(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
ŠTA ĆE IKOM....
Kome trebaju sve moje reči
i ovaj juriš što u meni juri
ati vrani neisplakani
bele ptice lomnih krila
osmeh srca
na rub vremena
k'o na kolac nataknut
šta će ikom moje reči?
željom struje
mišlju bruje
mis'o lepa izatkana
srmom duše prošarana
šta će ikom blago moje
suza topla radosnica
suza ledna nemuštica
reči moje kamenovi
oko vrata pa u reku
razblažene tad u vodi
nemuštice manje peku.
Kada nisi hrabra...kadra
da reč čuješ kako valja
to sećanje progovara
onda ćuti, ne govori
kamen uzmi, ne romori
dok se tuga ne izmori
nemuštice ti umori
nemušt reči za vek skloni.
PS Sećanja......neka su kao ružna, gola brda.....samo ih nešto tek pokrene.....
....znaš kad ću sledeći put da ti kuvam ......čik pogodi 
