Слажем се, ауто-путеви су потребни али не и довољни.Слажем се да не постоји знак једнакости између изградње аутопута и доласка инвеститора, јер овде говоримо реално о инвестицијама у производњи. Али исто тако скоро да не постоји шанса да негде дође инвеститор а да то место нема повезаност са већим саобраћајницама.
Дакле апсолутно си у праву није све до инфраструктуре, али је инфраструктура темељ без којег не вреди ни размишљати да ће неко отварати погоне. Има доста тога да многе наше локалне самоуправе нису спремне, тачније нису обезбедиле и опремиле земљиште за те неке индустријске и комерцијалне зоне. Није довољно да имаш само пољану и то понудиш неком за фабрику. Ако ниси решио урбанистички, односно ако немаш урбанистичке планове, ако ниси опремио струјом, водом, гасом, ако ниси секундарним саобраћајницама повезао са главном, онда имаш буквално само пољану. Ту се јужно од Београда доста заостаје. За разлику од потеза Београд-Ниш, онај потез од Београда ка Новом Саду много је профитирао од добрих саобраћајница. Тамо се чак и не форисира толико производња колико складишта и логистички центри за снабдевање.
Проблем јесте код нас централизација, па многе ствари чекају да им заврши држава. Али чак и тамо где постоје места где би саме локалне самоуправе могле нешто да обезбеде, то се ради превише тромо и нису превише ревносни. Једноставно чека се да држава доведе инвеститора, па онда да му подредиш неку локацију. Уместо да се опреми локација па да са готовим производом тражиш инвеститоре.
Такође се слажем да је потребна децентрализација. Сада све што се заради на територији неке општине (града) иде у републичку касу, сем неких ситних прихода. Потом се из те касе општинама трансферују сретства која су довољна само да покрију трошкове функционисања локалне самоуправе. Ту неме пара за инвестиције, али се оне могу добити из републичке касе за одређени пројекат. То је дуг бирократски пут, а и додела сретстава је или политизована или под утицајем разних лобија.
Много је боље, као што је било до 60-тих година, да општина буде порески обвезник. Да сав приход са њене територије припада њој, а да она има обавезу да у државну касу, по закону, уплати неки проценат својих прихода за функционисање државе и инвестиције републичког значаја. Не морам посебно наглашавати колико је ово добро за одговоран и креативан рад локалне самоуправе. Тада би имали другачију слику привредног развоја Србије, миграције према Београду, а и стварање локалних привредних центара.