Ti si pametan decko, od kud to da pises ovakve nebuloze? Obicno su ti najcitanije neka knjizevnost koja je pisana bas sa namerom da se zarade silne pare, sto autor, sto
@Pilipenda
Ne slazem se s tobom da kao muzika ili slikarstvo moze da se nauci, a pisanje knjiga ne
Cak mislim da covek pre moze da napise knjigu nego da nacrta kokoshku
Недаровиту особу не можеш научити ономе зашта нема дара, наравно, али нисам говорио о томе.
Неоспориво је да музичка академија постоји, ликовна академија постоји, али „писачка” академија не постоји.
Baš sam imao na pameti ovu Prustovu scenu i upravo rat i mir, i htio sam i sam odgovoriti na poruku, ali vidim da ste vi to napisali sasvim tačno. Stvar je takva da je u književnosti sve relativno, čini se da ipak ima dosta pisaca, koji su nezasluženo stekli veliku pažnju, i vjerovatno još više onih drugih, koji su ostali anonimusi a sigurno bi imali dosta da nam kažu. Jednostavno za pisca ne postoji univerzalan recept, zato su po meni apsurdne škole pisanja..Jedva cekam da procitas Don Kihota
U, za mene i moj ukus, najboljim romanima, radnja i ne postoji ili nije vazna ni pomena. Takve knjige ne mozes da prepricas,
ili bi mogao knjigu od petsto stranica da prepricas u dve- tri recenice. Mnogo nas cita i uziva bas u vokalubaru, beskrajno dugim recenicama,
bogatstvu jezika kojim se pisac sluzi, sustina se trazi, obicno se i ne pronalazi i u toj potrazi za sustinom uziva citalac.
Andre Zid je svojevremeno rekao ( bio je glavni lektor, drmator u najvecoj francuskoj izdavackoj kuci) da je Prust dosadan, da smara, da je nemoguce
i nedipustivo da neko na dvnaest stranica opisuje momenat kada ne moze da zaspi i okrece se u krevetu. Kasnije se Zid debelo izvinjava i kaze da mu je
Prustovo remek delo postala najomiljenija knjiga.
Rat i mir je jedna od mnogo dosadnih knjiga ( opet moj ukus, moj kupus) jer Tolstoj na stotine i stotine stranice razglaba o formacjama, logistici,
strategije vojske, bitkama, a svakako da nije pisac koji je zeleo samo da pise da bi pisao. Neki ljudi obozavaju to delo bas zbog dela rat, ja licno samo zbog dela mir..
Prvo Tomas Man ( njegov Dr, Faustus i Carobni breg) a onda KafkaP.S. Iz prve rečenice bi se reklo da autorka poruke voli Kafku, to je i za mene vrhunac književnosti, ne treba ti ni radnja, ni neki kraj da zaokružiš svoje djelo, već jednostavno staviš tačku, najgora je ta publika koja očekuje spektakl na kraju sa hepi endom pa na kraju zaključi kako je knjiga glupost, kao da je roman američki film
Jedva cekam da procitas Don Kihota
U, za mene i moj ukus, najboljim romanima, radnja i ne postoji ili nije vazna ni pomena. Takve knjige ne mozes da prepricas,
ili bi mogao knjigu od petsto stranica da prepricas u dve- tri recenice. Mnogo nas cita i uziva bas u vokalubaru, beskrajno dugim recenicama,
bogatstvu jezika kojim se pisac sluzi, sustina se trazi, obicno se i ne pronalazi i u toj potrazi za sustinom uziva citalac.
Andre Zid je svojevremeno rekao ( bio je glavni lektor, drmator u najvecoj francuskoj izdavackoj kuci) da je Prust dosadan, da smara, da je nemoguce
i nedipustivo da neko na dvnaest stranica opisuje momenat kada ne moze da zaspi i okrece se u krevetu. Kasnije se Zid debelo izvinjava i kaze da mu je
Prustovo remek delo postala najomiljenija knjiga.
Rat i mir je jedna od mnogo dosadnih knjiga ( opet moj ukus, moj kupus) jer Tolstoj na stotine i stotine stranice razglaba o formacjama, logistici,
strategije vojske, bitkama, a svakako da nije pisac koji je zeleo samo da pise da bi pisao. Neki ljudi obozavaju to delo bas zbog dela rat, ja licno samo zbog dela mir..
