ove reči, ali u suštini ona označava priviđenje.
Verovatno da zbog toga mnoga predanja različito "vide" ovog demona.
U Gruži se smatralo da je to duh belobradog starca sa buljavim očima iz kojih sevaju varnice,
a Makedonci veruju da se radi o duhu grešnika ili samoubice.
Neki ga opisuju kao čoveka ogrnutog u beli čaršav, dok ga drugi vide kao slepog miša,
koji živi u napuštenim kućama
. Izgleda da oni nisu tako agresivni, jer uglavnom samo plaše ljude,
ali su ljudi izmišljali različite načine kako bi se zaštitili.
Od nošenja belog luka u džepu, do vezivanja čarapa.
