Šta treba da znate o mikroplastici u flaširanoj vodi

[Sensei]

U ovom trenutku je opšte poznato da se plastika ne razgrađuje kao papirni proizvodi. Tokom svog boravka na deponiji, umesto da se raspadne, plastika se raspada na sve manje komade, nazvane mikroplastika. Što je još gore, plastika ne stiže uvek na deponije, često završava u okeanu ili drugim kopnenim ekosistemima, atomizirajući se tamo. Procenjuje se da se 30 miliona tona plastike baca širom sveta svake godine, a prema novoj studiji istraživača sa Mailman škole javnog zdravlja Univerziteta Kolumbija, neki njen deo će verovatno završiti u našim telima.

Studija je otkrila da flaširana voda sadrži od 10 do 100 puta više mikroplastike nego što se ranije mislilo. Objavljeno u ponedeljak u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences", ispitalo je tri neotkrivena brenda flaširane vode koristeći mikroskopiju stimulisanog ramanskog rasejanja (SRS), koja koristi par lasera za analizu sadržaja uzorka, a nalazi su bili zabrinjavajući.

 

[Sensei]

Samo jedan litar flaširane vode sadržao je u proseku 240.000 plastičnih fragmenata koji se mogu detektovati u svakom litru, od kojih je 10% mikroplastika i 90% manja nanoplastika (fragmenti manji od mikrometra). Prethodna procena zasnovana na studiji iz 2018. stigla je do broja koji je bio bliži 325 fragmenata mikroplastike po litru, ali se ispostavilo da je ta cifra bukvalno manja za stotine hiljada.

Ljudi ne misle da se plastika osipa. Ali, na skoro isti način na koji mi neprestano odbacujemo ćelije kože, plastika neprestano odbacuje male komadiće koji se lome, na primer kada otvorite tu plastičnu posudu za salatu ili sir koji je umotan u plastiku.

 

[Sensei]

Mikroplastika može proći u vašu krv, mozak i ćelije, a već je pronađena u ljudskoj krvi, izmetu, plućima i placenti.

Pronađena je u zemljištu, vodi za piće, hrani i polarnom ledu. Nanoplastika je možda 1000-ta prosečna širina ljudske kose, ali ako zvuči kao manje od dva zla, razmislite ponovo. Zbog svoje male veličine, nanoplastiku je lakše za lekare i biomedicinske istraživače da pogrešno identifikuju kao deo nečijeg ćelijskog sastava, sposobnu da prođe „kroz creva i pluća direktno u krvotok i odatle putuje do organa uključujući srce i mozak“, objašnjava studija Univerziteta Kolumbija.

 

[georgejune]

A zato vucic pije iz staklenih flasa

 

[Sensei]

Da li nam šteti?

Kratak odgovor, za sada, jeste da naučnici nisu baš sigurni. Osim njihovog prisustva u ljudskom tkivu, drugi efekti ostaju uglavnom nepoznati, a naučnici istražuju potencijalnu toksičnost mikroplastike, ali to je prilično nova tema istraživanja. Ipak, verovatnoća da u sebi imate sitne komadiće plastike je u najmanju ruku neprivlačna, a postojeće hipoteze o njenim potencijalnim efektima nisu umirujuće.

 

[Sensei]

Istraživači aktivno pokušavaju da razviju detaljnije razumevanje o tome kako ovi fragmenti stranih materija utiču na zdravlje ljudi, životinja i ekosistema.

Stručnjaci su do sada utvrdili da nanoplastika može napasti pojedinačne ćelije u glavnim organima, potencijalno prekidajući ključne telesne procese i unoseći strane hemikalije u telo.

Prema delu u Frontiers in Endocrinology, ovo uključuje, ali nije ograničeno na protpožarnu penu, bisfenole, ftalate i teške metale. Uznemirujuće, još uvek nije poznato kako i da li se mikroplastika izbacuje iz tela kada uđe.

 

[mario80]

Ja pijem česmovaču više mi prija azbest