Šta ako je ljudski mozak vremeplov ?

[ChedaCheda]

Ja sam skroz za to,da vreme nastavimo da merimo,jer kako cemo opisati sta se deslio,primer,12 februara 2011 god,u 15:25pm? Da ne merimo tok prolaznih dogadjanja,verovatno bi rekli "to je onaj dan,kad je Djura pao u bunar,a Janko isekao krusku iz dvorista,radi potpale..

Mozda vreme i jeste pogresan koncept,u nekoj siroj slici,kad uzmemo u obzir univerzum..tok dogadjanja je preciznije po meni..ali ja hocu da znam trenutak kad je Zemlja obisla pun krug oko Sunca,i kad pocinje ponovo sve iz pocetka. Drugim recima,odgovara mi koncept merenja prolaznih dogadjanja.

 

[Brzi Bravari Srbije]

Slazem se. Svest o logicnom toku dogadjaja je nuzan za civilizaciju kakvu poznajemo.
Ali u sirem kontekstu, vreme kao iskaz o izvrsenim radnjama je apsolutno nebitan pojam, buduci da svaka jedinka za sebe ima predstavu o dogadjajima koji su prethodili trenutku u kom se nalazimo.
Ergo, usaglasavanje proteklih dogadjaja je nuzno, a samim tim i nametnuto.
Ucimo istoriju koja je napisana od strane pobednika, ili je nepotpuna i oslanja se na nepouzdane izvore.
"Neodigrani dogadjaji", ili "buducnost" mogu biti sa manje ili vise uspesnosti anticipirani, ali samim tim, bez garancija da ce se i desiti kako smo predvideli.
Ostaje jedan jedini momenat kojim mozemo upravljati i koji mozemo menjati, a to je "sada"
Sutra ne postoji, a juce je proslo.

 

[Džek svih zanata]

Naravno da istoriju pišu pobednici, istorija nije egzaktna, ali sve je to stvar perspektiva koje su objedinjene u datom trenutku prošlosti. Dakle, Jedan događaj se može opisati na hiljade načina, ali se događaj ne može negirati. (u stvari može, ali to bi bilo samozavaravanje). Svaki učesnik i posmatrač događaja ima svoju percepciju istoga ali je ona nebitna u kontinuumu, jer predstavlja centralistički i subjektivni stav. Vaseljena se ne vrti oko pojedinačne percepcije, nego upravo oko događaja koji se zbio u datom trenu, i zato je neophodno zarad civilizacijske tekovine da se vreme meri. Ne može da postoji iskustvo (dugoročno), nauka i tehnologija bez merenja toka vremena, jer bi se time vratili u kameno doba kada su postojali samo dan i noć. Čak i onda verujem da su lovci znali kada da se vrate u pećinu, (zalaskom sunca i pomračenja) makar i praznih šaka, zarad vlastite bezbednosti.

U prirodi je sve ciklično ponavljanje i za to postoji bezbroj primera. Fazon je u tome što mi moramo da znamo kada se koji ciklus ponavlja, da ne bi naebali. Merenje faza ciklusa, ili toka, ili vremena, je prvenstveno zarad očuvanja vlastitih guzca.

 

[Brzi Bravari Srbije]

Vreme shvatamo kao jednosmeran tok dogadjaja. Zapisivanje sleda dogadjaja je nesumljivo ljudska osobina i civilizacijska tekovina.
Jedan jelen, recimo, ne moze imati saznanja (pa samim tim ni koristi) od cinjenice da je pre njega bilo na milione jelena na planeti.
Jedino covek moze da poredi dva nezavisna dogadjaja medjusobno putem protoka vremena i to je nesto sto izdvaja coveka od zivotinje.
Ali kakvog uticaja na zivot pojedinca moze imati nezabelezen dogadjaj iz proslosti?
Ukoliko nema direktna saznanja ili secanja - nikakav.
Neophodna je informacija.
Sa te strane, vreme ima samo lokalan znacaj pojedincu ili grupi.
Bez saznanja o proteklim dogadjajima, covek bi ziveo u trenutku i bio bi mnogo srecniji.

 

[FORMICA]

Sada sam zbunjen. Ako nešto ne merimo, to ne postoji? Onda, spominješ iskustvo. Zar se ono ne temelji na sećanjima pre aktuelnog trenutka? Kako bi nazvao period, ili put, od sećanja do aktuelnog trenutka? Nemoguće da se sva istorija dešava u aktuelnom trenutku, tj, sve odjednom sada. Bilo bi nam mnogo tesno, a i nepojmljivo.

Da zato smo i smislili koncept vermena.