Не чека се десет година. Моја покојна мајка која је недавно преминула је била непокретна. За уградњу колена конкурисала је на Бањици и у Новом Саду. На једном месту је била четири године на чекању (Бањица), на другом месту нешто више од две године (Нови Сад). Без обзира што није десет година, то је предугачак период. На жалост моја мајка није дочекала операцију и преминула је непокретна.
Да не помињем да су је пре тога у сомборској болници скоро две године лечили од оштећења хрскавице, преписивали јој неке ненормално скупе лекове, док су јој на Бањици на првом снимању установили покидане лигаменте и они су написали да је неопходна уградња колена.
Ово јесте ужас српског здравства и ово је највећи извор корупције. Доктори који оперишу имају аутономију колико знам, да одређују кога ће када оперисати. У преводу, за одређену суму, стављају неког преко реда. Многи угледни доктори су на овај начин ухапшени. Дакле упамтите, листе чекања су главни извор корупције међу докторима.
А да може све да иде брже, иста та операција која кошта око 4 хиљаде евра, у приватним клиникама се заказује и завршава у року од пар недеља. Наравно, изводе је исти хирурзи који раде у државним болницама.
Ово говори да можеш да у здравство сипаш милијарде, али да је све то џаба када конкретно пацијент не осети на својој кожи у смислу побољшавања услуге. Џаба нове болнице изграђене у рекордном року ако те тамо исто дочека надр.кана медицинска сестра која ти се мршти и зај.ебава те, као да нико нема паметнија посла него да иде у болницу.
Конкретно ова власт може и да се похвали са новцем који је уложила, са новом опремом, болницама, па чак и запошљавањем, али оно чиме не може да се похвали, то је систем, који је остао нефункционалан, непријатељски према пацијенту.
