Šta može da se nauči iz ovih slika?

[Poli46]

https://drawpaintacademy.com/dramatic-paintings
by Dan Scott

Ove slike pokazuju koliko moćna umetnost može biti i koliko emocija možemo da
prikažemo kao umetnici. Čak i ako više volite šarene i prijatne scene, još uvek ima
mnogo toga da se nauči iz tehnika koje se koriste na ovim dramatičnim slikama.
Razmislite samo o tome ..

Andrew Wyeth, Christina's World, 1948

Ova dramatična slika Endrua Vajeta prikazuje usamljenu i izazovnu prirodu
„Kristininog sveta“. Kristina je mlada devojka koja izgleda nasukana usred polja
i gleda u kuću u daljini. Veruje se da je bolovala od neuromišićne bolesti koja joj
je sprečavala da hoda. Vajet slika sa visokim nivoom detalja i dosadnom paletom
boja. Mnogi su ovaj stil slikanja nazvali "magijskim realizmom".

Claude Monet, Camille on Her Deathbed, 1879

Slika Kloda Monea iznad je u oštroj suprotnosti sa živopisnim i energičnim pejzažima koji
su nam poznatiji. Snima poslednje trenutke njegove žene na samrti. Umrla je u mladosti
od 32 godine, nakon što je pretrpela razna medicinska stanja.
Mone je rekao prijatelju o ovoj slici...
„Ne možete znati... opsesija, radost, muka mojih dana... Bio sam na samrti jedne dame
koja mi je bila, i još mi je bila veoma draga... Zatekao sam sebe kako buljim u [njeno]
tragično lice, automatski pokušava da identifikuje stvari kao što su proporcije svetlosti".

 

[Poli46]

Edgar Degas, L’Absinthe, 1875-1876

Ovo je tako moćna slika Edgara Dega. Prikazuje nepovezan i tužan par. Žena ima
bledo zeleno piće ispred sebe, a to je apsint. Dva subjekta su zapravo bili Degasovi prijatelji. Elen Andre je bila glumica i umetnički model, a Marselin Desbuten je bio umetnik i graver. Obe su njihove karijere bile pogođene ovom slikom i Degas je
morao javno da objavi da njih dvoje zapravo nisu alkoholičari.
Mnogo toga se dešava na slici, a ipak postoji takav osećaj praznine.

Edvard Munch, The Sick Child (Det Syke Barn), 1885

Edvard Munk je poznat po svojim dramatičnim i evokativnim slikama. Većina ljudi će
biti upoznata sa njegovom slikom "Vrisak". Ali za mene je gornja slika mnogo dramatičnija. Predstavlja „bolesno dete“ sa roditeljem, članom porodice ili bliskim prijateljem. Bolesno dete je zapravo Munkova sestra, koja je umrla od tuberkuloze.
Ona je prikazana kao krhka i slaba, verovatno u poslednjim trenucima.
Rad četkica je haotičan, a subjekti su izobličeni.
Boje izgledaju blatnjavo i perspektiva izgleda nezgodno, ali izgleda da je ovo
namerno. To stvara osećaj nelagodnosti na slici.

 

[Poli46]

Edward Hopper, Automat, 1927

Ova slika je slična ranijoj Degasovoj slici po tome što prikazuje izolovanu ženu sa pogledom bez pogleda. U ovom slučaju, žena sedi sama u automatu. Hoper je prikazivao opštu usamljenost i izolovanost pojedinca unutar urbanog društva u to vreme.
Automat je restoran u kome se jednostavna hrana i piće služe putem automata.
Ovo je važno jer ponavlja izolaciju subjekta - ona može da jede vani bez ikakve interakcije sa drugim ljudima.
Subjektu je skinuta jedna rukavica da drži kafu. Ovo ukazuje da je nameravala
samo na kratko da se zaustavi pre nego što se odvažila da se vrati napolje.
Smatra se da je Hoperova žena bila tema za ovu sliku, ali ju je Hoper naslikao
mlađim crtama lica.

Francis Bacon, Businessman I, 1952 or Man’s Head, 1952

Ova slika prikazuje subjekta koji poludi od pomisli da ostane okupirani biznismen. Ova slika je nekako onako kako sam se osećao dok sam radio kao računovođa... (šalim se, ali ne baš). Izgleda da je "biznismen" zarobljen u staklenoj kutiji, što ukazuje na njegovu izolaciju. Čini se da je užasnut životom koji mora da živi, a ipak zaglavljen u tom životu.
Lice mu je izobličeno, a boje nisu ništa drugo do sive i dosadno plave. Ovo nije tehničko remek-delo, ali je svakako moćno.

 

[Poli46]

Pablo Picasso, Old Guitarist, 1903

Ovo je jedna od slika Pabla Pikasa iz njegovog "plavog perioda", koji je trajao od 1901. do 1904. godine. Čini se da je slika pod uticajem ekspresionističkog umetničkog pokreta, njegovog angažovanja sa siromašnima, sopstvene borbe i samoubistva bliskog prijatelja Karlosa Kasagemasa. . Kao i kod većine slika koje je Pikaso stvorio tokom "plavog perioda", postoji slaba tema prikazana dosadnim plavim. Subjekt je mršav i ima izdužene crte lica.
Hvata gitaru, koja je obojena tamno narandžastom bojom i predstavlja jedinu značajnu promenu boje na slici. Čini se da gitara predstavlja jedini izvor života subjekta.

Zanimljiva činjenica: Pregledi kustosa otkrili su najmanje dve druge slike ispod Starog gitariste. Ispod je slika jednog od subjekata na ovim slikama.

Ilya Repin, Ivan the Terrible and His Son Ivan, 1885

Slika iznad Ilje Repina prikazuje užasnu scenu sa Ivanom Groznim koji drži svog smrtno ranjenog sina, carevića Ivana Ivanoviča. Veruje se da je smrtonosnu ranu zadao Ivan Grozni. Rjepin je svakako uhvatio ožalošćeni pogled Ivana Groznog. Postoji pametan kontrast između živopisnih crvenih u prvom planu i na subjektu i zagasitog i tamnozelenog u pozadini. Nivo detalja takođe fokusira vašu pažnju na dve teme.
Ovo je jedna od najpoznatijih i najkontroverznijih slika u Rusiji. Dva puta je
vandalizovana zbog svoje kontroverze, jednom 1913. i jednom 2018. godine.

 

[Poli46]

Vincent van Gogh, Sorrowing Old Man (At Eternity's Gate), 1890

Ova slika Vincenta van Goga prikazuje "tužnog starca" koji izgleda kao da je na kraju svog puta. Slika je završena tokom relapsa zdravlja oko dva meseca pre Van Gogove smrti. Zasnovana je na litografiji i nekoliko crteža koje je ranije napravio. O crtežima je rekao:
„Danas i juče sam nacrtao dve figure starca sa laktovima na kolenima i glavom u rukama. Jednom sam to uradio od Šuitemejkera i uvek sam zadržao crtež, jer sam želeo da to uradim bolje drugi put. Možda sam Uradiću i litografiju. Kakav lep prizor pravi stari radnik, u svom zakrpljenom odelu od bombazina sa ćelavom glavom."

Većina drugih dramatičnih slika u ovoj temi ima dosadne i tamne boje. U pravom van Gogovom stilu, išao je protivno i naslikao ovu dramatičnu temu relativno živopisnom paletom.

Dan Scott
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
U ovoj konstataciji Dan Skota ne bih se baš složila s njim.
Van Gogova slika je bledih boja,suprotno živoj paleti ostalih slika.
Kod Ilje Repina boje naglašavaju dramatičnost scene i vrlo su žive
i jake.
ps.. @Sensei..ne daj temu nikome.