Šta nam se to dogodilo pa nas smrt ne dotiče

[Gost 378288]

Prvo- isto k'o Ti, to bi uradili moji hormoni, ne ja...
Lično bih se zahvalila nekome da me ubije brzo i bezbolno...
A vreme? Tehnički gledano u pravu si, samo je pitanje vremena ali to mogu biti godine, čak i decenije.
Evo JA sam prvi put htela da se ubijem sa 5 ili beše 6 godina, nožem, nisam uspela.
Drugi put 1990.
Treći put 2004.
Znači, uopšte nije upitno da li ću, nego KAD, a sad je 2020. Ima ljudi koji su izvršili samoubojstvo sa 80 i nešto...

Ne znam, nisam stručnjak, ali rekao bih da sama činjenica da si nekoliko puta pokušala govori u prilog tome da još nisi načisto sa tim da li želiš da živiš.

Kad čovek odluči da prekine sa životom, on ne pokušava da se ubije već se jednostavno ubije. Recimo, znam za jedan slučaj gde su čoveka slučajno uhvatili ukućani u pokušaju i osujetili ga, posle čega su ga podvrgli neprestanoj pratnji. I to je išlo tako par meseci dok se jednog dana pratilac nije opustio i izašao napolje na brzaka, a njega ostavio samog... kada se vratio kući, pronašao ga je obešenog na tavanu. Eto - čoveku sa čvrstom namerom je i luft od nekoliko desetina minuta sasvim dovoljan.

 

[Manastirka]

Ne znam, nisam stručnjak, ali rekao bih da sama činjenica da si nekoliko puta pokušala govori u prilog tome da još nisi načisto sa tim da li želiš da živiš.

Kad čovek odluči da prekine sa životom, on ne pokušava da se ubije već se jednostavno ubije. Recimo, znam za jedan slučaj gde su čoveka slučajno uhvatili ukućani u pokušaju i osujetili ga, posle čega su ga podvrgli neprestanoj pratnji. I to je išlo tako par meseci dok se jednog dana pratilac nije opustio i izašao napolje na brzaka, a njega ostavio samog... kada se vratio kući, pronašao ga je obešenog na tavanu. Eto - čoveku sa čvrstom namerom je i luft od nekoliko desetina minuta sasvim dovoljan.

Daj bože da si u pravu!

 

[radyu5]

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/...red-lesa-u-kragujevcu-psiholozi-sve-objasnili

Ovo je naslov iz novinskog clanka koji je doneo vest da se u Kragujevcu jutros oko 9 h maskirani napadac sa nozem u ruci posle upada u prodavnicu gde je pretio da ce da se ubije, izasao i nozem sebi prerezao grlo..Ovo bi bila jos jedna tragicna vest u nizu koje se dogadjaju da nije bilo komentara u clanku zbog kog su se usijale društvene mreže, a on glasi :” Ono što je zaprepastilo javnost bila je i hladnokrvnost sugrađana koji su prolazili pored njegovog leša ne osvrćući se, kao da je najnormalnija stvar u pitanju.”,

Kao i komentar:

“ Dr Ivica Mladenović, psihijatar i psihoterapeut iz Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici kaže da vrlo zabrinjava ovakvo ponašanje sugrađana i nedostatak osećaja i empatije prema drugom.”

Sve ovo me je navelo da kao veoma empatucna osoba otvorim temu i pitam:

-Da li se slazete sa ovim sto pisu i izjavljuje psihijatar o empatiji ?
-Šta su ljudi trebali u ovom slucaju da rade i na koji nacin da iskazu svoju empatiju ?

Sve je to normalno za naš narod.

 

[DUH]

Izvini, sad što ovo pišem...nije mi ni najmanja namera da te uvredim i nemoj mi zameriti,ali možda bi trebala potražiti stručnu pomoć.Da se rešiš tih "crnih" misli.Mnogi drugi ljudi sl.razmišljaju u suštini im ništa živo ne fali, samo su razočarani u "trulež" od sistema. Dok se bahate oni koji bi stvarno možda i trebalo da izvrše samoubistvo i svojim "nepostojanjem "reše mnoge druge ljude bede koju sami uzrokuju.Ali,opet se akcenat baca na sistem. Čoveka je lako zameniti drugim čovekom, sistem već malo teže.

Potpuno si u pravu, samo i psihijatri su deo sistema.
Prošla sam svašta. Kad čujem to "stručna pomoć" nije mi dobro. Niti su stručni, a od "pomoći" da ne govorim.
U suštini možeš da računaš da imaš sreće ako naletiš na nezainteresovanog psihijatra, daleko bilo, ima onih koji hoće da te zatvore i drže tamo dok stvarno ne poludiš. 2004. sam bila zatvorena 3 sedmice i niko nije razgovarao sa mnom, da vidiš predstavu: vizita i neka kontrola i moja doktorka kaze citiram: "Lepo napreduje, vezala se za mene, predlažem za pocetak 6 meseci" (A ženu nisam videla, laže, kapiras), i tada uradim najpametniju stvar na svetu: pobegnem tu noć.
Imam jako visok IQ, jesam malo psiho, ali sam intelligent.

 

[Manastirka]

Potpuno si u pravu, samo i psihijatri su deo sistema.
Prošla sam svašta. Kad čujem to "stručna pomoć" nije mi dobro. Niti su stručni, a od "pomoći" da ne govorim.
U suštini možeš da računaš da imaš sreće ako naletiš na nezainteresovanog psihijatra, daleko bilo, ima onih koji hoće da te zatvore i drže tamo dok stvarno ne poludiš. 2004. sam bila zatvorena 3 sedmice i niko nije razgovarao sa mnom, da vidiš predstavu: vizita i neka kontrola i moja doktorka kaze citiram: "Lepo napreduje, vezala se za mene, predlažem za pocetak 6 meseci" (A ženu nisam videla, laže, kapiras), i tada uradim najpametniju stvar na svetu: pobegnem tu noć.
Imam jako visok IQ, jesam malo psiho, ali sam intelligent.

Možda bi trebalo da odeš iz ove zemlje,ako već nisi.Svi smo mi deo sistema, to jest, postali smo malo "psiho", bitno da ne ugrožavamo druge.Sama sebi možeš ipak najviše pomoći.Nisam mislila na tako drastične mere(da te neko strpa " negde"),već da odeš kod nekog psihoterapeuta koji je dobar.Kad ti naiđu "crne misli" i to.Samo ih trebaš izbaciti iz glave, ništa više.

 

[Cosmopolite]

Ne obracamo paznju na zive a kamoli mrtve ...

 

[DUH]

Ne znam, nisam stručnjak, ali rekao bih da sama činjenica da si nekoliko puta pokušala govori u prilog tome da još nisi načisto sa tim da li želiš da živiš.

Pravo u centar.
S'obzirom da je prvi pokušaj bio sa nekih 6 godina znači da mi nešto fali genetski. Možda lučenje serotonina? Možda IQ od 157 po Katelovoj skali, a nikoga u okruženju da je jedva nesto malo iznad "zombi" ponasanja? (Automatski se zene, razmozavaju, idu na posao itd)
Mada, činjenica je da nikad nisam nešto posebno bila srećna što sam živa, ni kad sam bila dete, možda na trenutke na moru i to je to.
Sad? Ne ubijam se jer sam (se) navikla nekako na ovaj "so called life".

 

[radyu5]

Ne znam, nisam stručnjak, ali rekao bih da sama činjenica da si nekoliko puta pokušala govori u prilog tome da još nisi načisto sa tim da li želiš da živiš.

Kad čovek odluči da prekine sa životom, on ne pokušava da se ubije već se jednostavno ubije. Recimo, znam za jedan slučaj gde su čoveka slučajno uhvatili ukućani u pokušaju i osujetili ga, posle čega su ga podvrgli neprestanoj pratnji. I to je išlo tako par meseci dok se jednog dana pratilac nije opustio i izašao napolje na brzaka, a njega ostavio samog... kada se vratio kući, pronašao ga je obešenog na tavanu. Eto - čoveku sa čvrstom namerom je i luft od nekoliko desetina minuta sasvim dovoljan.

Tako je bre. Šta čekaš M4j4. Navali.

 

[DUH]

Čekam neki parabelum

 

[radyu5]

Čekam neki parabelum

A još kada bi bio i petak...

 

[Nina]

Na zalost danasnji mediji kreiraju stvarnost i karakter ljudi kroz ovakve clanke kojim optuzuju ljude za sve i svasta , u ovom slucaju za nedostatak empatije,sto nema blagfe veze sa stvarnoscu jer kako u konkretnom slucaju su ljudi tog jutra pored nekoliko policajaca trebali da budu empaticni.Da se guraju u redu da gledaju mrtvog coveka, da placu, da pocnu da pale svece, donose cvece na trotoar i slicno.

Zbog toga su se danas drustvene mreze usijale, jer policija nije radila svoj posao kako treba u smislu da su ogradili prostor oko lesa, da su les prekrili carsavom , da su kretanje ljudi usmeravali u drugom pravcu dok se radio uvidjaj i slicno.Pri tom je pokojnik pre samoubistva vitlao sa dva noza ispred nosa policije..ko je od gradjana tada mogao da pridje ili bilo sta da uradi kada vec policija nije.

Pre ce biti da drzava kroz svoje institucije nije emapticna prema svojim gradjanima.

 

[Van razuma]

Da, priznajem da sam se tu ogrešio o sopstveni moral i sopstvenu ideju humanosti... ali bilo je to u naučne svrhe, hteo sam malo da testiram psihologiju mase.

Sad upamti dobro, da ne pogresis opet...

 

[gost 424003]

Kakva smrt phaa, ja sam jači. Nisam dizao ruku na sebe a bilo je prilika, uvijek se završavalo na mislima, par puta sam stvarno morao da opominjem ljude da ću se ubiti ako ne prestanu.
Nemam taj osjećaj kad neko umre da idem na saučešće/sahranu, ne doživljavam smrt kao nešto negativno/loše.

Majo kako si sad, je li sve ok?

 

[DUH]

Nemam taj osjećaj kad neko umre da idem na saučešće/sahranu, ne doživljavam smrt kao nešto negativno/loše.

Majo kako si sad, je li sve ok?

Pa to.
Ako je ovakvo razmišljanje ok, onda sam ja uvek ok haha

 

[Susan Sto Helit]

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/...red-lesa-u-kragujevcu-psiholozi-sve-objasnili

Ovo je naslov iz novinskog clanka koji je doneo vest da se u Kragujevcu jutros oko 9 h maskirani napadac sa nozem u ruci posle upada u prodavnicu gde je pretio da ce da se ubije, izasao i nozem sebi prerezao grlo..Ovo bi bila jos jedna tragicna vest u nizu koje se dogadjaju da nije bilo komentara u clanku zbog kog su se usijale društvene mreže, a on glasi :” Ono što je zaprepastilo javnost bila je i hladnokrvnost sugrađana koji su prolazili pored njegovog leša ne osvrćući se, kao da je najnormalnija stvar u pitanju.”,

Kao i komentar:

“ Dr Ivica Mladenović, psihijatar i psihoterapeut iz Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici kaže da vrlo zabrinjava ovakvo ponašanje sugrađana i nedostatak osećaja i empatije prema drugom.”

Sve ovo me je navelo da kao veoma empatucna osoba otvorim temu i pitam:

-Da li se slazete sa ovim sto pisu i izjavljuje psihijatar o empatiji ?
-Šta su ljudi trebali u ovom slucaju da rade i na koji nacin da iskazu svoju empatiju ?

Ovo mi izgleda kao da si opisala događaj u nekom američanskom gradu. Do pre nekako bio bi nezamisliv ovde, ali ceo svet se amerikanizavao, što ne bi i mi, najzad? Bilo je pitanje vremena.


Naravno da je zabrinjavajuće ako prođeš kraj zaklanog čoveka na ulici ko pored turskog groblja. Reakcja "normalnog" čoveka? Da pozove hitnu, da priđe zaklanom, da vidi jel mu on lično može pomoć i pre nego dođe hitna, mislim o čemu pričam? Svi znamo šta bi bila "normalna" reakcija, ali više nismo normalni, jel.

 

[gost 424003]

Jeste
Podigni granicu

Ko zna oće li se i tih 50 dočekati, odakle ja znam šta će biti. Znam samo da mi je dovoljno da pred spavanje iskreno poželim da umrem i samo zaspem...gotovo, umro čoek na spavanju, okinulo ga srce.

Zamisli da poželim da ubrzam život, zaspem i probudim se nakon 20 godina. Pojima nemam odakle ja tu, ko mi je prijatelj a ko ne. Jednom zamalo to uradih ali se srećom predomislih.

Čudan ovaj život, možda mi je poslednji.

 

[Van razuma]

Ko zna oće li se i tih 50 dočekati, odakle ja znam šta će biti. Znam samo da mi je dovoljno da pred spavanje iskreno poželim da umrem i samo zaspem...gotovo, umro čoek na spavanju, okinulo ga srce.

Zamisli da poželim da ubrzam život, zaspem i probudim se nakon 20 godina. Pojima nemam odakle ja tu, ko mi je prijatelj a ko ne. Jednom zamalo to uradih ali se srećom predomislih.

Čudan ovaj život, možda mi je poslednji.

Pu, pu, daleko bilo...

 

[aeternum]

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/...red-lesa-u-kragujevcu-psiholozi-sve-objasnili

Ovo je naslov iz novinskog clanka koji je doneo vest da se u Kragujevcu jutros oko 9 h maskirani napadac sa nozem u ruci posle upada u prodavnicu gde je pretio da ce da se ubije, izasao i nozem sebi prerezao grlo..Ovo bi bila jos jedna tragicna vest u nizu koje se dogadjaju da nije bilo komentara u clanku zbog kog su se usijale društvene mreže, a on glasi :” Ono što je zaprepastilo javnost bila je i hladnokrvnost sugrađana koji su prolazili pored njegovog leša ne osvrćući se, kao da je najnormalnija stvar u pitanju.”,

Kao i komentar:

“ Dr Ivica Mladenović, psihijatar i psihoterapeut iz Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici kaže da vrlo zabrinjava ovakvo ponašanje sugrađana i nedostatak osećaja i empatije prema drugom.”

Sve ovo me je navelo da kao veoma empatucna osoba otvorim temu i pitam:

-Da li se slazete sa ovim sto pisu i izjavljuje psihijatar o empatiji ?
-Šta su ljudi trebali u ovom slucaju da rade i na koji nacin da iskazu svoju empatiju ?

Nedostatak osećaja i empatije prema drugom je veliki psihicki poremecaj
i ne slazem se sa time sto je napisano.
Nema opravdanja za to da covek takav postane.
Gubitak ljudskosti se ne moze opravdati.
Takvi ljudi koje nista ne dotice nisu ljudi.

 

[DUH]

"I'm not became heartless.
I only learned to use my heart less."
Eto.

 

[Enina]

Neimastinja

 

[Обилић]

...
u Kragujevcu jutros oko 9 h
maskirani napadac sa nozem u ruci posle upada u prodavnicu gde je pretio da ce da se ubije,
izasao i nozem sebi prerezao grlo..
...
” Ono što je zaprepastilo javnost bila je i hladnokrvnost sugrađana koji su prolazili pored njegovog leša ne osvrćući se,
...
“ Dr Ivica Mladenović, psihijatar i psihoterapeut iz Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici kaže
da vrlo zabrinjava ovakvo ponašanje sugrađana i nedostatak osećaja i empatije prema drugom.”
...
-Da li se slazete sa ovim sto pisu i izjavljuje psihijatar o empatiji ?
-Šta su ljudi trebali u ovom slucaju da rade i na koji nacin da iskazu svoju empatiju ?

1986. године сам ишао у Немачку да купим неке музичке инструменте.
Спремајући се за пут, јурцао сам по Београду
и у једном тренутку испред своје општине видим човек лежи на земљи.

Пошто је било 5 минута до краја радног времена,
само га заобиђох,
али краичком ока видех да му ни било ко други не поможе ...

Пар дана касније, у Франкфурту,
сиђох са локалног буса у неком приградском насељу.
Обратих се брачном пару показујући папирић са адресом
и на моје изненађење они ме одведоше до улице и броја који сам тражио !

Касније сам размишљао :
" Јеее, у Београду ти нико не би помогао ни да умиреш,
у Немачкој те уз осмех воде до адресе коју тражиш ..!"

Још касније сам схватио :
Није све тако црно ни бело,
тада када се мени страшно журило - можда су и други имали својих проблема ?
А то што су неки Немци били уљудни и предусретљиви - е па има и код нас таквих људи.

Пре свега младих !
Из старије популације такви су само културни, ови други су се препустили својим фрустрацијама ...

 

[Enina]

Vecina se zali na zivot,ove sto ja znam.Nema posla,problemi se zive.