Sta je to TUNEL EFEKAT?

[Holy1]

Pozdrav.

Da li neko može prostim jezikom na nekom primeru da mi objasni tunel efekat?

Hvala

 

[Storage Temptation]

Kada čestica kvantno taneluje kroz nešto

 

[The Graeat Gatsby]

Pozdrav.

Da li neko može prostim jezikom na nekom primeru da mi objasni tunel efekat?

Hvala

Тунел ефекат, не знам.
Асоцира на тунел који пролази кроз планине?

 

[cronnin]

Елементарне честице поседују дуалну пророду која је таласно-механичка, што значи да се понекад понашају као прави механички објекти, рецимо куглице, а некад као облак енергије чије је стање описано таласном функцијом. Квадрат амплитуде таласне функције даје густину вероватноће да ће се та честица наћи на неком месту, онда када покушаш да установиш где је, тј. када је посматраш. То место није потпуно једнозначно, већ постоји вероватноћа да ће честица бити мало лево или мало десно. Када честица наилази на баријеру чија је енергија само мало већа од онога што би она могла да "савлада", у нормалном свету не би могла да је превазиђе. Значи лопта која може да одскочи 3 m од земље, не може да прескочи зид који је висок 3,4 m. У микросвету постоји врло мала, али коначна вероватноћа да се та честица нађе и са друге стране баријере коју не би требало да може да пређе, а то се и дешава.


Ево је анимација. Запази да мали део облака ипак пролази на десну страну, а да део таласа који се одбија губи енергију:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/50/EffetTunnel.gif


А ево и корисних линкова из Физике за IV разред гимназије:

• честица у потенцијалној јами
• пролаз кроз потенцијалну баријеру

 

[Holy1]

Елементарне честице поседују дуалну пророду која је таласно-механичка, што значи да се понекад понашају као прави механички објекти, рецимо куглице, а некад као облак енергије чије је стање описано таласном функцијом. Квадрат амплитуде таласне функције даје густину вероватноће да ће се та честица наћи на неком месту, онда када покушаш да установиш где је, тј. када је посматраш. То место није потпуно једнозначно, већ постоји вероватноћа да ће честица бити мало лево или мало десно. Када честица наилази на баријеру чија је енергија само мало већа од онога што би она могла да "савлада", у нормалном свету не би могла да је превазиђе. Значи лопта која може да одскочи 3 m од земље, не може да прескочи зид који је висок 3,4 m. У микросвету постоји врло мала, али коначна вероватноћа да се та честица нађе и са друге стране баријере коју не би требало да може да пређе, а то се и дешава.


Ево је анимација. Запази да мали део облака ипак пролази на десну страну, а да део таласа који се одбија губи енергију:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/50/EffetTunnel.gif


А ево и корисних линкова из Физике за IV разред гимназије:

• честица у потенцијалној јами
• пролаз кроз потенцијалну баријеру

Interesantno, kakvu nam prirodu realnosti otkriva taj efekat? Posto se radi o mikrosvetu, tesko je dokučivo golim okom, a mozda se dešava i u makro svetu.

To bi znacilo npr. da kad meni ugine pas, ja ga zakopam u jednom delu dvorista, sutra mogu da ga zateknem vec negde drugde? Da li je to realno? Msm ovo je grubo receno sad, ali..

 

[cronnin]

Interesantno, kakvu nam prirodu realnosti otkriva taj efekat? Posto se radi o mikrosvetu, tesko je dokučivo golim okom, a mozda se dešava i u makro svetu.

Што се тиче већих објеката, ту се долази на Шредингерову мачку.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Шредингерова_мачка



Микрочестице имају своју таласну фреквенцију. Замисли убодну тестеру са врло слабим мотором (каква не постоји у стварности, не покушавати ово код куће ), чије сечиво можеш да зауставиш стиском шаке. Док не посегнеш руком, видиш имаш испред себе само један магловит облак које формира сечиво које осцилује великом брзином.

Сечиво може да буде у било којој позицији између ове две са слике, али ти не знаш у којој је тачно. Да ли је извучено минималних 5 cm, маскималних 15 cm, или је негде између.

Оног тренутка када га ухватиш прстим, ти га зауставиш и установиш му тачну позицију. Посматрањем или интеракцијом са неком честицом долази до колапса њене таласне функције, тј. унутар њене "области постојања" ти јој пригушујеш осицилацију да би могао да утврдиш где се она тачно налази.