Šta su crne kugle i čemu su namenjene

[Poli46]

Misteriozne kugle

Vermeer,The Alegory of the Catolic Faith

Slikano oko 1670-ih, Vermeerovo delo takođe pokazuje da su se ove „staklene kuglice“ koristile najmanje 150 godina (prvi panel je stvoren oko 1530-ih) Alegorija je jedna od poslednjih
(ako ne i poslednja) Vermeerovih slika. Priča iza toga je pomalo sumorna i naizgled tužna.
Da bi mogao da se oženi svojom drugom suprugom, Vermeer je morao da pređe u
katoličanstvo, očigledno ne baš iskreno, a slika je bila način da pokaže svoju novu odanost.
Delo se veoma razlikuje od njegovih prethodnih remek-dela, nedostaje mu vrlo karakteristično obimno svetlo koje vidimo na njegovim ranijim delima. Pored toga, previše je religiozan i
simboličan, što ranije nije bilo toliko prisutno u njegovim delima (mada su mnogi od njih
takođe dozvoljavali simbolično čitanje).

 

[Poli46]

Sve su to važna i zanimljiva razmatranja, ali odgovarala bi objavi o Vermeerovim „ogledalima u umetnosti“. U ovom postu moje pitanje bi trebalo da bude drugačije, naime, koliko je verovatno
da je Johannes Vermeer imao ovakvu staklenu kuglu u svom posedu? Gde bi ga dobio, ako da? Kako bi ga koristio (osim što bi ga postavio kao rekvizit za svoje kompozicije)?

Sfere koje prikazuju slične su anđelima u unutrašnjosti mnogih religioznih slika: izgledaju vrlo realno, često hiperrealistično, ali ne verujem da su stvarni modeli za ove prikaze bili pravi anđeli.

 

[Poli46]

Očigledno je napravljena od stakla, visi o plafonu, a smeštena je i među razne vrlo realne
predmete. Oni takođe imaju određeno simboličko značenje (npr. Lobanja bi bila referenca
na sujetu), ali odsjaj u principu više liči na radnu sobu u slikarskom ateljeu.

 

[Poli46]

Ovo je vrlo zanimljiva ploča (ulje na drvetu), koju je stvorio anonimni flamanski majstor oko 1530-ih.
To je relativno malo delo (± 28 k 33 cm), ali puno zamršenih detalja.
Iako je lobanja istaknuta i privlači pažnju, pažnju privlači „unutrašnjost u pozadini“. Ispunjena je brojnim
karakteristikama karakterističnim za flamansku kuću tog doba (uključujući puni triptih postavljen u pozadini
prostorije; slika na slici). Obratite pažnju i na upotrebu bakarne ili bronzane posude kao reflektora za sveće,
kako funkcionalnog uređaja, tako i simboličkog elementa.

Šta je onda ova crna kugla na plafonu?
Šta je tačno? Kako se zvao ovaj predmet? Ko je pravio takve stvari i sa kojim namerama su se koristile
u domaćinstvima?

 

[Poli46]

Koliko je verovatno da su neke od njih bile prisutne i u stvarnom životu? Drugim rečima,
da li su sve te ’staklene kuglice sa krstovima’ plod umetničke fantazije ili je nešto moglo
da se koristi kao uzor za ove kugle?

Sva ova dela sa lobanjama naslikao je neki Simon Luttichuis, holandski slikar britanskog (?) porekla. Kažu da je rođen u Londonu 1610. godine (u holandskoj porodici, možda?),
Ali se kasnije preselio u Amsterdam (do 1649. godine), gde je umro 1661. Prva dva panoa
prikazuju Rembrandtov crtež, pa su verovatno napravljena 1650-ih.

 

[Poli46]

Malo je verovatno da je ova staklena sfera imala sakralno značenje za slikara. U njegovom odsustvu željno je koristio bilo koji drugi predmet koji bi mu omogućio da prikaže zanimljive
odsjaje, na primer, metalne tegle.

 

[Poli46]

Tražeći slične staklene kuglice na slikama, ima nekoliko dela Vincenta Laurensza van der
Vinnea, holandskog slikara iz Harlema (1628–1702). Očigledno je bio vrlo afirmisani slikar
u svoje vreme, ali ima izuzetno malo njegovih slika pored ovih i sličnih Vanita.
Vanita je umetost mrtve prirode koja uključuje razne simbolične predmete dizajnirane da
podsete gledaoca na njihovu smrtnost i na bezvrednost svetovnih dobara i zadovoljstava

Slično mnogim vanitasima, i ovaj bi mogao biti opisan kao Memento mori, ovde ima puno tipičnih markera prolaznosti vremena (npr. Mehurići, peščani sat ili slomljeno staklo). U isto vreme, i pored simboličkog značenja, ovo je samo vrlo (hiper) -realistična mrtva priroda i sa divnom staklenom kuglom na postolju.

 

[Poli46]

Evo još jednog sličnog dela drugog holandskog slikara Pietera Claesza (koji je u stvari bio dobar prijatelj Vincenta van der Vinnea, ovaj drugi je u svojoj kolekciji imao brojne slike prvog).

Vanitas sa violinom i staklenom kuglom (1628)

Ovde je staklena kugla gotovo identična onoj koju je prikazao Vincent van der Vinne
(uključujući i selfie slikara), jedina razlika je što ovde nema postolja.

 

[Poli46]

Povratak na lopte: evo one koju nalazimo na ovoj slici:

Pretpostavljam da ova staklena kugla ovde nije potpuno neutralan predmet. Zaista je isti trik kao i mnoge druge slične lopte, tj. Odražava scenu i slikara, ali ovde se oseća određeni stepen moraliziranja. Interesantno je otkriti oštru razliku u vrhu ovog moraliziranja: ako se na prvom
panelu staklena kugla nalazila u blizini triptiha sa Madonom i Detetom Hristom, ovde vidimo
sliku sasvim drugačije, prilično neozbiljne sadržine.

 

[Poli46]

 

[Poli46]

Linnea Strid
Švedska umetnica Linnea Strid stvara hiperrealistične slike ulja na platnu istražujući tamniju
stranu ljudske psihe prenete vodom kao jedan od njenih glavnih predmeta. Inspirisane ljudskim emocijama, hiperrealistične slike na platnu prikazuju probleme smrtnosti, straha od života i umiranja, anksioznosti i usamljenosti u situacijama koje uključuju vodu.
Na ovoj slici pozabavila se kuglom i svojim odrazom u njoj.

 

[Poli46]

M.C. Escher’s Hand with Reflecting Sphere.

Holandski grafičar poznat po svojim crtežima i grafikama nemogućih, paradoksalnih prostora, Escher se poigrao konceptima kao što su beskonačnost, odraz i simetrija. Radeći na preseku umetnosti, matematike, nauke i poezije, Escherova dela koja su savila um donela su mu
priznanje kritike i priznanje pop kulture.