ŽRTVE VAZDUŠNIH PIJAVICA
Naučnici tvrde da su za mnoge nesvakidašnje padavine krivi vetrovi, poput tornada, koji je prepoznatljiv po karakteristicnom 'levku' ili 'pijavici', što se iz niskih, mračnih oblaka, spušta do zemlje i usisava sve pred sobom. Kako u samom 'levku' vlada veoma nizak vazdušni pritisak, a vrtložno strujanje neretko dostiže brzinu veću i od 200 metara u sekundi, događa se ono što je neminovno: tornado usisava sve što mu se nađe na putu. Zahvaćeni vazdušnim vrtlogom i izdignuti do samih oblaka padaju potom na zemlju zajedno s kišom - krovovi zgrada, jata insekata, domaće životinje, ptice, ribe, žabe, rakovi, meduze, zmije, žitarice...
Tornado ponekad nosi i same ljude, gde većina ne preživi tu avaturu, a jednom je pod silinom vazdušnog vrtloga letio čak i jedan željeznički vagon sa 117 putnika. Srećom, let vagona nije bio dug, jedva nekih 25 metara, pa nije došlo do teške tragedije. Zabeleženo je, također, da je 10. juna 1879. godine u Kansasu - SAD, tornado nosio jednu kravu više od 700 metara. Srećom, preplašena životinja je pala u glib, te je zahvaljujući tome ostala živa!
Sudeći prema broju zabeleženih pljuskova, izgleda da su ribe i žabe veoma često padale s neba: kiša riba, u kojoj je bila i jedna sipa od 25 centimetara, padala je na Boston (Masačusets - SAD) 1841. godine; u maju su 1957. hiljade riba prekrile Magnolia Terminal u Thoasvilleu (Alabama - SAD); ribe su 1899. kišile i u Wichiti (Kansas - SAD), a dve godine kasnije na američki se gradic Kerchaw County sručio pljusak, kako je ostalo zabeleženo, 'somova, grgeča i riba sličnih rečnoj pastmki'!
U noći između 22. i 23. maja 1892. godine padala je kiša s ribama i u Bijeljini - BiH, pa su čak i u primitivnoj napravi za merenje padavina u gradskoj meteorološkoj stanici, ujutru, nadene dve žive ribice, koje su plivale u kišnici!
Ipak, čini se, da su padavine riba najčešće u Aziji i Australiji. Tamo ih, izgleda, više nitko ni ne registruje, a australijski prirodnjak Gilbert Whitley objavio je u uglednom mesečnom časopisu 'Australian Natural History' (mart 1972. godine) čak pedeset 'ribljih kiša', koje su zabeležene na ovom kontinentu. Neke su vredne da ih i mi pomenemo...
Jula 1808. u Zadru - Hrvatska, je padala 'krvava kiša'. Tako je zapisao jedan venecijanski hroničar. Ali, to nije bilo jedini put...
Trinaestog marta 1831. i 3. i 4. maja 1933. godine veliki broj meteoroloških stanica javio je iz gotovo svih krajeva tadašnje Jugoslavije da je padala crvena kiša koja je ostavljala crveni talog, a na odelu i predmetima crvene fleke. Očevici su pričali da su oblaci imali tamnocrvenu boju kao da su na sebi nosili odsjaj dalekog požara.
Godine 1954, 10. aprila, u američkom gradu Davenportu padala je kiša. To ne bi bilo ništa neobično da stanovnici tog grada sutradan nisu sa strahom posmatrali svoje ograde, kuće, automobile. Sve je bile plavo! Čule su se najneverovatnije pretpostavke. Zagonetku su zajedničkim snagama rešili biohemičari i botaničari. Tog proleća su, naime, topole i beli brestovi cvetali veoma obilno i cvetni prah nošen vetrom digao se neobično visoko pa je kasnije, zajedno sa kišom, pao i obojio sve što mu se našlo na putu.
Na Hvaru - Hrvatska je 13. i 23. aprila 1998. godine padala suva prašinu. Mesec dana kasnije u Sarajevu - BIH, je padala kiša žuto-zelene boje. To se ponovilo posle nedelju dana. A, 17. maja 1833. godine u mnogim našim krajevima padala je obojena kiša. Kada su u Zagrebu izračunali srednju količinu prašine koja je pala na jedan kvadratni kilometar, ta količina je iznosila tonu i po! Tako je izračunato da je prilikom ovog fenomena na Jugoslaviju palo preko 230.600 tona prašine.
Padale su i mastiljave kiše koje su nastajale usled hemijskih procesa, crvene su postajale jer su na svom puto nailazile na prašinu vulkanskog porekla koja sadrzi grožđe.
Kiše često sa sobom donose i najneobičnije 'poklone'. Jednom su u Danskoj čitavih 20 minuta padali živi rakovi! U Španiji su jednog dana korpama skupljali žito koje je padalo sa neba! Uzrok je bio snažni vetar koji je u Maroku porušio nekoliko silosa, podigao u vazduh pšenicu i preneo je preko Sredozemnog mora!
U jednoj našoj staroj hronici nalazi se zapis da je 1717. godine padalo brašno na zemlju. U Hondurasu je više puta padala prava kiša riba. 'Kad stanovnici primete tamni oblak iznad planine, odmah pojure u dolinu noseći vedra i razne sudove. Oni dobro znaju da će oblak, čim naiđe, doneti hiljade srdelica na zemlju!'
Napulj i okolina bili su 3. jula 1833. godine izloženi pravom pljusku mandarina i narandži. Stanovnici koji sa pretrpeli ovako snažno bombardovenje, zauzvrat su mogli pokupiti sa svojih terase bar po dve korpe ovog voća!
Juna 1935. godine nad Oranom u Africi pala je 'kiša puževa'. Novine su tada zabeležile: 'Puževi veliki kao polovina nokta pali su sa neba. Sloj puževa na putu je toliko debeo i ljigav da je vožnja veoma opasne'.
Tako vetar zna da se našali, da začudi, uplaši, ali i da daje poklone ljudima.
