Zaista, šta je život ?
Da li je život neprestano traganje za nečim za čime čeznemo ?
Za nečim za šta mislimo da nam je neophodno.
A onda posle nekog vremena shvatimo u kolikoj smo zabludi bili.
Prolaze nam dragoceni minuti, sati, dani, godine, decenije.
Prolaze i cure dok mi zacrtavamo neke ciljeve za koje nismo ni sigurni da ćemo ih ikada dostići.
Znači, sami sebi krademo dragoceno vreme koje leti u nepovrat.
Dozvoljavamo sebi taj luksuz, da nam neke svakodnevne stvari odvraćaju pažnju od nekih možda važnijih stvari.
A te stvari, ti momenti, se možda nikada neće ponoviti. Momenat ili tren,to čini život.
Sekunde, od njih je život satkan.
Prvi sekund je momenat kada se rodimo, prvi udisaj pluća, prvi plač.
Sekund detinjstva, sekund školovanja i odrastanja.
Sekund prve ljubavi, sekund prvog poljubca.
Sekund prve patnje, posle prve velike izgubljene ljubavi.
Sekund karijere, sekund odluke za stupanje u brak.
Sekund donošenja novog života na svet. Sekund roditeljstva.
Sekund starosti i konačan kraj.
Trčimo kroz život, jurcamo. Brinemo o drugima, pružamo im ljubav.
Dajemo sebe bez milosti. Nekada se razočaramo jako.
Razočaramo se jer shvatimo da smo dali sve, a ništa nismo dobili za uzvrat.
Možda malo, ali ne dovoljno. Ne dovoljno da se napravi balans.
Ne dovoljno da se naša utrošena energija makar malo povrati.
Osećamo se staro i ako to nismo, istrošeno.
Postajemo senke svojih sopstvenih bića, senke sebe samih.
Nadamo se, čekamo, možda će ipak biti bolje.
Strpljenja, samo strpljenja.
Da, ali, sekunde lete i nestaju...
Eto, pitam Vas : Šta je to život ?
Helena.
Pozdrav.
