Град на црногорском приморју. Мртав током читаве године осим у периоду од 1. маја до 15. септембра када овај град постаје седиште свих туриста Русије, српских и црногорских шмекера, шминкера, фенсера, педера, мачо типова, естрадњака и мафијаша.
Свако ко нешто значи на естради, певао је у Будви, у случају да није, никад није ни постојао. Град је познат и по свом ноћном животу који је познат по клубовима као што су Трокадеро (отворени и затворени), Раффаело, Миами, Амбиенте, Топ Хилл, Спарта и сл. Пиће у тим клубовима вас кошта као цело летовање, а улаз нешто мање. Велики је ризик од тежих телесних повреда које вам може нанети неки ђетић. Плаже су лепе, мирне током јутра и преподнева, а после 11 сати почиње да долази сав свет који борави у граду. Вода се запрља муњевитом брзином између 11 и 1, јер стока сељачка баца флаше, пикавце и коре од лубеницу у воду. Током зиме овај град је празан и у њему нема никога, тада је и најлепше јер се уз дивну обалу може мирно прошетати и удисати свеж морски ваздух. Препоручујем обилазак старог града Будве и музеја.
А да питате мог друга, он би вам одговорио овако некако: 'рођен сам у Будви и волим што је тако. Нема ништа љепше него кад прошетате ноћу бечићким плажама док из локала свира гитара, кад посље изласка одете у Школијеру, кад вас пробуди мирис мора, кад шетате ривом док гледате рибарице око вас, кад сесједите на Ричардову и слушате тамбураше, кад се провлачите кроз уске улице Старог града, кад имате изразе које само будвани знају, кад се сви међусобно знате... ''
