Sta je starije, ljubav ili nacija?

Obzirom da je opste poznato kako je ljubav u korenu nastanka i razvoja civilizacije, a nacija politicki proizvod od dvaipo, tri veka, pitanje iz uvoda zvuci retoricki.

Medjutim, svedoci smo da su ljudska bica izgubljena u beskrajnom moru identifikacija (drzva, nacija, religija, drugovi s posla, sportskih terena, neformalnih grupa, porodica, rodni identitet, politicko opredeljenje, partija etc) i da shodno neurozi koja je proizvod pitanja "ko sam ja", oni konformisticki prihvataju horizontalne veze (koje su najcesce ideologije) a k tomu smo mi, hteli to ili ne, samim rodjenjem vec "obelezeni" nekom od pripadnosti. U zavisnosti od uslova: svesnosti, naucenih kulturnih obrazaca, pa i obrazovanja, te slojevite identifikacije koje cine identitet naprave izmedju sebe sistem veza i opravdanja za nase postupke i vrednosne sudove koji tvore i izrazavaju ego.

Neuroze nastaju kada se unutar nas odvijaju dva ili vise razlicitih procesa koje sukobljavaju nase identifikacije unutar identiteta, jer ne mozemop u isto vrijeme podrzavati dva razlicita sistema vrednosti, dakle, nismo masine. To narocito dolazi do izrazaja u socijalnim interakcijama sa porodicom, prijateljima, radnom okolinom..dakle sa svima onima sa kojima u odnosima dominira afektivno/emocija.

Dakle, ljubav kao praiskonska emocija, moze ljude da uspokoji ali ih prevshodno unervozi. Ljubav prema grupi, etnickoj, nacionalnoj identifikaciji moze konformisticki da uspokiji, ljubav prema osobi suprotnog (ili istog) spola, radi stupanja u intimne odnose i zadovoljenja jedne od osnovnih potreba- produzenja vrste, tj reprodukcije, je nesto ambivalentnije prirode. Veza ili brak spajaju dva razlicita identiteta u jedan funkcionalan sistem, sistemi vrednosti se prilagodjavaju, uce ili namecu, a sve te procese prate male ili vece neuroze.

Elem, na nivou pojedinca, ljubav uz vise ili manje iscekivanja, napetosti i trzavica moze prekrojiti identitet i izbrisati horizontalnu ideolosku kolektivnost kao tvorca glavnih vrednosnih sudova. Etno nacionalna ili religijska pripadnost time ne moraju nestati, vec ih smestamo tamo gde i pripadaju: u veoma mladu ideolosku kategoriju koja treba biti podredjena ljubavi i harmoniji medju ljudima.
Treba biti ali nazalost nije. Glavni protivnik ljubavi o kojoj pisemo jesu ideologije koje preporucuju veze izmedju pripadnika istih skupina, grade zidove i strahove, i ovde bih se vratio na uvod: samo dovoljno svesnosti i obrazovanja mogu ovaj svet uciniti manje ksenofobnim i diskriminativnim, jer dopustaju ljubavi da se slozi sa raciom. Zato antiteticki parovi ljubav/racio, emocija/logika zapravo nisu validni, ljubav i racio koegzistiraju,

Tema/blog je podrska mojoj postovanoj koleginici Troji :cmok:
 
Kliknite za proširenje...
...ima ljudi koji svoje takozvano "ja" podrede nacinalnim uskim kodeksima koji nipodištavaju drugost i samu pripadnost njemu žele da unište...takvo nacionalno slepilo , karakteristično je za svetski beznačajne zajednice , čija duhovnost nije prevazišla plemensko palanački diskurs....balkanci - bliže rečeno.....međ takvima uočljive su dve krajnosti - jedna je zaista slepa i bezumna , adruga je manipulativno prostački , kvazi patriotski koristoljubivo zadojena ( to joj je zanimanje , unosno i profitabilno )....taj kvazi nacionalni patriotizam - pre bih rekao bedni pokvarenizam , vodi računa da ne bude demaskiran , pa svoj ljubavni / emotivni život programira po tim kodeksima plemenskog nacionalizma....nažalost , ova vrsta ljudi na balkanu je dominantna kako medijski , tako i religijski ; zato smo ovakvi kakvi smo i živimo u duhovnoj bedi , koja nas je dovela do dna siromaštva i biološkog izčiljenja....
...inače , čovek kao racionalno biološko biće , prevashodno voli sebe pa druge....ta ljubav prema sebi , bila bi nemoguća bez ljubavi prema drugima...naročito prema suprotnom polu , sa kojim se deli ili ima namera da se deli život i evolutivno putovanje....to je temelj građanske svesti , koja čoveka stavlja iznad države i nacije , naročito iznad religije koja emotivni svet ograničava....hoću da kažem da je čovek poodavno izašao iz plemenske jednosobne kuće i izdvojio svoj emotivni svet , a sa njim i svoju evolutivnu stazu - formirao lični dom kao neprikosnovenu društvenu ćeliju ....iz doma je izbačen vrač , poglavica zajedno sa alfa ništacima....
...u onoj meri u kojoj je slobodan emotivni svet bilo koje jedinke , od spoljašnjih nacionalnih , religijskih i svakih drugih kvazi moralnih ograničenja , u toj meri je ta jedinka slobodna !
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top