Šta može da se nauči od Spartanaca...

[Sensei]

Antička Sparta je bila organizovana na jedinstven način.

Cela ideja privatnih odnosa, privatne svojine, bila je anatema za spartanski sistem vrednosti i isključena po ustavnom zakonu.

Često se primećuje da je u staroj Sparti vojništvo išlo pod parolom „jedan za sve, i svi za jednog“ koji se protezao i na intimnost.

Stariji čovek koji je imao mladu ženu mogao je da preporuči nekog vrlog i odobrenog mladića; da bi od njega dobila dete, koje bi nasledilo dobre osobine oca a stariji čovek bi tako dobio sebi sina.

S druge strane, pošten čovek koji je voleo udatu ženu zbog njene skromnosti i blagonaklonosti prema njenoj deci, mogao bi, bez formalnosti, moliti njenog muža, da on mu je preda da je on odgaja i njenu decu kao svoje.

” Ni preljuba ni preljubnici nisu postojali u Plutarhovoj Sparti, jer taj koncept nije imao značenje. U državi čije postojanje zavisi od visoke stope nataliteta, vernost je bila osećaj bez ikakvih posledica.”

 

[Sensei]

Upotreba braka za sticanje dobre dece proširila se čak i na njegovu predstavu o vernosti. Dok su ekonomske reforme nalagale zajednicu dobara, njegove socijalne reforme su predviđale zajednicu žena. Osnova za ovo deljenje udatih žena nije bila orgijastična, već je odražavala verovanje da deca nisu toliko vlasništvo svojih roditelja koliko celog Komonvelta.

Da bi osigurao dobar uzgoj, Likurg nije dozvolio da njegovi građani, budući arsenal države, budu rođeni od prvih koji su došli, već od najboljih ljudi koji su se mogli naći. Očuvanje zajedništva, najbolji građanin vojnici dali su ženi novo značenje. Ustavom Sparte nisu bile dozvoljene uske emocije. Sva pitanja, uključujući seksualne usluge i rađanje dece, bila su obavezna da osiguraju ratnika najboljeg kalibra.

 

[Sensei]

Zajedničke trpezarije

Drugi način da se stvori jednakost bila je spartanska institucija sissitia (ta syssitia), praksa koja je zahtevala da svi Spartanci jedu zajedno u zajedničkim trpezarijama. Sa stvaranjem trpezarije, svi su jeli istu hranu, podstičući osećaj jednakosti. Plutarh opisuje instituciju kao da se sastoji od kompanija („sisitia“ ili „grupe koje se zajedno jedu“) od petnaestak muškaraca, od kojih je svaki bio obavezan da unese i doprinese svakog meseca po bušel obroka, osam galona vina, pet funti sira, dve i po funte smokava, i malo novca za kupovinu mesa ili ribe.

Kada bi bilo koji član prineo ličnu žrtvu bogovima, on bi poslao neki deo na sissition, a kada bi bilo koji član lovio, poslao je deo životinje koju je ubio, da podeli sa svojim prijateljima. Lična žrtvovanja ove vrste i lov bili su jedini izgovori koji su dozvoljavali čoveku da opravda jelo u sopstvenoj kući, umesto u trpezariji (sissition): inače se od muškaraca očekivalo da svakodnevno jedu sa svojim saborskim drugovima. Čak se i od kraljeva očekivalo da učestvuju u trpezariji i da ne jedu privatno kod kuće sa svojim ženama. Spartanske žene su očigledno jele zajedno i provodile većinu vremena jedna sa drugom, a ne sa svojim muževima ili sinovima starijim od sedam godina.

 

[Sensei]

Obrazovanje dečaka

Likurg je takođe bio zaslužan za razvoj agoge (agōgē). kada napune sedam godina, staranje svih dečaka preuzima vojska. Likurg je započeo njihovo obrazovanje lično. Odatle ih je podelio na trupe, dajući čin kapetana dečacima sa najboljim rasuđivanjem i sposobnostima u borbi. Ostale dečake bi kapetani upućivali, ali i kažnjavali da ih nauče poslušnosti i da ih fizički i psihički ojačaju. Uporedo sa ovom strogom poslušnošću, dečaci su učili da budu smireni i kako da dobijaju bitke. Starešine bi pazile na dečake, ohrabrujući ih da se bore jedni sa drugima kako bi procenili njihov borbeni potencijal. Dečacima je dat po jedan ogrtač koji će trajati tokom cele godine. Nije im bilo dozvoljeno da se kupaju i morali su sami da prave korita od trske iz obližnje reke

 

[sasasta]

koliko je judaizam i religije nakon njega zatucao stanovnistvo