Гледање Дневника је један ритуал који је рецидив давно прошлих времена.У зло доба социјалистичке диктатуре, држава је једном дневно гледаоцима саопштавала политичке поруке и вести о активностима владајућих структура.Остатак програма је био резервисан за друге ствари.
Нису се пели људима на главу нити су им 24 часа дневно испирали мозак.Довољно је било да човек пропусти дневник и да избегне било какав вид тв-промоције режима и владајуће партије.
Данас није тако, телевизије емитују 24 часа дневно, а имају и емисије у којима седи неколико ликова и по пар сати прича хвалоспеве о режимским политичарима.Супарници режима емитују информативни програм 24 часа дневно.
Jeste jeste...ali kad austrougarski kaplar,oću reći najveći hrvatski sin drži neku govoranciju onda to TV prenosi (uživo ili snimak) a mi gledaoci se nerviramo jer je to veče trebao biti film sa Alenom Delonom ili Džon Vejnom koji je otkazan ,kad kepec u belom odelu završi konačno svoj govor koji niko nije ni razumeo tad je i kraj programa....TV program je počinjao u 17h a završavao u 23 h i emitovao 2 (dva) filma nedeljno...