Шта нам је чинити?

[Van_Helsing]

Живим у малом месту где је омиљено место за игру, састајање и дружење деце предшколског и школског узраста, школско двориште. Пошто је настава само пре подне, поподне двориште врви од дечурлије. До предвече су ту баш малишани, на тобоганима, жирафама, љуљашкама, мало старији на фудбалу, возе се тротинети, бицикла... Ма, милина. Е, увече се ту састају друштванца тинејџера. Нека, и треба. Али... Јуче пре подне са мојим клинцима, нађем разбацане 'унучиће' вотке, празне лименке гуаране и пива, а на сред фудбалског игралишта разбијену чашу. Покупим ја то, бацим у контејнер, кад данас иста слика. Лименке, кесе од грицкалица, флашице, на све стране.
Сад, не бих да пишем о томе да ли нам, и колико, омладина пије, то је већ друга тема, али ме страшно иритира та неодговорност прем лепо уређеном окружењу. Подшишана трава, дрвеће, клупице, и гомила смећа. Питам се, да ли би, да ја јуче нисам скупио, уопште приметили смеће око себе, па би само додали и данашњу туру?!
У реду је дружити се, али сине, кад завршите, смеће у контејнер, или канте, има их...
Предугачак увод у питање, али шта ћу. Сад ме занима, како поправити однос омладине према животном окружењу? Да ли је потребан предмет, типа екологије, као самосталан? Или је, ипак, кривица до нас родитеља? Уосталом, шта нам је чинити?

 

[Lorelajn]

Valjda je do vaspitanja. Kao sto postoje ljudi koji bacaju pikavce i zvake svuda gde se zateknu tako i ovo.

Posto nemam decu, ne bih da izjavljujem neke stvari.
Koliko se secam mi nismo ucili u skoli posebno da ne bacas flase po ulici i parkovima, neke stvari su se ucile kod kuce.

 

[Zgibnjev]

Млад сам, тако да вам слободно могу рећи да у основној школи постоји предмет ,,чувари природе" и ,,свет око нас", тако да дете већ од првог разреда основне школе има додира са предметимима који јасно говоре о битности очувања природе, колико је важнa еколошка, а и културолошка свест. Касније деца уче о глобалном загревању, колико је отпаду потребно времена да се разгради, о рециклажи и зашто је она битна, итд... С друге стране, деца не могу бити крива, немогуће је оптужити дете за нешто, а да то оно исто није видело од свог родитеља, брата/сестре, где детету такво понашање постане друштвено прихватљиво

 

[gost 434892]

Живим у малом месту где је омиљено место за игру, састајање и дружење деце предшколског и школског узраста, школско двориште. Пошто је настава само пре подне, поподне двориште врви од дечурлије. До предвече су ту баш малишани, на тобоганима, жирафама, љуљашкама, мало старији на фудбалу, возе се тротинети, бицикла... Ма, милина. Е, увече се ту састају друштванца тинејџера. Нека, и треба. Али... Јуче пре подне са мојим клинцима, нађем разбацане 'унучиће' вотке, празне лименке гуаране и пива, а на сред фудбалског игралишта разбијену чашу. Покупим ја то, бацим у контејнер, кад данас иста слика. Лименке, кесе од грицкалица, флашице, на све стране.
Сад, не бих да пишем о томе да ли нам, и колико, омладина пије, то је већ друга тема, али ме страшно иритира та неодговорност прем лепо уређеном окружењу. Подшишана трава, дрвеће, клупице, и гомила смећа. Питам се, да ли би, да ја јуче нисам скупио, уопште приметили смеће око себе, па би само додали и данашњу туру?!
У реду је дружити се, али сине, кад завршите, смеће у контејнер, или канте, има их...
Предугачак увод у питање, али шта ћу. Сад ме занима, како поправити однос омладине према животном окружењу? Да ли је потребан предмет, типа екологије, као самосталан? Или је, ипак, кривица до нас родитеља? Уосталом, шта нам је чинити?

Моји другови из једног периферног дела мог града су баш сами одрђавали терене. Косили, фарбали, правили кошеве, изливали бетон за терен...

 

[Plant]

U blizini naše škole ima mala zelena površina koji zovemo "Parkić narkić"..

Живим у малом месту где је омиљено место за игру, састајање и дружење деце предшколског и школског узраста, школско двориште. Пошто је настава само пре подне, поподне двориште врви од дечурлије. До предвече су ту баш малишани, на тобоганима, жирафама, љуљашкама, мало старији на фудбалу, возе се тротинети, бицикла... Ма, милина. Е, увече се ту састају друштванца тинејџера. Нека, и треба. Али... Јуче пре подне са мојим клинцима, нађем разбацане 'унучиће' вотке, празне лименке гуаране и пива, а на сред фудбалског игралишта разбијену чашу. Покупим ја то, бацим у контејнер, кад данас иста слика. Лименке, кесе од грицкалица, флашице, на све стране.
Сад, не бих да пишем о томе да ли нам, и колико, омладина пије, то је већ друга тема, али ме страшно иритира та неодговорност прем лепо уређеном окружењу. Подшишана трава, дрвеће, клупице, и гомила смећа. Питам се, да ли би, да ја јуче нисам скупио, уопште приметили смеће око себе, па би само додали и данашњу туру?!
У реду је дружити се, али сине, кад завршите, смеће у контејнер, или канте, има их...
Предугачак увод у питање, али шта ћу. Сад ме занима, како поправити однос омладине према животном окружењу? Да ли је потребан предмет, типа екологије, као самосталан? Или је, ипак, кривица до нас родитеља? Уосталом, шта нам је чинити?

To je blaža varijanta.. To je izraz prezira mladeži.. nezadovoljstva i beznađa.. prezir prema društvu u kojemu su se ne svojom voljom, slučajno našli..
Može i gore.. špricevi, igle.. i toga ima .

U Moskvi je to rešeno tako da su doveli Tadžikistance u gradskom komunalnom..
I mi treba da uvezemo, neke koji žive 'lošije od nas.

 

[Jasna]

Parkić narkić..

Nema tu leka. Skuplja đubre onaj kome smeta.

 

[Plant]

Parkić narkić..

Nema tu leka. Skuplja đubre onaj kome smeta.

U pravu si..Meni smeta.. i kada bi smo bili u većini.. pobedili bi manjinu..

 

[Van_Helsing]

Parkić narkić..

Nema tu leka. Skuplja đubre onaj kome smeta.

То је и мени пало на памет. Ми, којима смета ћемо заувек чистити за онима којима је свеједно.

 

[Van_Helsing]