"Ako je sve ovo tačno" ...
To je priča koja je ispričana samo iz jednog ugla - ugla ubice, koji kaže da ne bi izvršio ubistvo da je znao kako je u zatvoru (tako sam kaže). Pa da li je moguće da u trenutku ubistva nije znao da će provesti godine i godine na robiji? Ako nije znao, onda je ubio u afektu; ali s obzirom da je ubistvo (iz osvete) planirao godinu dana i vrlo temeljno se za njega organizovao, to nije afekt; to je pomračeno stanje uma na duže staze. Ovde nema ni trunke kajanja zbog oduzetih života (a kod zdravih ljudi to je teško breme); ima kajanja samo zbog robijanja.
Kao drugo, meni je iz ove ispovesti očigledno da je on za svoju finansijsku propast okrivio grupicu pijanih ljudi koji su mu stalno rasterivali goste iz kafane, pa mu je zato pukao posao. Da li vama to deluje realno? Koliko je pijanaca koji obilaze kafane a da te kafane opstaju?
Ako mu verujete na reč, njega su ti isti ljudi pretukli i životno ugrozili. Ali, da li je bilo tako? Ko će o tome da posvedoči?
I na kraju: i ta trojica ubijenih imali su roditelje, ili žene, ili decu, i pitam se kako bi izgledalo svedočenje nekog od njima bliskih?
Mnoge slične priče pogodne su za manipulaciju, odnosno kritiku sistema, ali ne znači da su 100% istinite i da je - iako je pravosudnji i kazneni sistem truo - taj sistem omanuo u konkretnom slučaju.
Imala sam veliku ljubav u mladosti, dečka, lepog i pametnog, kome je otac preko veze izdejstvovao jednogodišnji zatvor da ga "malo prevaspita". Nikad ne biste, na prvi pogled, rekli da je moja ljubav bila - sociopata. Bila sam mlada i neiskusna pa nisam znala šta nije u redu s njim, međutim, osećala sam da postoji neki krupniji feler.
Momka su u zatvoru silovala trojica, nakon čega je doživeo nervni slom. Kada je lekar ustanovio oporavak, momak je pušten da radi u zatvorskoj radionici. Već prvog dana ubio je dvojicu svojih mučitelja (treći je u međuvremenu odležao kaznu), jer je to - po sopstvenom priznanju - i planirao svih meseci dok je bio u zatvorskoj bolnici. Naravno, i on je, kao i mnoge žrtve, pre silovanja molio, pisao nadležnima da ga premeste, jer je slutio šta će se desiti. U tom smislu postoji onaj gorak ukus u ustima: a šta bi bilo da su ga premestili, i zašto nisu? I gde je tu pravda? Ako je već nema, treba uzeti topuze pa je isterivati na način kako to ljudi rade hiljadama godina: ubijanjem. Ali ne lezi vraže, lanac osvete čine alke, pa ako krenete po sistemu "oko za oko, zub za zub", ostaćete slepi i bezubi generacijama unapred.
Pa kad sam već kod momka iz moje mladosti:
on bi vam, da je živ, ubedljivo ispričao dirljivu o nepravdi koja ga je snašla. Mislili biste, gledajući mu u lepe oči, da je nevino janje. Odlično je manipulisao svojom zatvorskom tragedijom, uplićući u nju događaje i ljude koji, realno, nisu imali nikakve veze sa njom. Nije bio paranoičan; vrlo smišljeno optuživao je ljude kojima je, iz nekih razloga, hteo da se osveti.
Za dvostruko ubistvo dobio je 12 godina; posle 10 je pušten. Komisiji je ispričao šta planira sa životom na slobodi: naučenu priču, onu koju je smatrao najprijemčivijom i dobitnom kod socijalnog radnika i psihologa. Kao, upisaće fakultet, radiće, oženiće se i imati porodicu. U suštini, ni do čega od nabrojanog nije mu bilo stalo. Bio je zverka istog kalibra kao njegovi silovatelji, samo harizmatičniji.
Njegova tragedija počinje mnogo pre zatvora i silovanja: iz kuće, od oca. Sistem je trebalo, mnogo ranije, da ga skloni od ljudi nedostojnih roditeljstva.
Ovaj čovek sa klipa trebalo je da nauči da se protiv sistema ne vredi boriti ubijanjem nekolicine baraba. Ali on nije sazdan od takvog materijala da bi to shvatio i prihvatio.
Daj bože da je shvatio makar nešto za ovih 16 godina, osim da je zatvor neprijatno mesto, i da za koju godinu ne sledi nastavak o ubistvu policajaca, sudija i raznih karaktera koji su možda učestvovali, ili možda nisu, u njegovom padu.
