AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 36.179
https://www.pravniportal.com/prava-i-duznosti-javnog-tuzioca-prema-novom-zkp/
У случају неиспуњења обавеза ко тужи тужилаштво ?
Основно право и основна дужност јавног тужиоца је гоњење учинилаца кривичних дела прописана је у чл.43. новог Законика о кривичном поступку.
За кривична дела за која се гони на службеној дужности, јавни тужилац је надлежан да:
1) руководилац предистражним поступком;
2) одлучује о непредузимању или одлагању кривичног гоњења;
3) спроводи истрагу;
4) закључи споразум о признању кривичног дела и споразум о сведочењу;
5) подиже и заступа оптужбу пред надлежним судом;
6) одустане од оптужбе;
7) изјављује жалбе против неправноснажних судских одлука и да подноси ванредне правне лекове против правноснажних судских одлука;
8) предузима друге радње када је то одређено овим закоником.
Коментар:
Као и раније, гоњење учинилаца кривичних дела је основно право и основна дужност јавног тужиоца.У вршењу тог права и дужности, јавни тужилац је везан начелом легалитета и дужан је да предузима кривично гоњење ако постоје докази да је учињено кривично дело за које се гони на службеној дужности.
Уместо „Преткривични поступак“, уводи се израз „Предистражни поступак“, који у основи ништа не мења сем ранији назив те фазе поступка.
Руководећа улога јавног тужиоца у овом случају тиче се подстицање иницијативе, обавештавања о постигнутим резултатима, координације активности органа који раде на пословима у вези са отркивањем кривичних дела и проналажењу учинилаца пре отпочетог кривичног поступка. То је његова улога повезивања разних субјеката ради постизања наведених циљева.
У следећем ставу прописана је надлежност јавног тужиоца да одлучује о непредузимању или одлагању кривичног гоњења. Одреба је крајње општа, док се њена конкретизација и ближи услови за овакво поступање тужиоца прописани у осталим одредбама овог Законика.
У следећој одредби садржана је основна разлика у односу на ранију надлежност јавног тужиоца да захтева спровођење истраге, усмеравање тока претходног кривичног поступка. Сада јавни тужилац спроводи истрагу. Скоро све оне надлежности које је раније имао истражни судија, сада предузима јавни тужилац, те ово решење и даје основно обележје овом Законику.
Поред наведеног, у оквиру ових одредаба прописана је надлежност јавног тужиоца да закључи споразум о признању кривичног дела и споразум о сведочењу, који споразум о сведочењу је потпуно нови институт у оквиру нашег кривично-процесног система.
Као посебно, прописана је надлежност јавног тужиоца да одустане од оптужбе. Таква надлежност у ранијем Законику није била предвиђена у оквиру ових одреда.
Уместо ранијег раздвајања оптужнице и оптужног предлога у смислу надлежности јавног тужиоца да их подиже и заступа, сада законодавац употребљава зајенички назив за ове оптужне акте тако што користи израз оптужба.
Као и раније, сада законодавац безпотребно, одређујући надлежност јавног тужиоца да подноси ванредне правне лекове против правноснажних судских одлука, понавља исту грешку. Наиме, ванредни правни лекови се и могу подносити искључиво против правноснажних судских одлука, те је такво означавање судске одлуке сувишно.
У случају неиспуњења обавеза ко тужи тужилаштво ?
Основно право и основна дужност јавног тужиоца је гоњење учинилаца кривичних дела прописана је у чл.43. новог Законика о кривичном поступку.
За кривична дела за која се гони на службеној дужности, јавни тужилац је надлежан да:
1) руководилац предистражним поступком;
2) одлучује о непредузимању или одлагању кривичног гоњења;
3) спроводи истрагу;
4) закључи споразум о признању кривичног дела и споразум о сведочењу;
5) подиже и заступа оптужбу пред надлежним судом;
6) одустане од оптужбе;
7) изјављује жалбе против неправноснажних судских одлука и да подноси ванредне правне лекове против правноснажних судских одлука;
8) предузима друге радње када је то одређено овим закоником.
Коментар:
Као и раније, гоњење учинилаца кривичних дела је основно право и основна дужност јавног тужиоца.У вршењу тог права и дужности, јавни тужилац је везан начелом легалитета и дужан је да предузима кривично гоњење ако постоје докази да је учињено кривично дело за које се гони на службеној дужности.
Уместо „Преткривични поступак“, уводи се израз „Предистражни поступак“, који у основи ништа не мења сем ранији назив те фазе поступка.
Руководећа улога јавног тужиоца у овом случају тиче се подстицање иницијативе, обавештавања о постигнутим резултатима, координације активности органа који раде на пословима у вези са отркивањем кривичних дела и проналажењу учинилаца пре отпочетог кривичног поступка. То је његова улога повезивања разних субјеката ради постизања наведених циљева.
У следећем ставу прописана је надлежност јавног тужиоца да одлучује о непредузимању или одлагању кривичног гоњења. Одреба је крајње општа, док се њена конкретизација и ближи услови за овакво поступање тужиоца прописани у осталим одредбама овог Законика.
У следећој одредби садржана је основна разлика у односу на ранију надлежност јавног тужиоца да захтева спровођење истраге, усмеравање тока претходног кривичног поступка. Сада јавни тужилац спроводи истрагу. Скоро све оне надлежности које је раније имао истражни судија, сада предузима јавни тужилац, те ово решење и даје основно обележје овом Законику.
Поред наведеног, у оквиру ових одредаба прописана је надлежност јавног тужиоца да закључи споразум о признању кривичног дела и споразум о сведочењу, који споразум о сведочењу је потпуно нови институт у оквиру нашег кривично-процесног система.
Као посебно, прописана је надлежност јавног тужиоца да одустане од оптужбе. Таква надлежност у ранијем Законику није била предвиђена у оквиру ових одреда.
Уместо ранијег раздвајања оптужнице и оптужног предлога у смислу надлежности јавног тужиоца да их подиже и заступа, сада законодавац употребљава зајенички назив за ове оптужне акте тако што користи израз оптужба.
Као и раније, сада законодавац безпотребно, одређујући надлежност јавног тужиоца да подноси ванредне правне лекове против правноснажних судских одлука, понавља исту грешку. Наиме, ванредни правни лекови се и могу подносити искључиво против правноснажних судских одлука, те је такво означавање судске одлуке сувишно.
