Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 90.631
Моје скромно мишљење је да би требало укинути Аутономну покрајину Војводину.
Под Војводином данас подразумевамо административни апарат у Новом Саду који зовемо "аутономна покрајина Војводина" и територију Србије северно од Саве и Дунава.
Тиме што бисмо укинули административни апарат у Новом Саду не бисмо укинули Војводину. Војводина би остала и даље тамо где јесте, и где јој је и место. Једино би био укинут административни апарат АПВ.
Грађани који живе на територији Војводине би можда помислили да су тиме ускраћени за нешто. За нека права, међутим, истина је да би у том случају имали већа права.
Надлежности које има аутономна покрајина Војводина би требало уредити тако што би се Србија поделила на Округе (не ове данашње који су само испостава Владе и Министарстава, без могућности за одлучивање), већ би требало окрузима дати самосталне надлежности (неке које данас имају општине, а неке које данас има Република тј. министарства). Сваки округ би имао своју скупштину (као што нпр. општине и градови имају своје скупштине) и Владу (извршно веће или како га већ назовемо) и своје изворне надлежности, које би делом биле одузете локалним самоуправама, а делом одузете Републици и спуштене на округе.
Шта би се тиме постигло?
Нпр. какву корист од аутономије војводине са административним апаратом у Новом Саду има становник Панчева или становник Суботице или Сомобра? Никакву. Корист имају службеници из Новог Сада.
Пребацивањем надлежности са локалне самоуправе на округе би локални шерифи били спречени да буду локални шерифи. Нпр. Јутка из Бруса не би могао да буде локални шериф и апсолутни газда у општини Брус, јер би највећу власт у Брусу имала, не локална самоуправа, већ Округ, који би био у Крушевцу (за крушевац и околне општине). У Дољевцу не би локални шериф могао да уцењује бираче тако што би им рекао, "ако будем имао 80 % гласова у селу, добијате до ове линије асвалтиран пут, а ако и на следећим изборима добијем 80 %, добијате после избора и остатак пута", јер би одлука о овоме била доношена на нивоу Округа.
Опет, власт би се приближила грађанима укидањем Аутономне покрајине Вовјодна, јер се послови за Суботицу, Панчево, Кикинду, Сомбор не би решавали у Новом Саду, већ у центру округа.
Локалне самоуправе би имале тек неке основне локалне надлежности, биле под контролом округа, па се никада не би десило да локални шериф заиста добије велику власт, попут Јутке или неког сличног којих је Србија пуна.
Под Војводином данас подразумевамо административни апарат у Новом Саду који зовемо "аутономна покрајина Војводина" и територију Србије северно од Саве и Дунава.
Тиме што бисмо укинули административни апарат у Новом Саду не бисмо укинули Војводину. Војводина би остала и даље тамо где јесте, и где јој је и место. Једино би био укинут административни апарат АПВ.
Грађани који живе на територији Војводине би можда помислили да су тиме ускраћени за нешто. За нека права, међутим, истина је да би у том случају имали већа права.
Надлежности које има аутономна покрајина Војводина би требало уредити тако што би се Србија поделила на Округе (не ове данашње који су само испостава Владе и Министарстава, без могућности за одлучивање), већ би требало окрузима дати самосталне надлежности (неке које данас имају општине, а неке које данас има Република тј. министарства). Сваки округ би имао своју скупштину (као што нпр. општине и градови имају своје скупштине) и Владу (извршно веће или како га већ назовемо) и своје изворне надлежности, које би делом биле одузете локалним самоуправама, а делом одузете Републици и спуштене на округе.
Шта би се тиме постигло?
Нпр. какву корист од аутономије војводине са административним апаратом у Новом Саду има становник Панчева или становник Суботице или Сомобра? Никакву. Корист имају службеници из Новог Сада.
Пребацивањем надлежности са локалне самоуправе на округе би локални шерифи били спречени да буду локални шерифи. Нпр. Јутка из Бруса не би могао да буде локални шериф и апсолутни газда у општини Брус, јер би највећу власт у Брусу имала, не локална самоуправа, већ Округ, који би био у Крушевцу (за крушевац и околне општине). У Дољевцу не би локални шериф могао да уцењује бираче тако што би им рекао, "ако будем имао 80 % гласова у селу, добијате до ове линије асвалтиран пут, а ако и на следећим изборима добијем 80 %, добијате после избора и остатак пута", јер би одлука о овоме била доношена на нивоу Округа.
Опет, власт би се приближила грађанима укидањем Аутономне покрајине Вовјодна, јер се послови за Суботицу, Панчево, Кикинду, Сомбор не би решавали у Новом Саду, већ у центру округа.
Локалне самоуправе би имале тек неке основне локалне надлежности, биле под контролом округа, па се никада не би десило да локални шериф заиста добије велику власт, попут Јутке или неког сличног којих је Србија пуна.
