SSP: Svako domaćinstvo u Srbiji uskoro će Kini dugovati po 6.250 evra

Слажем се да не постоји знак једнакости између изградње аутопута и доласка инвеститора, јер овде говоримо реално о инвестицијама у производњи. Али исто тако скоро да не постоји шанса да негде дође инвеститор а да то место нема повезаност са већим саобраћајницама.

Дакле апсолутно си у праву није све до инфраструктуре, али је инфраструктура темељ без којег не вреди ни размишљати да ће неко отварати погоне. Има доста тога да многе наше локалне самоуправе нису спремне, тачније нису обезбедиле и опремиле земљиште за те неке индустријске и комерцијалне зоне. Није довољно да имаш само пољану и то понудиш неком за фабрику. Ако ниси решио урбанистички, односно ако немаш урбанистичке планове, ако ниси опремио струјом, водом, гасом, ако ниси секундарним саобраћајницама повезао са главном, онда имаш буквално само пољану. Ту се јужно од Београда доста заостаје. За разлику од потеза Београд-Ниш, онај потез од Београда ка Новом Саду много је профитирао од добрих саобраћајница. Тамо се чак и не форисира толико производња колико складишта и логистички центри за снабдевање.

Проблем јесте код нас централизација, па многе ствари чекају да им заврши држава. Али чак и тамо где постоје места где би саме локалне самоуправе могле нешто да обезбеде, то се ради превише тромо и нису превише ревносни. Једноставно чека се да држава доведе инвеститора, па онда да му подредиш неку локацију. Уместо да се опреми локација па да са готовим производом тражиш инвеститоре.
Слажем се, ауто-путеви су потребни али не и довољни.

Такође се слажем да је потребна децентрализација. Сада све што се заради на територији неке општине (града) иде у републичку касу, сем неких ситних прихода. Потом се из те касе општинама трансферују сретства која су довољна само да покрију трошкове функционисања локалне самоуправе. Ту неме пара за инвестиције, али се оне могу добити из републичке касе за одређени пројекат. То је дуг бирократски пут, а и додела сретстава је или политизована или под утицајем разних лобија.

Много је боље, као што је било до 60-тих година, да општина буде порески обвезник. Да сав приход са њене територије припада њој, а да она има обавезу да у државну касу, по закону, уплати неки проценат својих прихода за функционисање државе и инвестиције републичког значаја. Не морам посебно наглашавати колико је ово добро за одговоран и креативан рад локалне самоуправе. Тада би имали другачију слику привредног развоја Србије, миграције према Београду, а и стварање локалних привредних центара.
 
Ma, sama prica i ulaganje u "infrastrukturu" kao dilovi oko nje su zivo zlato u poredjenju sa politikom 10.000€ po zaposlenom. Saobracajnice su tekovina svake normalne civilizacije i ko ih nema, ne treba ni da posluje nicim drugim osim cuvanjem ovaca po planinama. Medjutim, sta cemo za ono kada ja kao Srbin ne mogu da dobijem subvenciju ili dozvole za zaposljavanje radnika a neki Kinez ili Svaba moze da racuna na oberucke ponudjenu pomoc od drzave u svakom smislu. Ova vlast je to dovela do majstorstva. Te oblike muljatorskog poslovanja po sistemu one izreke o drzanju vode dok majstori ne odu. Koliko god da su priterali narod da placa pdv i poreze, toliko su ovim upropastili ko zna sta za koliko decenija. Jer se nista zivo ne zna, i svaki ugovor je poslovna tajna. Na sve to imaju svoj neskriveni procenat u reketiranju stanovnistva po svim osnovama. Ne kazem sada da su tzv "zuti" bili ne znam kakva elita, ali kud i kamo bi pazljivije pristupali rasprodaji svega sto vredi, iako su i sami urnisali dosta toga, i produkt njihove vlasti je ovo sto gledamo danas.
 

Back
Top