Јесте,овој празник код нас се каже Сирни Загозвени,слави се седам недеља пре Бадњак.Палење храстове грање зовемо Поклади.У то време имамо карневали на који играју Кукери.
Словенски обичај (уз преузимање затечених хеленистичких фестивала и карневала), првобитно ради растеривања демона зиме: Коледо/Kolenda/Calendae. У Србији Бадњак и и на истоку Коледа - као и у Русији, Пољској, Белорусији и Украјини.
Коледсрске маске, Лесковац и село Стража (Вршац).
Koliada or
koleda (
Cyrillic: коляда, коледа, колада, коледе) is the traditional
Slavic name for the period from
Christmas to
Epiphany or, more generally, for Slavic Christmas-related rituals, some dating to
pre-Christian times.
[1] It represents a festival or holiday, celebrated at the end of December to honor the sun during the Northern-hemisphere
winter solstice. It also involves groups of singers who visit houses to sing
carols.
[2][3]
The word is still used in modern
Ukrainian("Коляда", Koliadá),
Belarusian (
Каляда, Kalada, Kaliada),
Polish (Szczodre Gody
kolęda[kɔˈlɛnda]),
Bulgarian,
Macedonian,
Serbo-Croatian (
Коледа, Коледе, koleda, kolenda),
Lithuanian (
Kalėdos, Kalėda),
Czech,
Slovak,
Slovene (
koleda) and
Romanian (
Colindă).
[4]
The word used in
Old Church Slavoniclanguage (Колѧда - Kolęnda) sounds closest to the current Polish language pronunciation, as Polish is one of two Slavic languages which retains the nasal vowels of the Proto-Slavic language (the other is closely related Kashubian). One theory states that
Koliada is the name of a cycle of winter rituals stemming from the ancient
calendae[5] as for example the
Kalenda Proclamation.
Коледсрске маске, Лесковац и село Стража (Вршац):
