Ukidanje doprinosa za zdravstvo je moguće i u Srbiji, ali je ekonomska cena za to - rast stope PDV. Međutim, ukidanje penzijskih doprinosa predstavljalo bi "tektonski udar" na javne finansije bilo koje zemlje, uključujući i Crnu Goru koja je, doduše još nezvanično, najavila da bi to mogla da učini 2025. godine. Ovo je suština upravo objavljenog istraživačkog rada Fiskalnog saveta “Poreska reforma u Crnoj Gori 2022. godine - činjenice, zablude i paralele sa Srbijom“.
Crna Gora je doprinose za zdravstveno osiguranje ukinula 2022. godine, kroz program „Evropa sad“.
„Budući da nakon radikalnog poreskog rasterećenja zarada u Crnoj Gori nije došlo do budžetske krize, ovaj inicijalni uspeh omogućio je kreatorima programa ‘Evropa sad’ da ga u pozitivnom svetlu predstave u srpskim poslovnim krugovima i da najave još radikalniju reformu za 2025. godinu – ukidanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje“, ukazao je Fiskalni savet.
Savet podseća da konkretni planovi za ukidanje penzijskih doprinosa, takozvani program „Evropa Sad 2.0“, još uvek nisu obelodanjeni.
„Iako nisu obelodanjeni, jasno je da bi se radilo o tektonskom udaru na državni budžet jer su prihodi od penzijskih doprinosa skoro duplo veći od doprinosa za zdravstvo i iznose oko osam odsto BDP-a u Crnoj Gori“, ističe Fiskalni savet.
Ništa manje važan aspekt eventualnog ukidanja penzijskih doprinosa je, kako se ističe, neizostavno ukidanje javnog penzijskog sistema koji je predstavlja integralni deo modernih evropskih društava tokom prethodnih 100 godina.
„Ovakve radikalne i kontroverzne reforme su listom odbačene u svim državama Zapadne Evrope, dok su iskustva drugog penzijskog stuba (obaveznih privatnih fondova) iz Istočne Evrope veoma negativna i navode sve više osiguranika, ili država u celini, da se vraćaju u okrilje javnog penzijskog sistema“, upozorava Fiskalni savet.
Savet navodi da se „čini neralnim da bi Crna Gora u periodu od samo godinu dana, do 2025. godine, mogla da razvije odgovarajući model za ukidanje javnog penzijskog sistema koji postoji od 1922. godine i da pritom izbegne izrazito negativna iskustva iz drugih zemalja Istočne Evrope.
„Međutim, detaljnija analiza političke ekonomije iz drugih država Istočne Evrope sugeriše da su zagovornici penzijske privatizacije često pribegavali brzopoteznim reformama, bez adekvatnih stručnih elaboracija i sa minimalnim javnim raspravama, iako se radi o tektonskim fiskalnim reformama koje traju decenijama i zadiru duboko u društveno tkivo sadašnjih i budućih generacija“, ističe se u istraživačnom radu Fiskalnog saveta.
Šta bi bilo kad bi bilo
Što se tiče Srbije, Fiskalni savet podseća da je ukidanje doprinosa za zdravstvo bilo razmatrano u periodu izrazitih ekonomskih neravnoteža 2010. godine koje su u međuvremenu u velikoj meri eliminisane – stopa nezaposlenosti je značajno smanjena na oko 10 odsto a konkurentnost je vidno unapređena tako da spoljno-trgovinski deficit iznosi ispod 10 odsto BDP.
Otuda, kako se ističe -„u sadašnjim uslovima nije neophodno razmatrati ukidanje doprinosa za zdravstvo“.
„Ova reforma naravno i dalje ostaje kao perspektivna mogućnost, naročito ukoliko bi pored ekonomskih razloga bila motivisana i željom za dubinskom reformom zdravstvenog sistema Srbije koji trenutno predstavlja haotičnu mešavinu elemenata osiguranja (iz Bizmarkovog sistema) i slobodnog pristupa javnom zdravstvu (iz Beveridžvog sistema), uz veoma neefikasnu i nejasnu koordinaciju javnih i privatnih zdravstvenih institucija“, navodi Fiskalni savet.
Savet upozorava da je ekonomska cena ukidanja doprinosa za zdravstvo je povećanje stope poreza na dodatu vrednost kako bi se nadomestio manjak budžetskih prihoda.
„U slučaju da ne postoji društvenopolitička podrška za neophodno povećanje stope PDV, moguće je razmatrati i manje radikalne reformske pristupe. Na primer, umesto potpunog ukidanja doprinosa za zdravstvo, moguće je proširiti primenu neoporezivog cenzusa na zarade i u slučaju doprinosa za zdravstvo kako bi se povećala progresivnost poreskog sistema, što bi trebalo da bude jedan od reformskih prioriteta u narednom periodu“, ističe se u analizi.
Šta je uradila Crna Gora
Fiskalni savet podseća da je reformski program „Evropa sad“ Vlada Crne Gore sprovela 2022. godine i da ga karakterišu
tri ključne mere.
Prva je –
ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, koji su iznosili 10,8 odsto bruto zarade, kako bi se poreski rasteretile zarade i stimulisalo zapošljavanje, uz prelazak na finansiranje javnog zdravstvenog sektora direktno iz budžeta.
Druga mera bila je
progresivnije oporezivanje dohodaka uvođenjem visokog neoporezivog cenzusa od 700 evra mesečno, kako bi se najznačajnije rasterećenje omogućilo za niske i ispodprosečne zarade (uz zadržavanje stope poreza na zarade od 9% i uvođenje druge progresivne stope od 15% za bruto zarade preko 1.000 evra mesečno).
Treća mera je
veliko povećanje zakonske minimalne zarade, sa 250 evra u neto iznosu mesečno na 450 evra.
„Crna Gora se 2022. odvažila da, uprkos riziku rasta budžetskog deficita, ukine doprinose za zdravstvo bez istovremenog povećanja stope PDV. Ispostavilo se da je snažna naplata poreskih prihoda tokom 2023. godine u najvećoj meri nadomestila gubitak prihoda od ukidanja doprinosa za zdravstvo“, navodi Fiskalni savet.
Međutim, Fiskalni savet navodi da je snažna naplata poreza dominantno rezultat eksternih faktora, pre svega velike imigracije platežno sposobnih građana Rusije i Ukrajne.
„Privremeni karakter imigracije predstavljaće rizik za javne finansije Crne Gore u narednom periodu. Zaključujemo da ne postoje dovoljno uverljivi argumenti za uspostavljanje uzročno-posledične veze između rasta poreske naplate u 2023. godini i ukidanja doprinosa za zdravstvo godinu dana ranije. Naročito bi bilo rizično i neosnovano ekstrapolirati snažnu poresku naplatu iz 2023. godine na eventualno ukidanje doprinosa za penzijsko osiguranje koje se trenutno razmatra u Crnoj Gori“, ocenjuje Fiskalni savet.
https://n1info.rs/biznis/sta-bi-don...-u-srbiji-prema-fiskalnom-savetu-nista-dobro/
