(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ŠTA HRANIMO?
"Majkumu-što kaže Ljiljka,emocije treba emocijama shvatati...Valjda" reče jedan fini filozof
"Nije valjda no sigurno..kaže Ljiljka..inače nastaje nerazumevanje u koje kao najbolji kuvari zapršku naprave sujete i eto ti belaja.
Razum se sa razumom razgovara, emocija sa emocijom a izmedju se šale bistri umovi i vrcave pameti se ludo zabavljaju....bolje od tinejdžera majkumu"
U meni ima toliko pozitive i neke opšte ljubavi, veselosti (bilo je i mnogo više, ali…) koju pokušavam da sačuvam pošto poto jer mi je neophodna za dalje....prosto ne umem drugačije što ne znači da ne razumem drugačija ponašanja i da ih ne prihvatam ali odbijam da u njima učestvujem jer me ubijaju a kao svaki živ stvor ne želim biti ubijena a ja sam prilično živa hahaha. Oko mene je toliko realne negative, bolesti, smrti, nemaštine, propadanja, nestajanja decenijskog stvaranja, problema, mojih i tudjih, besparice, nezaposlenja, obećanja i laži, suza i kuknjave, pitanja bez odgovora i to svaki dan....da prosto gubim snagu. Moja pozitiva nije više dovoljna da savlada svu tu negativu i da joj snagu. Zato se samo sklonim kad mogu....bar odavde iz negativnosti virtuala. U reali i ne pokušavam da se sklonim jer trebam mojim ljudima....za njih i za sebe čuvam pozitivizam. Zbog toga sam u stalnoj potrazi za pozitivom.
To je jedini način da duh opstane. Ne mogu da podnesem negativizam, psovanje svega i svačega i svakoga, beskonačne raspravke o svakolikosti prošlog, prepucavanja i zvocanja. Beskonačno izveštavanje o ranoraznim dogadjajima, naravno negativnim, koji su se zbili bez našeg znanja, uvida, učešća i koji će se i dalje pod istim uslovima dešavati i koje ljudi, iz nekih svojih, meni nerazumljivih razloga koji nisu samo puka obaveštenost, gutaju puneći se negativnom energijom od ranog jutra. Ti bespredmetni negativni dijalozi ne plaćaju račune i ne pune stomake a takodje i duh ne hrane.Na tome se gubi vreme i snaga a sami u svojoj okolini, u svom životu ne činimo ništa jer i kad možemo ili trebamo da učinimo mi snage više nemamo. Gde su je ljudi potrošili?
Moja snaga je ograničena, moj duh takodje, moj pozitivizam isto. Toliko svim ovim bogata nisam da se razbacujem.
Pozitivna energija, na žalost, nije neiscrpna. Negativna je preplavljuje. Iz tih talasa izviruju glave svih ostalih loših osobina koje plivaju u moru konstantne negativnosti. Tako pozitivizam i lepo ljudi neštedimice bacaju okolo i gaze. Ponašaju se kao bahati bogataši dok jednog jutra ne osvanu kao negativni siromasi. Sve što hranite, negujete to raste i napreduje a sve što gladuje umire.
Takodje me užasava samododeljivanje prava da kritikuješ druge dok rade nešto, stvaraju, a da pri tom sam ne stvaraš ništa….samo sediš, čekaš da ti drugi donese svoj duh i njegov proizvod i onda kreneš da pljuješ jer ti se on ne dopada, nisi se tako sedeći i ne radeći ništa pronašao u njemu, u tudjem stvaranju, u tudjem radu koji je velikodušno dat svima. …Od takvih ponašanja mi redovno pripadne muka.
Duh je jedini spasilac nas samih. Duh pojedinca i duh porodice ili još šire zajedništva. Svaka jedinka, ukoliko ima svež, brzopotezni, pozitivan duh, koji u osnovi, da se ne lažemo, zavisi i od karaktera same jedinke, a karakter nam je genetski dodeljen pa onda dopravljen iskustvom, u stanju je da misli, razmišlja, planira i vidi dalje i šire i naravno da razume različitosti ali ne opterećujući se njima. Duhovno jaki pojedinci čine duhovno jaku porodicu koja jedina ima šanse da preživi haos u kome smo i haosu u kome ćemo tek biti. Zato vodimo računa o tome šta hranimo i koga u sebi hranimo.
*********
Jedna rečenica u kojoj se dobrim delom pronadjoh:
"Moja potreba za davanjem bila je pravi porok koji ipak nije bio potpuno razoran. Možda mi je takvo negiranje sebe pomoglo da se pronadjem. Koliko god davala drugima, nisam se izgubila. Ali rasipala sam se." Anais Nin
(zaključak, znala sam da sam bila poročna hahahaahahah)
A bre, ko gejzir sam bila
čik da ima još neko sa toliko pozitive i unutrašnje lepote da baca pred ljude svaki dan, svako jutro onol'ko dugo (znaju ovih par preživelih blogera starijih od tri godine 
....eeeeee, sve ima početak i kraj......omatorilo se 
hahahah)Šalim se ali samo malo. Istina je sledeća.....pedesetu gazim, premor materijala od svega a ponajviše od davanja lepog prateći druge...život je prilično grub saigrač poslednje dve godine i često hvatam sebe u poslednje vreme pesimističnu te kad nekom treba moja pomoć u vidu pozitive i davanja nade....pa....nemam šta dati više. Takodje je istina da je ovo normalan put za ove godine, taj pesimizam je samo faza kroz koju moramo svi proći. Pametan to zna i trudi se da prodje sa što manje trajnih ozleda. Zato se sklanjam od povreda. Ono što je lepo i do čega se nadam da ću stići je faza posle pesimizma ....mirno i staloženo prihvatanje stvari kakve jesu uz blag osmeh koji kaže "znala sam" i uživanje u svakom lepom trenu prosto zato što su lepota i:mir u meni....eto...e, onda ću da počnem da čitam filozofske knjige......pa kad vam dodjem tamo i ovamo
Put ka vrhu je uvek uzbrdo
Te je stoga pentranje teško i sporo
Put od vrha uvek je nizbrdo.
Umeće življenja je da se ne strmekneš pri silasku
ili
lako je sjuriti se, ali je teško lagano silaziti uživajući u silasku.
Te je stoga pentranje teško i sporo
Put od vrha uvek je nizbrdo.
Umeće življenja je da se ne strmekneš pri silasku
ili
lako je sjuriti se, ali je teško lagano silaziti uživajući u silasku.
(ove moje dve uhranjene
a ima nas još nekoliko no ne mož sve da stanemo u jedan blog hahahaah)Ne znam zašto ovaj tekst pišem već mesecima stalno dodajući po nešto kako mi dodje misao, ali prosto imam tu vrstu potrebe što je dovoljan razlog da bude u knjigici kad je već tako uporan
PS Planinar je i onaj što se penje i onaj što silazi.....dobar vam dan planinari
lele, ostao si bez teksta 
i za tebe moja omiljena njihova pesma 
